Епифиза

С Википедије, слободне енциклопедије
Епифиза
Иллу питуитарy пинеал гландс.јпг
Дијаграм хипофизе и епифизе у људском мозгу
Детаљи
Латинскиglandula pinealis
ПрекурзорНеурални ектодерм
Постериорна мождана артерија
Показатељи
Грејова анатомијап.1277
МеСХПинеал+гланд
НеуроЛеx ИДПинеал бодy
Дорландс
/Елсевиер
г_06/12392585
ТАА11.2.00.001
ФМА62033
Анатомска терминологија

Епифиза или пинеална жлезда (лат. glandula pinealis) је мала ендокрина жлезда смештена на бази мозга, између можданих хемисфера. Код човека, ова жлезда је величине зрна пшенице. Облик жлезде подсећа на борову шишарку, по којој је и добила име. Епифиза лучи мелатонин - хормон који регулише будност и спавање. Код животиња, мелотонин је задужен за функцију полног нагона, понашање, раст крзна, камуфлажу и зимски сан. Главне ћелије у епифизи које луче хормон се зову пинеалоцити.[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Маццхи M, Бруце Ј (2004). „Хуман пинеал пхyсиологy анд фунцтионал сигнифицанце оф мелатонин”. Фронт Неуроендоцринол. 25 (3–4): 177—95. ПМИД 15589268. дои:10.1016/ј.yфрне.2004.08.001. 
  2. ^ Арендт Ј, Скене ДЈ. „journal=Sleep Med Rev |volume=9 |issue=1 |pages=25–39 |year=2005 |pmid=15649736 |quote=Exogenous melatonin has acute sleepiness-inducing and temperature-lowering effects during 'biological daytime', and when suitably timed (it is most effective around dusk and dawn) it will shift the phase of the human circadian clock (sleep, endogenous melatonin, core body temperature, cortisol) to earlier (advance phase shift) or later (delay phase shift) times.”. дои:10.1016/ј.смрв.2004.05.002. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]