Пређи на садржај

Ема Екштајн

С Википедије, слободне енциклопедије
Ема Екштајн
Ема Екштајн, оригинална фотографија из 1895. године, сачувана у Конгресној библиотеци у Вашингтону
Датум рођења28. јануар 1865.
Место рођењаГаденздорф
 Аустријско царство
Датум смрти30. јул 1924.
Место смртиБеч
 Аустрија

Ема Екштајн (нем. Emma Eckstein, Гаденздорф, Аустрија, 28. јануар 1865Беч, 30. јул 1924) била је прва практична психоаналитичарка, након што је завршила школовање из личне анализе код чувеног психоанлитичара Сигмунда Фројда у Бечу. Позната је и по томе што се за њу везује и Фројдов случај Ирма, описан у „Фројдовом Тумачењу снова”, имајући у виду да је патила од хистерије.[1]

Осим као психоаналитичарка-практичарка, она је дале суштински допринос развоју психоаналитичке теорије, инспирисана Фројдовим радовима. Несумњив је и њен допринос у међународној афирмацији и институционализацији психоанализе.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођена је у Гаденздорф-у Аустрија, 28. јануара 1865. године у револуционарној породици, чији родитељи су били врло имућни с краја 19. века, који су имали своје фабрике, у којима су највећу пажњу посвећивали безбедности на раду. Њен брат је био дугогодишњи интиман пријатељ Сигмунда Фројда, а како је Ема патила од поремећаја у ходању често је време проводила у постељи. Њено понашање условило је да добије дијагнозу хистерија, од које се лечила и код Сигмунда Фројда.[2]

Била је међу првим женама која је завршила личну анализу код Сигмунда Фројда, код кога је дошла у контакт са психоанализом најпре као пацијент. Потом је почела да ради као прва жена психоаналитичар.

Велики Емин допринос паихоанализи је њен активни рад са жртвама Првог светског рата и људима који су били приморани да напусте своје домове, што је Ему сврстало међу родоначелницама аналитичара који су се бавили ратним траумама.

Екштајнова је била укључена и у „Бечки женски клуб“ који је између осталих основала и Мари Ланг, активисткиња за женска права. Блиско је сарађивала и са феминисткињама тог времена, као што су Аугусте Фикерт и Роза Мајредер.[3]

Преминула је 30. јула 1924. године од последица церебралног крварења.[3]

Дела

Током свог успешног рада објавила је неколико дела:

  • Како се по првобитним претпоставкама, сматрало се да је Ирма, била главна личност из Фројдовог случаја „Ирмин сан“ са почетка дела „Тумачење снова”,[а] у издању „Арбеитерзеитунг-а“ од 1. окробра 1900. Ема је објавила сажетак „Тумачења снова” и тиме књигу Сигмунда Фројда учинила доступном широј публици.
  • У књизи Питање сексуалности у одгоју детета (Дие Сеxуалфраге им Лебендес Киндес) објављеној 1904.године Екштајнова приказује сексуалности код деце и указује на значај потпуне сексуалне едукације од стране родитеља.
  • Објавила је и бројне чланке у „Документе дер Фрауен“, часопису који су уређивале Мајредер, Фикерт и Ланг и који се бавио контраверзним питањима, као на пример, легалним статусом неудатих трудница.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Ецкстеин, Е., Дие Сеxуалфраге ин дер Ерзиехунг дес Киндес (Леипзиг 1904)

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ .Данас се сматра да је Фројд у том случају сажео неколико ликова.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бертранд Вицхyн, « Емма Ецкстеин, ла премиèре псyцханалyсте оу Целле qуи не поуваит плус (с'ен) сортир », ин Лес феммес данс л'хистоире де ла псyцханалyсе (дир. Сопхие де Мијолла-Меллор) , Ацтес ду Цоллоqуе де л'Ассоциатион Интернатионале
  2. ^ Ема Екштајн У: [1] “Дакле, ово је јачи пол.“ Жене у психоанализи, Специјална изложба Музеја Сигмунд Фројд, Коларчева задужбина Студентски трг 5 Београд, Музичка галерија.
  3. ^ а б Франк Ј. Суллоwаy . Фреуд, Биологист оф тхе Минд: Беyонд тхе Псyцхоаналyтиц Легенд. Харвард Университy Пресс. 1992. стр. 142. ИСБН 978-0-674-32335-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Цхаптер 3: "Фреуд, Флиесс, анд Емма Ецкстеин," пп. 55–106. Анд "Аппендиx А. Фреуд анд Емма Ецкстеин" пп. 233–250. Ин Массон, Јеффреy Моуссаиефф (1984) Тхе Ассаулт он Трутх: Фреуд'с Суппрессион оф тхе Седуцтион Тхеорy Фаррар, Страус анд Гироуx. . New York. ISBN 978-0-374-10642-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]