Пређи на садржај

Ели Картан

С Википедије, слободне енциклопедије

Ели Картан
Профессор Éлие Јосепх Цартан
Професор Ели Жозеф Картан
Име по рођењуÉлие Цартан
Датум рођења9 април 1869(1869-04-09)
Место рођењаДоломје, Изер
 Француска
Датум смрти6. мај 1951.(1951-05-06) (82 год.)
Место смртиПариз
 Француска
ПребивалиштеФранцуска
Држављанствофранцуско
УниверзитетПариски универзитет
ПослодавацПариски универзитет
Сорбона
Деловањематематика и физика

Ели Жозеф Картан, ФорМемРС (Француски: [kaʁtɑ̃]; 9. април 1869 – 6. мај 1951) био је утицајни француски математичар који је темељно радио у теорији Лијевих група, диференцијалним системима (геометријска формулација ПДЕ без координата) и диференцијалној геометрији. Такође је дао значајан допринос општој релативности, а индиректно и квантној механици.[1][2][3] Он се сматра једним од највећих математичара двадесетог века.[3]

Његов син Анри Картан био је утицајни математичар који је радио у области алгебарске топологије.

Живот[уреди | уреди извор]

Ели Картан је рођен 9. априла 1869. у селу Доломје, Изер, у породици Жозефа Картана (1837–1917) и Ане Кота (1841–1927). Жозеф Картан је био сеоски ковач; Ели Картан се присећао да је његово детињство прошло под „ударцима наковња, који су почињали сваког јутра од зоре”, и да је „његова мајка, у тим ретким минутама када је била слободна од бриге о деци и кући, радила са коловратом“. Ели је имао старију сестру Жан-Мари (1867–1931) која је постала кројачица; млађег брата Леона (1872–1956) који је постао ковач радећи у очевој ковачници; и млађу сестру Ану Картан (1878–1923), која је, делом под Елијевим утицајем, ушла у Виши нормалну школу (као што је Ели раније учинио) и изабрала каријеру наставника математике у лицеју (средњој школи).

Године 1903, док је био у Лиону, Картан се оженио са Мари-Луиз Бјанкони (1880–1950); исте године, Картан је постао професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Нансију. Године 1904, рођен је Картанов први син Анри Картан, који је касније постао утицајни математичар; 1906. године рођен је још један син Жан Картан, који је постао композитор. Године 1909, Цартан је преселио своју породицу у Париз и радио као предавач на Факултету наука на Сорбони. Године 1912, Цартан је постао тамошњи професор, на основу препоруке коју је добио од Поенкареа. Остао је на Сорбони до пензионисања 1940. и провео је последње године свог живота предајући математику на Вишој нормалној школи за девојчице.

Као Картанов ученик, геометар Шинг-Шен Черн је написао:[4]

Обично бих дан након [састанка са Картаном] добио писмо од њега. Он би рекао: „Након што си отишао, више сам размишљао о твојим питањима...“ — он је имао неке резултате, још нека питања, и тако даље. Знао је напамет све ове радове о једноставним Лијевим групама, Лијевим алгебрама. Када би га видели на улици, када би се појавила нека тема, извукао би неку стару коверту, написао нешто и дао одговор. А понекад су ми били потребни сати или чак дани да добијем исти одговор... Морао сам много да радим.

Године 1921, постао је страни члан Пољске академије учења, а 1937. инострани члан Краљевске холандске академије наука и уметности.[5] Године 1938, учествовао је у раду Међународног комитета састављеног за организовање међународних конгреса за јединство науке.[6]

Он је умро 1951. године у Паризу после дуге болести.

Публикације[уреди | уреди извор]

  • Цартан, Éлие (1894), Сур ла струцтуре дес гроупес де трансформатионс финис ет цонтинус, Тхесис, Нонy 
  • Цартан, Éлие (1899), „Сур цертаинес еxпрессионс диффéрентиеллес ет ле проблèме де Пфафф”, Анналес Сциентифиqуес де л'Éцоле Нормале Супéриеуре, Сéрие 3 (на језику: Френцх), Парис: Гаутхиер-Вилларс, 16: 239—332, ИССН 0012-9593, ЈФМ 30.0313.04, дои:10.24033/асенс.467 Слободан приступ 
  • Леçонс сур лес инвариантс интéграуx, Херманн, Парис, 1922
  • Ла Гéомéтрие дес еспацес де Риеманн, 1925
  • Леçонс сур ла гéомéтрие дес еспацес де Риеманн, Гаутхиерс-Вилларс, 1928
  • Ла тхéорие дес гроупес финис ет цонтинус ет л'аналyсис ситус, Гаутхиерс-Вилларс, 1930
  • Леçонс сур ла гéомéтрие пројецтиве цомплеxе, Гаутхиерс-Вилларс, 1931
  • Ла параллелисме абсолу ет ла тхéорие унитаире ду цхамп, Херманн, 1932
  • Лес Еспацес Мéтриqуес Фондéс сур ла Нотион д'Арие, Херманн, 1933[7]
  • Ла мéтходе де репèре мобиле, ла тхéорие дес гроупес цонтинус, ет лес еспацес гéнéралисéс, 1935[8]
  • Леçонс сур ла тхéорие дес еспацес à цоннеxион пројецтиве, Гаутхиерс-Вилларс, 1937[9]
  • Ла тхéорие дес гроупес финис ет цонтинус ет ла гéомéтрие диффéрентиелле траитéес пар ла мéтходе ду репèре мобиле, Гаутхиерс-Вилларс, 1937[10]
  • Цартан, Éлие (1981) [1938], Тхе тхеорy оф спинорс, Неw Yорк: Довер Публицатионс, ИСБН 978-0-486-64070-9, МР 631850 [11][12]
  • Лес сyстèмес диффéрентиелс еxтéриеурс ет леурс апплицатионс гéомéтриqуес, Херманн, 1945[13]
  • Оеуврес цомплèтес, 3 партс ин 6 волс., Парис 1952 то 1955, репринтед бy ЦНРС 1984:[14]
    • Парт 1: Гроупес де Лие (ин 2 волс.), 1952
    • Парт 2, Вол. 1: Алгèбре, формес диффéрентиеллес, сyстèмес диффéрентиелс, 1953
    • Парт 2, Вол. 2: Гроупес финис, Сyстèмес диффéрентиелс, тхéориес д'éqуиваленце, 1953
    • Парт 3, Вол. 1: Диверс, гéомéтрие диффéрентиелле, 1955
    • Парт 3, Вол. 2: Гéомéтрие диффéрентиелле, 1955
  • Éлие Цартан анд Алберт Еинстеин: Леттерс он Абсолуте Параллелисм, 1929–1932 / оригинал теxт ин Френцх & Герман, Енглисх транс. бy Јулес Лероy & Јим Риттер, ед. бy Роберт Дебевер, Принцетон Университy Пресс, 1979[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ О'Цоннор, Јохн Ј.; Робертсон, Едмунд Ф. „Ели Картан”. МацТутор Хисторy оф Матхематицс арцхиве. Университy оф Ст Андреwс. 
  2. ^ Ели Картан на сајту МГП (језик: енглески)
  3. ^ а б О'Цоннор, Ј Ј; Робертсон, Е Ф (1999). Греат Матхематицианс оф тхе 20тх центурy (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 11. 2020. г. Приступљено 20. 05. 2020. 
  4. ^ Јацксон, Аллyн (1998). „Интервиеw wитх Схиинг Схен Цхерн” (ПДФ). 
  5. ^ „Éлие Ј. Цартан (1869–1951)”. Роyал Нетхерландс Ацадемy оф Артс анд Сциенцес. Приступљено 19. 7. 2015. 
  6. ^ Неуратх, Отто (1938). „Унифиед Сциенце ас Енцyцлопедиц Интегратион”. Интернатионал Енцyцлопедиа оф Унифиед Сциенце. 1 (1): 1—27. 
  7. ^ Кнебелман, M. С. (1937). „Боок Ревиеw: Лес Еспацес Мéтриqуес Фондéс сур ла Нотион д'Арие”. Буллетин оф тхе Америцан Матхематицал Социетy. 43 (3): 158—159. ИССН 0002-9904. дои:10.1090/С0002-9904-1937-06493-7 Слободан приступ. 
  8. ^ Левy, Харрy (1935). „Ревиеw: Ла Мéтходе де Репèре Мобиле, Ла Тхéорие дес Гроупес Цонтинус, ет Лес Еспацес Гéнéралисéс”. Булл. Амер. Матх. Соц. 41 (11): 774. дои:10.1090/с0002-9904-1935-06183-x. 
  9. ^ Вандерслице, Ј. L. (1938). „Ревиеw: Леçонс сур ла тхéорие дес еспацес à цоннеxион пројецтиве”. Булл. Амер. Матх. Соц. 44 (1, Парт 1): 11—13. дои:10.1090/с0002-9904-1938-06648-7 Слободан приступ. 
  10. ^ Wеyл, Херманн (1938). „Цартан он Гроупс анд Дифферентиал Геометрy”. Булл. Амер. Матх. Соц. 44 (9, парт 1): 598—601. дои:10.1090/С0002-9904-1938-06789-4 Слободан приступ. 
  11. ^ Гивенс, Wаллаце (1940). „Ревиеw: Ла Тхеóрие дес Спинеурс бy Éлие Цартан” (ПДФ). Булл. Амер. Матх. Соц. 46 (11): 869—870. дои:10.1090/с0002-9904-1940-07329-x. 
  12. ^ Русе, Харолд Станлеy (јул 1939). „Ревиеw: Леçонс сур ле тхеóрие дес спинеурс бy Е. Цартан”. Тхе Матхематицал Газетте. 23 (255): 320—323. ЈСТОР 3606453. дои:10.2307/3606453. 
  13. ^ Тхомас, Ј. M. (1947). „Ревиеw: Лес сyстèмес диффéрентиелс еxтéриеурс ет леурс апплицатионс гéомéтриqуес”. Булл. Амер. Матх. Соц. 53 (3): 261—266. дои:10.1090/с0002-9904-1947-08750-4 Слободан приступ. 
  14. ^ Цартан, Éлие (1899), „Сур цертаинес еxпрессионс диффéрентиеллес ет ле проблèме де Пфафф”, Анналес Сциентифиqуес де л'Éцоле Нормале Супéриеуре, 16: 239—332, дои:10.24033/асенс.467 Слободан приступ 
  15. ^ „Ревиеw оф Éлие Цартан, Алберт Еинстеин: Леттерс он Абсолуте Параллелисм, 1929–1932 едитед бy Роберт Дебевер”. Буллетин оф тхе Атомиц Сциентистс. 36 (3): 51. март 1980. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Енглески преводи неких његових књига и чланака:

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eli_Kartan&oldid=27676804”