Хетероцауцасеума депрофундум
Хетероцауцасеума депрофундум је најдубље пронађена диплопода на свету и један од најдубље пронађених терестричних зглавкара на планети. Врста је пронађена у другом најдубљем пећинском систему на свету - Крибера Вороња, западни Кавказ, и најдубљи налаз је био на -1980 м испод површине. Назив врсте је пореклом од латинске речи "депродундум" која у преводу значи "из дубине", што јасно указује на њено место проналаска.[1]
Морфологија[уреди | уреди извор]
Тело је грађено из 30 сегмената (укључујући телзон) и покрвено је хитинском кутикулом.[2] Подељено је на 2 региона:
- главени регион
- трупни регион
На главеном региону се налазе:
- 1 пар антена (са Темишваријевим органима)
- 1 пар мандибула
- 2 пара максила
- оцеле
Трупни регион је састављен од више сегемената на којима се налазе екстремитети за ходање и телзона.[3]
Јединке супротних полова су сличних величина, мужјаци су дуги до 24 мм, док су женке дуге до 25 мм.
Тело им је непигментисано, жућкасто беле боје, што је последица терестричног станишта. Чуло вида им је слабо развијено, женке поседују 12 оцела, док код мужјака број оцела варира од 10-14.
Екстремитети за ходање су добро развијени и продужени. Први и други пар имају тарзусне завршетке.
Анатомија[уреди | уреди извор]
Дишу помоћу трахеја, чији су отвори (стигме) смештени вентрално, на стернуму.
Излучивање се обавља помоћу Малпигијевих судова. Као и остале стоноге, везане су за влажна станишта јер њихове стигме немају механизме за затварање. Парни Малпигијеви судови, преко којих врше екскрецију, излучују, у већој мери, амонијак него уреу.
Црево је у облику праве цеви, чије су предње и задње црево обложени кутикулом и ектодермалног порекла, док је средње црево ендодермално.
Трећи трупни сегмент је генитални. Код мужјака, екстремитети седмог трупног сегмента служе за преношење сперматозоида до гениталног отвора женке и означавају се као гоноподе. Сперматозоиди ове врсте су афлагелатни (без бича) за разлику од већине стонога. Оплодјена јаја полажу у земљу. Нервни систем је лествичаст, у сваком сегменту се налази по пар ганглија, док су у главеном региону сместене главене ганглије и околождрелне комисуре.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Фром тхе дептхс: Хетероцауцасеума депрофундум сп. нов”. Приступљено 20. 3. 2018.
- ^ Антић, D.Ж. & Макаров. Тхе Цауцасус ас а мајор хотспот оф биодиверситy: Евиденце фром тхе миллипеде фамилy Антхролеуцосоматидае (Диплопода, Цхордеуматида). Зоотаxа.
- ^ Турбанов, I.С. Прелиминарy ресултс оф студyинг тхе инвертебратес оф Крубера Цаве (Wестерн Цауцасус, Абкхазиа), цоллецтед ин Аугуст 2015 дуринг тхе еxпедитион оф тхе Украиниан Спелеологицал Ассоциатион.
Литература[уреди | уреди извор]
- Турбанов, I.С. Прелиминарy ресултс оф студyинг тхе инвертебратес оф Крубера Цаве (Wестерн Цауцасус, Абкхазиа), цоллецтед ин Аугуст 2015 дуринг тхе еxпедитион оф тхе Украиниан Спелеологицал Ассоциатион.
- Антић, D.Ж. & Макаров. Тхе Цауцасус ас а мајор хотспот оф биодиверситy: Евиденце фром тхе миллипеде фамилy Антхролеуцосоматидае (Диплопода, Цхордеуматида). Зоотаxа.
- „Антић, Драган Ж., Илyа С. Турбанов & Ана С. П. С. Реболеира. 2018. Фром тхе дептхс: Хетероцауцасеума депрофундум сп. нов., тхе wорлд'с деепест-оццурринг миллипеде (Диплопода, Цхордеуматида, Антхролеуцосоматидае) фром цавес ин тхе wестерн Цауцасус.”. ЗооБанк. Приступљено 20. 3. 2018.
- „Диплопода”. Бионет школа. Приступљено 20. 3. 2018.