Пређи на садржај

Hello World

С Википедије, слободне енциклопедије

Hello world (у преводу „Здраво свете“) је устаљена реченица која се приказује на излазном медијуму приликом покретања демонстративних програма неког програмског језика. Отуда и име оваквих програма. Уобичајено је да се приликом приказа неког новог програмског језика на почетку приручника прикаже како изгледа на том језику штампа једноставне поруке. Ово често служи за међусобно поређење језика, односно њихове комплексности.

Овај пример се први пут појавио у књизи The C Programming Language, аутора Брајана Кернигана и Дениса Ричија, издатој 1978. године. На српски језик ова књига је преведена под насловом „Програмски језик C“. На почетку књиге се, у жељи да се прикаже одмах како изгледа тај нови језик, налази кратак пример који нешто исписује на екран. Пример из књиге исписује "hello, world" (без великих слова и знака узвика). Касније се овај пример мало прилагодио, а за наше потребе је и преведен.[1][2]

Овај пример се често користи да би се тестирао ново инсталирани програмски језик, односно његов преводилац, развојно или радно окружење. Сматра се довољно једноставним, али репрезентативним тест-примером за ову сврху.

У наставку следе примери програма Hello World на разним програмским језицима.[3]

Програмски језици

[уреди | уреди извор]

ActionScript 3.0

[уреди | уреди извор]
trace ("Hello, world!");
with TEXT_IO;
 
 procedure HELLO is
 begin
    TEXT_IO.PUT_LINE ("Zdravo svete!");
 end HELLO;
'Zdravo svete!'

ASP је скраћеница од Active Server Pages.

<%
Response.Write("Zdravo svete!")
%>
BEGIN { print "Zdravo svete!" }

Bash (Bourne Again SHell)

[уреди | уреди извор]

Први ред кода означава локацију извршне датотеке интерпретера, па може бити различит од система до система.

#!/usr/bin/bash
echo "Zdravo svete!"

Све ANSI/ISO имплементације бејсик преводиоца препознају следеће инструкције

10 PRINT "Zdravo svete!"
20 END

Од када се и бејсик прилагодио тенденцијама структурног програмирања није неопходно навести бројне ознаке за наредбе, па претходни пример на већини модерних преводилаца може изгледати овако

PRINT "Zdravo svete!"
END

Овде ваља нагласити да END наредба није неопходна код свих преводилаца.

print("Zdravo svete!");
#include <stdio.h>

int main(void)
{
	printf("Zdravo svete!");

	return 0;
}
#include <iostream>
using namespace std;

int main()
{
	cout << "Zdravo svete!";

	return 0;
}

У принципу није неопходно назначити коришћење нејмспејса (namespace) std:

#include <iostream>

int main()
{
	std::cout << "Zdravo svete!";
	return 0;
}

Премда се коришћење чланица истог може и селективно назначити:

#include <iostream>
using std::cout;

int main()
{
	cout << "Zdravo svete!";
	return 0;
}
int main()
{
    System::Console::WriteLine("Zdravo svete!");
}
namespace Hi
{
   class Hi
   {
      static void Main(string[] args)
      {
         System.Console.Write("Zdravo svete!");
      }
   }
}
 identification division.
 program-id.  hello-world.
 procedure division.
     display "Zdravo svete!"
     stop run.
<cfoutput>Zdravo svete!</cfoutput>

За испис поруке "Здраво свете!", у интерактивном начину рада, може да послужи следећи код:

." Здраво свете!"

Испис можемо да "улепшамо" издвајајући га у посебан ред на следећи начин:

CR ." Здраво свете!" CR

У програмском језику Форт можемо да дефинишемо нову реч Поздрав која ће да уради исти посао:

: Поздрав CR ." Здраво свете!" CR ;
PROGRAM HI
PRINT *, "Zdravo svete!"
END PROGRAM

Следећи гоу програм исписује "Здраво свете!":

package main

import "fmt"

func main() {
	fmt.Printf("Здраво свете!\n")
}

Следећи Groovy програм исписује "Здраво свете!":

    println "Здраво свете!"
main :: IO ()
main = putStr "Zdravo svete!"

Напомена: фајл треба да буде снимљен под именом hi.java да би могао бити компајлиран.

public class hi {
   
   public static void main(String args[])
   {
      System.out.print("Zdravo svete!");
   }
}

Напомена: Тагови <script>...</script> су присутни у овим примерима иако нису обавезни делови JavaScript програма, тј. не пишу се у истом фајлу као и програм приликом писања програма у једном екстерном JavaScript фајлу (екстензија *.js).

Први пример исписује текст директно на месту где се овај фрагмент кода налази.

<script type="text/javascript">
document.write("Zdravo svete!");
</script>

Други пример исписује текст у конзолу.

console.log("Zdravo svete!");
\documentclass{article}
\begin{document}
Zdravo, svete!
\end{document}

Следећи код програмског језика лого исписаће "Zdravo svete!" у интерактивном начину рада:

PRINT [Zdravo svete!]

Процедура са именом Pozdrav, која има исто дејство као и код изнад, може да изгледа овако:

TO Pozdrav
  PRINT [Zdravo svete!]
END
fprintf('Zdravo svete!');
MODULE Pozdrav;
  FROM InOut IMPORT WriteString, WriteLn;
BEGIN
  WriteString("Zdravo svete!");
  WriteLn
END Pozdrav.
WRITE 'Zdravo svete!'
*
END
#import <stdio.h>
  
int main()
{
   puts("Zdravo svete!");
   return 0;
}
program Zdravo (output );
begin
    writeln('Zdravo svete!')
end.
print "Zdravo svete!";
<?php
echo "Zdravo svete!";
?>

Овај програм на PHP има и еквивалената (упоређено према излазу):

<?php
print("Zdravo svete!");
?>
<?="Zdravo svete!"?>
int main() {
    write("Zdravo svete!");
    return 0;
}

За испис текста "Здраво свете!" (без знакова навода), у верзијама Пајтон језика које претходе верзији 3.0, може да се употреби следећи код:

print 'Здраво свете!'

У верзији језика 3.0 синтакса је нешто измењена. Горњи пример би изгледао овако:

print('Здраво свете!')

Исти текст, али овога пута заједно са наводницима, могао би да буде приказан извршавањем следећег кода:

'Здраво свете!'
puts "Zdravo svete!"
$ include "seed7_05.s7i";

const proc: main is func
  begin
    writeln("Zdravo svete!");
  end func;
Transcript show: 'Zdravo svete!'
Здраво, Свете
\bye % marks the end of the file; not shown in the final output
 Sub Main()
   Print "Zdravo svete!"
 End Sub
испиши ("Здраво свете!");

Спецификације

[уреди | уреди извор]

Следећи програм отвара кутијицу за поруке (енгл. message box).

#include <windows.h>
   
int WINAPI WinMain(
		HINSTANCE hInst,
		HINSTANCE hPrevInstance,
		LPSTR lpCmdLine,
		int nCmdShow
	)
{
	MessageBox(HWND_DESKTOP, "Zdravo svete!", "Zdravo-svete program", MB_OK);
	return 0;
}

Следећи програм прави мали прозор у коме се исписује текст „Zdravo svete!“.

#include <windows.h>

// Deklaracija procadure
LRESULT CALLBACK WndProc(HWND, UINT, WPARAM, LPARAM);

const char *szClassName = "GlavniProzor";
HINSTANCE hInstance;

// Glavna funkcija programa
int WINAPI WinMain(
		HINSTANCE hInst,
		HINSTANCE hPrevInstance,
		LPSTR lpCmdLine,
		int nCmdShow
	)
{
	HWND hwnd;
	MSG msg;
	WNDCLASSEX wincl;
      
	hInstance = hInst;
      
      	// --- Definisanje klase prozora ------------------
	
	wincl.cbSize = sizeof(WNDCLASSEX);
	wincl.cbClsExtra = 0;
	wincl.cbWndExtra = 0;
	wincl.style = 0;
	wincl.hInstance = hInstance;
	wincl.lpszClassName = szClassName;
	wincl.lpszMenuName = NULL;
	wincl.lpfnWndProc = WndProc; // dodeljivanje procedure klasi prozora
	wincl.hbrBackground = (HBRUSH)(COLOR_WINDOW + 1);
	wincl.hIcon = LoadIcon(NULL, IDI_APPLICATION);
	wincl.hIconSm = LoadIcon(NULL, IDI_APPLICATION);
	wincl.hCursor = LoadCursor(NULL, IDC_ARROW);

	// --- Registracija klase prozora -----------------

	if(!RegisterClassEx(&wincl)) return 0;
	
	// --- Stvaranje prozora --------------------------
      
	hwnd = CreateWindowEx(
		0,szClassName,"Zdravo svete",
		WS_OVERLAPPEDWINDOW,
		CW_USEDEFAULT, CW_USEDEFAULT,
		200, 80,
		NULL, NULL, hInstance, NULL
	);

	// --- Prikazivanje prozora -----------------------
	ShowWindow(hwnd, nCmdShow);
      
	// --- Glavna petlja programa ---------------------
	
	while (GetMessage(&msg, NULL, 0, 0))
	{
		TranslateMessage(&msg);
		DispatchMessage(&msg);
	}

	return msg.wParam;
}

// Procedura
LRESULT CALLBACK WndProc(
		HWND hwnd,
		UINT message,
		WPARAM wParam,
		LPARAM lParam
	)
{
	PAINTSTRUCT ps;
	HDC hdc;
	
	switch(message)
	{
		case WM_PAINT:
			// ispisivanje poruke
			hdc = BeginPaint(hwnd, &ps);
			TextOut(hdc, 50, 18, "Zdravo svete!", 13);
			EndPaint(hwnd, &ps);
			break;
		
		case WM_DESTROY:
           		PostQuitMessage(0);
           		break;
           		
     		default:
			return DefWindowProc(hwnd, message, wParam, lParam);
	}
	
	return 0;
}
  1. ^ Brian W. Kernighan (Author), Dennis M. Ritchie (1988). C Programming Language (2. изд.). Prentice Hall. ISBN 9780131103627. 
  2. ^ Stroustrup, Bjarne (1997). C++ Programming Language (3. изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 9780201327557. 
  3. ^ Y. Daniel Liang (2010). Introduction to Java Programming, Comprehensive (8. изд.). Prentice Hall. ISBN 9780132130806. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Y. Daniel Liang (2010). Introduction to Java Programming, Comprehensive (8. изд.). Prentice Hall. ISBN 9780132130806. 
  • Stroustrup, Bjarne (1997). C++ Programming Language (3. изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 9780201327557. 
  • Brian W. Kernighan (Author), Dennis M. Ritchie (1988). C Programming Language (2. изд.). Prentice Hall. ISBN 9780131103627.