GM1 (gangliozid)

Из Википедије, слободне енциклопедије
GM1 (gangliozid)
GM1 ganglioside.png
Nazivi
IUPAC naziv
(2S,4S,5R,6R)-5-acetamido-2-[(2S,3R,4R,5S,6R)-5-[(2S,3R,4R,5R,6R)-3-acetamido-5-hidroksi-6-(hidroksimetil)-4-[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-(hidroksimetil)oksan-2-il]oksioksan-2-il]oksi-2-[(2R,3S,4R,5R,6R)-4,5-dihidroksi-6-[(E,2R,3S)-3-hidroksi-2-(ikozanoilamino)icos-4-enoksi]-2-(hidroksimetil)oksan-3-il]oksi-3-hidroksi-6-(hidroksimetil)oksan-4-il]oksi-4-hidroksi-6-[(1R,2R)-1,2,3-trihidroksipropil]oksan-2-karboksilna kiselina
Drugi nazivi
Monozialotetraheksozilgangliozid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
MeSH G(M1)+Ganglioside
Svojstva
C77H139N3O31
Molarna masa 1.602,95 g·mol−1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

GM1 (monozialotetraheksozilgangliozid) je prototipni gangliozid. On je član ganglio serije gangliozida koja sadrži jedan ostatak sijalinske kiseline. GM1 ima važna fiziološka svojstava i utiče na neuronsku plastičnost i mehanizam popravke, kao i na otpuštanje neurotrofina u mozgu. Osim njegove funkcije u moždanoj fiziologiji, GM1 je mesto vezivanja kolerinog toksina i E. coli toplotno nestabilnog enterotoksina (uzročnika dijareje putnika).[3][4]

Antitela za GM1 su prisutna u povišenoj koncentraciji kod obolelih od Gijen-Bareovog sindroma, demencije i lupusa, mada njihova funkcija nije jasna.[5] Postoji evidencija koja sugeriše da su ta antitela povezana sa dijarejom kod Gijen-Bareovog sindroma.[6]

Dodatne slike[уреди]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Mocchetti I (2005). „Exogenous gangliosides, neuronal plasticity and repair, and the neurotrophins”. Cell. Mol. Life Sci. 62 (19–20): 2283—94. doi:10.1007/s00018-005-5188-y. PMID 16158191. 
  4. Chen JC; Chang YS; Wu SL; et al. (2007). „Inhibition of Escherichia coli heat-labile enterotoxin-induced diarrhea by Chaenomeles speciosa”. J Ethnopharmacol. 113 (2): 233—9. doi:10.1016/j.jep.2007.05.031. PMID 17624704. 
  5. Bansal AS; Abdul-Karim B; Malik RA; et al. (1994). „IgM ganglioside GM1 antibodies in patients with autoimmune disease or neuropathy, and controls”. J. Clin. Pathol. 47 (4): 300—2. doi:10.1136/jcp.47.4.300. PMC 501930Слободан приступ. PMID 8027366. 
  6. Irie S; Saito T; Kanazawa N; et al. (1997). „Relationships between anti-ganglioside antibodies and clinical characteristics of Guillain-Barré syndrome”. Intern. Med. 36 (9): 607—12. doi:10.2169/internalmedicine.36.607. PMID 9313102. 

Spoljašnje veze[уреди]