Теорема четири боје

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Four-color map)

Пример четворобојне мапе
Четворобојна мапа савезних држава САД (игноришући језера).

У математици, теорема четири боје, или теорема мапе са четири боје, наводи да за било које раздвајање равни на суседне регионе, чиме се формира слика који се назива мапа, није потребно више од четири боје да би се обојили региони карте тако да ниједан пар суседних региона нема исту боју. Суседни значи да два региона деле заједнички сегмент граничне криве, а не само угао где се сусрећу три или више региона.[1] Ово је била прва значајна теорема која је доказана помоћу рачунара. У почетку овај доказ нису прихватили сви математичари, јер је било немогуће да се мануелно провери компјутерски доказ.[2] Од тада је доказ стекао широко прихватање, мада има оних који и даље оспоравају његову валидност.[3]

Теорему четири боје су доказали Кенет Апл и Волфганг Хејкен 1976. године, након многих лажних доказа и противпримера (за разлику од теореме пет боја, теореме која наводи да је пет боја довољно за бојење мапе, што је доказано 1800-их). Да би се развејале све преостале недоумице око доказа Апел-Хејкена, једноставнији доказ који користи исте идеје и који се још увек ослања на рачунаре објавили су Робертсон, Сандерс, Сејмоур и Томас 1997. године. Поред тога, 2005. године теорему је доказао Жорж Гонтје, софтвером опште намене за доказивања теорема.

Прецизна формулација теореме[уреди | уреди извор]

У графно-теоретском погледу, ова теорема наводи да је за планарни граф без петљи, хроматски број његовог дуалног графа .

Интуитивну формулацију теореме четири боје, и.е. „ако је дато било какво раздвајање равни у суседне области, региони се могу обојити користећи највише четири боје тако да ниједан пар суседних региона нема исту боју”, потребно је тумачити на одговарајући начин да би била тачна.

Прво, региони су суседни ако деле гранични сегмент; два региона која деле само изоловане граничне тачке не сматрају се суседним. Друго, бизарни региони, попут оних са коначном површином, али бесконачно дугим ободом, нису дозвољени; мапе са таквим регионима могу захтевати више од четири боје.[4] (Да бисмо били сигурни, можемо се ограничити на регионе чије се границе састоје од коначно много праволинијских сегмената. Дозвољено је да регион у потпуности окружује један или више других региона.) Траба имати на уму да појам „суседни регион” (технички: повезани отворени подскуп равни) није исто што и „држава” на регуларним мапама, јер земље не морају бити континуиране (нпр. провинција Кабинда као део Анголе, Нахчиван као део Азербејџана, Калининград као део Русије и Аљаска је део Сједињених Држава, мада нису суседни). Ако се захтева да читава територија неке земље добије исту боју, тада четири боје нису увек довољне. На пример, размотрите поједностављену мапу:

На овој мапи, две региона са ознаком А припадају истој земљи. Ако би се желело да ти региони добију исту боју, тада би било потребно пет боја, јер су два А региона заједно суседна са четири друга региона, сваки од којих припада свим осталим. Слична конструкција се такође примењује ако се за сва водена тела користи једна боја, као што је то уобичајено на стварним мапама. За мапе у којима више земаља може имати више неповезаних регија, могуће је да ће бити потребно шест или више боја.

Мапа са четири региона, и кореспондирајућим планарним графом са четири врха.

Једноставнија формулација теореме користи теорију графова. Скуп региона мапе се може апстрактније представити као неусмерени граф који има врх за сваки регион и ивицу за сваки пар региона који имају гранични сегмент. Овај граф је планаран: он се може нацртати у равни без укрштања постављањем сваког врха на произвољно одабрану локацију унутар регије којој припада, и цртањем ивица као кривих без укрштања, које воде од врха једног региона, преко заједничког граничног сегмента, до врха суседног региона. Супротно томе, било који планарни граф може се формирати из мапе на овај начин. У графно-теоријској терминологији, теорема четири боје наводи да се врхови сваког планарног графа могу обојити са највише четири боје тако да ниједан пар суседних врхова не добије исту боју или укратко:

Сваки планарни граф је четворобојан.[5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Фром Гонтхиер (2008): "Дефинитионс: А планар мап ис а сет оф паирwисе дисјоинт субсетс оф тхе плане, цаллед регионс. А симпле мап ис оне wхосе регионс аре цоннецтед опен сетс. Тwо регионс оф а мап аре адјацент иф тхеир респецтиве цлосурес хаве а цоммон поинт тхат ис нот а цорнер оф тхе мап. А поинт ис а цорнер оф а мап иф анд онлy иф ит белонгс то тхе цлосурес оф ат леаст тхрее регионс. Тхеорем: Тхе регионс оф анy симпле планар мап цан бе цолоред wитх онлy фоур цолорс, ин суцх а wаy тхат анy тwо адјацент регионс хаве дифферент цолорс."
  2. ^ Сwарт (1980).
  3. ^ Wилсон (2014), 216–222.
  4. ^ Худсон (2003).
  5. ^ Тхомас (1998, стр. 849)
  6. ^ Wилсон (2014)).

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]