Epifiza

Из Википедије, слободне енциклопедије
Epifiza
Illu pituitary pineal glands.jpg
Dijagram hipofize i epifize u ljudskom mozgu
Detalji
Latinski glandula pinealis
Prekurzor Neuralni ektoderm
Posteriorna moždana arterija
Pokazatelji
MeSH Pineal+gland
NeuroLex ID Pineal body
Dorlands
/Elsevier
g_06/12392585
TA Script error: The function "getTAValue" does not exist.
FMA 62033
Anatomska terminologija

Epifiza ili pinealna žlezda (lat. Glandula pinealis) je mala endokrina žlezda u mozgu, locirana između moždanih hemisfera. Kod čoveka ova žlezda je veličine zrna graška. Epifiza luči melatonin koji reguliše budnost i spavanje. Kod životinja melotonin je zadužen za funkciju polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san. Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti.[1][2]

Reference[уреди]

  1. Macchi M, Bruce J (2004). „Human pineal physiology and functional significance of melatonin”. Front Neuroendocrinol. 25 (3–4): 177—95. doi:10.1016/j.yfrne.2004.08.001. PMID 15589268. 
  2. Arendt J, Skene DJ (2005). „Melatonin as a chronobiotic”. Sleep Med Rev. 9 (1): 25—39. doi:10.1016/j.smrv.2004.05.002. PMID 15649736. »Exogenous melatonin has acute sleepiness-inducing and temperature-lowering effects during 'biological daytime', and when suitably timed (it is most effective around dusk and dawn) it will shift the phase of the human circadian clock (sleep, endogenous melatonin, core body temperature, cortisol) to earlier (advance phase shift) or later (delay phase shift) times.« 

Spoljašnje veze[уреди]