Ема Екштајн
| Ема Екштајн | |
|---|---|
 Ема Екштајн, оригинална фотографија из 1895. године, сачувана у Конгресној библиотеци у Вашингтону | |
| Датум рођења | 28. јануар 1865. |
| Место рођења | Гаденздорф Аустријско царство |
| Датум смрти | 30. јул 1924. |
| Место смрти | Беч Аустрија |
Ема Екштајн (нем. Emma Eckstein, Гаденздорф, Аустрија, 28. јануар 1865 — Беч, 30. јул 1924) била је прва практична психоаналитичарка, након што је завршила школовање из личне анализе код чувеног психоанлитичара Сигмунда Фројда у Бечу. Позната је и по томе што се за њу везује и Фројдов случај Ирма, описан у „Фројдовом Тумачењу снова”, имајући у виду да је патила од хистерије.[1]
Осим као психоаналитичарка-практичарка, она је дале суштински допринос развоју психоаналитичке теорије, инспирисана Фројдовим радовима. Несумњив је и њен допринос у међународној афирмацији и институционализацији психоанализе.
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Рођена је у Гаденздорф-у Аустрија, 28. јануара 1865. године у револуционарној породици, чији родитељи су били врло имућни с краја 19. века, који су имали своје фабрике, у којима су највећу пажњу посвећивали безбедности на раду. Њен брат је био дугогодишњи интиман пријатељ Сигмунда Фројда, а како је Ема патила од поремећаја у ходању често је време проводила у постељи. Њено понашање условило је да добије дијагнозу хистерија, од које се лечила и код Сигмунда Фројда.[2]
Била је међу првим женама која је завршила личну анализу код Сигмунда Фројда, код кога је дошла у контакт са психоанализом најпре као пацијент. Потом је почела да ради као прва жена психоаналитичар.
Велики Емин допринос паихоанализи је њен активни рад са жртвама Првог светског рата и људима који су били приморани да напусте своје домове, што је Ему сврстало међу родоначелницама аналитичара који су се бавили ратним траумама.
Екштајнова је била укључена и у „Бечки женски клуб“ који је између осталих основала и Мари Ланг, активисткиња за женска права. Блиско је сарађивала и са феминисткињама тог времена, као што су Аугусте Фикерт и Роза Мајредер.[3]
Преминула је 30. јула 1924. године од последица церебралног крварења.[3]
- Дела
Током свог успешног рада објавила је неколико дела:
- Како се по првобитним претпоставкама, сматрало се да је Ирма, била главна личност из Фројдовог случаја „Ирмин сан“ са почетка дела „Тумачење снова”,[а] у издању „Арбеитерзеитунг-а“ од 1. окробра 1900. Ема је објавила сажетак „Тумачења снова” и тиме књигу Сигмунда Фројда учинила доступном широј публици.
- У књизи Питање сексуалности у одгоју детета (Дие Сеxуалфраге им Лебендес Киндес) објављеној 1904.године Екштајнова приказује сексуалности код деце и указује на значај потпуне сексуалне едукације од стране родитеља.
- Објавила је и бројне чланке у „Документе дер Фрауен“, часопису који су уређивале Мајредер, Фикерт и Ланг и који се бавио контраверзним питањима, као на пример, легалним статусом неудатих трудница.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Ецкстеин, Е., Дие Сеxуалфраге ин дер Ерзиехунг дес Киндес (Леипзиг 1904)
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ .Данас се сматра да је Фројд у том случају сажео неколико ликова.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Бертранд Вицхyн, « Емма Ецкстеин, ла премиèре псyцханалyсте оу Целле qуи не поуваит плус (с'ен) сортир », ин Лес феммес данс л'хистоире де ла псyцханалyсе (дир. Сопхие де Мијолла-Меллор) , Ацтес ду Цоллоqуе де л'Ассоциатион Интернатионале
- ^ Ема Екштајн У: [1] “Дакле, ово је јачи пол.“ Жене у психоанализи, Специјална изложба Музеја Сигмунд Фројд, Коларчева задужбина Студентски трг 5 Београд, Музичка галерија.
- ^ а б Франк Ј. Суллоwаy . Фреуд, Биологист оф тхе Минд: Беyонд тхе Псyцхоаналyтиц Легенд. Харвард Университy Пресс. 1992. стр. 142. ИСБН 978-0-674-32335-3.
Литература[уреди | уреди извор]
- Цхаптер 3: "Фреуд, Флиесс, анд Емма Ецкстеин," пп. 55–106. Анд "Аппендиx А. Фреуд анд Емма Ецкстеин" пп. 233–250. Ин Массон, Јеффреy Моуссаиефф (1984) Тхе Ассаулт он Трутх: Фреуд'с Суппрессион оф тхе Седуцтион Тхеорy Фаррар, Страус анд Гироуx. . New York. ISBN 978-0-374-10642-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
