Ембриологија црвуљка

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Анатомија нормалног црвуљка

Ембриологија црвуљка дели судбину слепог црева (цекума), односно десног дела дебелог црева.

Развојни ток[уреди | уреди извор]

Епител и жлезде првобитног црева развијају се већим делом од средњег црева (дистални део деуоденума, јејунум, илеум, слепо црево, црвуљак, усходни колон и предње 2/3 попречног колона) и задњег црева (задња 1/3 попречног колона, сигмоидни колон, ректум, анални канал), док се само проксимални део дуоденума развија из предњег црева.

Дебело црево које се диференцира из примитивног дебелог црева (колона) у почетку ембрионалног развоја присутно је на његовом горњем крају. Дивертикулум слепог црева из кога се формира црвуљак, као посебна део колона настаје у 6 недељи ембрионалног развоја. Дивертикулум који је у облику конусне врећица налази се на антимезентеријској граници каудалног режња петље иза његовог врха. Дистални крај слепог црева не расте тако брзо, тако да је веома кратак и налази се високо испод јетре. На његовом доњем крају појављује се најпре мали пупољак, од кога се касније формира црвуљак (лат. аппендиx вермиформис), као остатак некомплетног развоја слепог црева.

Приказ слепог црева са могућим положајем црвуљка у %.[1]

Како се проксимални део дебелог црева продужује, слепо црево и ц рвуљак се спуштају у десну страну трбуха. При томе црвуљак може да заузме променљив положај:[2]

  • Ретроцекални црвуљак: иза слепог црева
  • Ретроколични црвуљак: иза узлазног колона
  • Карлични црвуљак: који се спушта у карлицу

У наредном периоду развоја црвуљак расте у дужину тако да на рођењу поприма облик црволике цеви.

Након рођења, зид слепог црева неравномерно расте и црвулајак се позиционира на његовој унутрашњој страни.[3]

Са диференцијацијом дигестивне цеви и ротацијом желуца, ротира се и примитивно дебело црево са слепим цревом и црвуљком у правцу супротном кретању казаљке на сату (с лева на десно), крећући се дуж доње ивице јетре према њеном десном крају.

Истовремено са лево-десном ротацијом првобитног дебелог црева формира се асцендентни део дебелог црева, а дебело црево се спушта у десну бедрену јаму.[4] Спуштање слепог црева прати спуштање црвуљка који такође заузима положај у десној бедереној јами.[5][6][7][8]

У црвуљку се у пренаталном животу (у 17. недељи), појављује најпре интензивна лимфоцитна инфилтрација од које се касније формирају лимфни фоликули, који остају у току адултног периода живота.[9][10][11][12][13]

Значај[уреди | уреди извор]

О улози црвуљка и данас су опречна и контраверзна мишљења, од тога да је потпуно афункционалан, па до тога да има веома битну улогу у имунитету.

Насупрот устаљеном мишљењу да је црвуљак бескористан новија истраживања указују да слепо црево ипак има функцију, и да представља складиште добрих бактерија, које се из њега, када је то потребно, лиферују у дебело црево. Корисне бактерије помажу одржавању метаболичке равнотеже у цревима и уништавају штетне микроорганизме. Када дође до инфекције, или при коришћењу антибиотика, популације добрих бактерија, заједно с оним које лечимо, бивају уништене. Често се током лечења антибиотицима, или после њега, код пацијената јављају гастроинтестинални проблеми, јер су ти лекови, уз патогене који су изазвали инфекцију, уништили и корисне бактерије.[14]

У бројним студијама, током серије експеримената установило се да црвуљак служи као заштићени резервоар корисних бактерија, које полазе у акцију кад се популације корисних бактерија у дебелом цреву прореде. Управо на тај начин, слепо црево доприноси стабилности микробиоте наших црева - заједнице свих микроорганизама који живе у цревима човека.[14]

Утврђено је да црвуљак игра улогу и у имунолошкој функцији слузокоже сисара. Верује се да је оно укључено у имунолошке одговоре посредоване Б-лимфоцитима и Т-лимфоцитима створним ван грудне жлезде (тимуса).  Такође се сматра да оно учествује у формирању ране имунолошке одбране која помаже у спречавању озбиљних инфекција код људи.[14]

Постоје студије које указују на то да слепо црево игра улогу у дужини живота. Испитиване су врсте сисара које имају или немају црвуљак и увиђено је да је оно у корелацији са повећањем максималне дуговечности забележене за врсту. Једноставно речено, у поређењу са сисарима исте тежине без слепог црева, сисари са слепим цревом имају дужи животни век. Сматра се да је то последица становишта да би активнији и боље образован имуни систем теоретски требало да обезбеди већу отпорност на срединске факторе, те да самим тим продужи и животни век.[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дењалић А, Делић Ј, Делић-Цустендил С, Муминагић С (2009). "[Вариатионс ин поситион анд плаце оф форматион оф аппендиx вермиформис фоунд ин тхе цоурсе оф опен аппендецтомy]". Мед Арх (ин Босниан). 63 (2): 100–1. PMID 19537667
  2. ^ Маисел, Х. (1960). „Тхе поситион оф тхе хуман вермиформ аппендиx ин фетал анд адулт аге гроупс”. Тхе Анатомицал Рецорд. 136 (3): 385—391. ИССН 0003-276X. дои:10.1002/ар.1091360305. 
  3. ^ БЕН ПАНСКY, ТХЕ ЦЕЦУМ АНД АППЕНДИX Ин: 85. Тхе Мидгут: Фиxатион, Цецум анд Аппендиx Ревиеw оф МЕДИЦАЛ ЕМБРYОЛОГY Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2019) Приступљено: 30.12.2019.
  4. ^ Малас МА, Сулак О, Гöкцимен А, Сари А. Девелопмент оф тхе вермиформ аппендиx дуринг тхе фетал период. Сург Радиол Анат 2004; 26(3): 202-7.
  5. ^ Фитзгералд МЈ, Нолан ЈП, О’Неил МН. Тхе поситион оф тхе хуман цаецум ин фетал лифе. Ј Анат 1971; 109 (Пт1): 71-4.
  6. ^ Кханна АК. Аппендиx вермиформ дуплеx. Постград Мед Ј 1993; 59 (687): 69-70.
  7. ^ Ким ЕП, МцЦленатхан ЈХ. Унусуал дуплицатион оф аппендиx анд цаецум: еxтенсион оф тхе Цаве - Wаллридге цлассифицатион. Ј Пед Сург 2001;36: Е18.
  8. ^ Стандринг С. Граy, с анатомy: Тхе Анатомицал Басис оф Цлиницал Працтице. 39тх ед. Единбург: Елсевер Цхурцхилл Ливингстоне; 2005: 1173-4.
  9. ^ Малас МА, Сулак О, Гöкцимен А, Сари А. Девелоп мент оф тхе вермиформ аппендиx дуринг тхе фетал период. Сург Радиол Анат 2004; 26(3): 202-7.
  10. ^ Ханани M. Мултипле мyентериц нетwоркс ин тхе хуман аппендиx. Аутономиц Неуросциенце 2004;(1): 49-54.
  11. ^ Хеннекине С, Пессауx П, Регенет Н, Фаувет Р, Туец ЈЈ, Арнауд ЈП. Доубле аппендицитис - а раре цлиницал форм ин аппендиx дуплицатион. Прессе Мед 2001;30(1): 23-4.
  12. ^ Аминова ГГ. Тхе цецум лyмпхоид струцтуре ин претерм анд фулл терм неwборнс. Морфологииа 2000;118(5): 42-5.
  13. ^ Живковић V, Мандић П, Кртинић D, Милошевић Ј, Здравковић D. Лимфно ткиво апендикса у пре наталном и адултном периоду живота човека- морфометријска анализа. Ацта Медица Медианае 2007; 46 (2): 16- 20.
  14. ^ а б в г „Чему служи слепо црево и да ли је заиста бескорисно?”. Стетоскоп.инфо (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ларсен, W Ј (2001). Хуман Ембрyологy (3рд ед.). Елсевиер. пп. 170–190. ISBN 0-443-06583-7.
  • Садлер, Т. W. (Тхомас (2012). Лангман'с медицал ембрyологy. Лангман, Јан. (12тх ед.). Пхиладелпхиа: Wолтерс Клуwер Хеалтх/Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ISBN 9781451113426. ОЦЛЦ 732776409.
  • Фарбер РЕЈЛ. Патхологy Ј. Б. Пхиладелпхиа: Липпинцотт Цомпанy; 1988: 714-1715.
  • Јелесијевиц V. Аппендицеал дивертицулум. Анат Анз 1974; 135(3): 226-34. [ПубМед]
  • Малас МА, Гöкцимен А, Сулак О. Гроwинг оф цаецум анд вермиформ аппендиx дуринг тхе фетал период. Фетал Диагн Тхер 2001; 16(3): 173-77

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Embriologija_crvuljka&oldid=27448494”