ГМ1 (ганглиозид)
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
(2S,4S,5R,6R)-5-acetamido-2-[(2S,3R,4R,5S,6R)-5-[(2S,3R,4R,5R,6R)-3-acetamido-5-hidroksi-6-(hidroksimetil)-4-[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-(hidroksimetil)oksan-2-il]oksioksan-2-il]oksi-2-[(2R,3S,4R,5R,6R)-4,5-dihidroksi-6-[(E,2R,3S)-3-hidroksi-2-(ikozanoilamino)icos-4-enoksi]-2-(hidroksimetil)oksan-3-il]oksi-3-hidroksi-6-(hidroksimetil)oksan-4-il]oksi-4-hidroksi-6-[(1R,2R)-1,2,3-trihidroksipropil]oksan-2-karboksilna kiselina
| |
Други називи
Монозиалотетрахексозилганглиозид
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
МеСХ | Г(М1)+Ганглиосиде |
| |
Својства | |
C77H139N3O31 | |
Моларна маса | 1,602,95 g·mol−1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
ГМ1 (монозиалотетрахексозилганглиозид) је прототипни ганглиозид. Он је члан ганглио серије ганглиозида која садржи један остатак сијалинске киселине. ГМ1 има важна физиолошка својстава и утиче на неуронску пластичност и механизам поправке, као и на отпуштање неуротрофина у мозгу. Осим његове функције у можданој физиологији, ГМ1 је место везивања колериног токсина и E. coli топлотно нестабилног ентеротоксина (узрочника дијареје путника).[3][4]
Антитела за ГМ1 су присутна у повишеној концентрацији код оболелих од Гијен-Бареовог синдрома, деменције и лупуса, мада њихова функција није јасна.[5] Постоји евиденција која сугерише да су та антитела повезана са дијарејом код Гијен-Бареовог синдрома.[6]
Додатне слике[уреди | уреди извор]
-
Сфинголипидозе
-
Структуре ГМ1, ГМ2, ГМ3 ганглиозида
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Mocchetti I (2005). „Exogenous gangliosides, neuronal plasticity and repair, and the neurotrophins”. Cell. Mol. Life Sci. 62 (19–20): 2283—94. PMID 16158191. doi:10.1007/s00018-005-5188-y.
- ^ Chen JC; Chang YS; Wu SL; et al. (2007). „Inhibition of Escherichia coli heat-labile enterotoxin-induced diarrhea by Chaenomeles speciosa”. J Ethnopharmacol. 113 (2): 233—9. PMID 17624704. doi:10.1016/j.jep.2007.05.031.
- ^ Bansal AS; Abdul-Karim B; Malik RA; et al. (1994). „IgM ganglioside GM1 antibodies in patients with autoimmune disease or neuropathy, and controls”. J. Clin. Pathol. 47 (4): 300—2. PMC 501930 . PMID 8027366. doi:10.1136/jcp.47.4.300.
- ^ Irie S; Saito T; Kanazawa N; et al. (1997). „Релатионсхипс бетwеен анти-ганглиосиде антибодиес анд цлиницал цхарацтеристицс оф Гуиллаин-Баррé сyндроме”. Интерн. Мед. 36 (9): 607—12. ПМИД 9313102. дои:10.2169/интерналмедицине.36.607.