ХБX
ХБX (или енгл. High Blast Explosive) или га још французи називају Хексолит је породица бинарних експлозива, која укључује хексоген, тринитротолуен, алуминијум у праху и D-2 восак са калцијум хлоридом. [1][2]. Користи се за опремање бојевих глава ракета, торпеда, мина, дубинских бомби.
Историја[уреди | уреди извор]
Развијен је током Другог светског рата као мање осетљива модификација Торпекс експлозива. [3]
Својства[уреди | уреди извор]
То је алуминизовани (алуминијум у праху) експлозив који има исти ред осетљивости као Композиција Б. [3]
Тестови показују да је око 98% до 100% моћан као Торпекс, да је дефинитивно мање осетљив од Торпекс-а и на лабораторијски удар и на удар метка, да је у том погледу нешто осетљивији од ТНТ-а и да је реч о истој осетљивости као Композиција Б. [4]
Проблем са ХБX-ом је што производи гас и ствара притисак у кућишту током складиштења. Откривено је да ће додавање калцијум хлорида у смешу смањити сву влагу и елиминисати то што овај експлозив испушта гас. [4]
Композиција[уреди | уреди извор]
Постоје три типа ХБX експлозива: ХБX-1 , ХБX-3 и Х-6. Испод је састав сваке врсте „Граде А“ заснован на тежини: [5]
- ХБX-1
| Композиција | Проценат по тежини |
|---|---|
| РДX плус нитроцеллулосе, цалциум цхлориде и цалциум силицате | 40.4 ± 3% |
| ТНТ | 37.8 ± 3% |
| Алуминум | 17.1 ± 3% |
| Восак плус лецитин | 4.7 ± 1% |
- ХБX-3
| Композиција | Проценат по тежини |
|---|---|
| РДX плус нитроцеллулосе, цалциум цхлориде и цалциум силицате | 31.3 ± 3% |
| ТНТ | 29.0 ± 3% |
| Алуминум | 34.8 ± 3% |
| Восак плус лецитин | 4.9 ± 1% |
- Х-6
| Композиција | Проценат по тежини |
|---|---|
| РДX плус нитроцеллулосе, цалциум цхлориде и цалциум силицате | 45.1 ± 3% |
| ТНТ | 29.2 ± 3% |
| Алуминум | 21.0 ± 3% |
| Восак плус лецитин | 4.7 ± 1% |
Коришћење[уреди | уреди извор]
Као експлозив за торпеда, дубинске бомбе и морске мине, дизајниран је тако да буде жешћи и још веће брзине детонације, тако да је посебно ефикасан под водом. Хесов тест даје вредност од 160% јачине ТНТ-а. То је зато што је пулс мехурића (ударни талас који настаје када експлозив експлодира под водом) ефикаснији у уништавању бродова него да их уништава ударним таласом саме експлозије. Због тога није погодан за употребу у ваздуху.
Развијен у Сједињеним Државама 1940-их као побољшана верзија Торпекс- а из 1942. године. Током Другог светског рата коришћен је на западним торпедима и дубинским бомбама.
Званично, торпекс британске производње је направљен по стандардима британског Краљевског орднанце Арсенала, а амерички произведен према МИЛ-Е-22267 је ХБX експлозив. Међутим, британска војска је експлозив ХБX који су испоручиле Сједињене Државе назвала „Топекс“, а неке књиге и материјали мешају експлозив „Топек“, „Торпекс“ и „ХБX“. У ствари, експлозив ХБX је америчка модификација Торпекс-а коју су развили Британци, истог састава и наменске употребе, па се може рећи да је скоро иста ствар.
Сада је замењен ПБX експлозивом.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Спец МИЛ-Е-22267А” (ПДФ). 31. 5. 1963. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2012-09-15. г.
- ^ „У.С. Еxплосиве Орднанце, ОП 1664, 1947”. Архивирано из оригинала 2012-09-15. г.
- ^ а б „Арцхивед цопy” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2015-06-15. г. Приступљено 2013-09-30. "Орднанце Тецхницал Дата Схеет У.С. БОМБ, 325-350-ЛБ, ДЕПТХ БОМБ, МК 54/МК 54 Мод 1"
- ^ а б [1] "У.С. Еxплосиве Орднанце, ОП 1664, 1947"
- ^ [2] "МИЛ-Е-22267 Рев. А"