Холштајн фризијско говедо

С Википедије, слободне енциклопедије
Холштајн фризијско говедо
Холстеин цоw
Холштајнска крава
Друга именаХолштајнско говедо
Земља пореклаХоландија, Немачка, Данска
ДистрибуцијаШиром света
УпотребаМлеко и месо (Млевена јунетина и печена говедина)
Својства
КрзноЦрно-бели мрљаста длака (понекад црвена и бела).
Напомене
Изворно раса двоструке намене, користи се за млечне производе и за говедину.

Холштајн фризијска говеда (често је скраћен на холштајни у Северној Америци, док се термин фризијко говедо често користи у Великој Британији и Ирској) су пасмина говеда за мужу која потиче из холандских провинција Северне Холандије и Фризије и Шлезвиг-Холштајна из Северној Немачкој и Јутланда. Познате су као животиње за мужу са највишом производњом у свету. Холандски и немачки узгајивачи узгајали су и надгледали развој пасмине с циљем добијања животиња које би најбоље могле да користе траву, најбројнији ресурс ове области. Током векова, резултат је била високопродуктивна, црно-бела крава музара.

Са растом Новог света, тржиште млека је почело да се развија у Северној и Јужној Америци, а млекари су се за стоку окренули Холандији. Након што је увезено око 8.800 фризијских говеда (немачких са црним шарама), проблеми са болешћу у Европи довели су до престанка извоза на тржишта у иностранству.[1]

У Европи се ова раса користи за млеко на северу, а за месо на југу. Од 1945. године европски национални развој довео је до тога да сточарство и млечни производи постају све више регионализовани. Више од 80% производње млека се одвија северно од линије која спаја Бордо и Венецију, где се такође налази више од 60% укупне стоке. Ова промена довела је до потребе за специјализованим животињама за производњу млека (и говедине). До тог времена млеко и говедина су се производили од животиња двоструке намене. Расе које су национални деривати холандске фризијке, постале су веома различите животиње од оних које су развили узгајивачи у Сједињеним Државама, који су холштајне користили само за производњу млека.

Узгајивачи су увозили специјализоване млечне холштајне из Сједињених Држава да би их укрштали са европским црно-белима. Из тог разлога, у савременој употреби, „холштајн” се користи за описивање северно или јужноамеричких говеда и његове употребе у Европи, нарочито на северу. Фризијска говеда су животиње традиционалног европског порекла, које се узгајају и за млечну употребу и за говедину. Укрштање између ове две расе описано је појмом „холштајн-фризијско говедо”.

Продукција[уреди | уреди извор]

Просечна стварна производња у 2008. години за сва стада америчких Холштајна која су била укључена у програме тестирања производње и која су била прихватљива за генетске процене била је 10,443 кг млека, 380 кг путера и 322 кг од протеина годишње.[2] Укупна продуктивност током животног века може се извести из просечног животног века крава у САД. Последњих година то се редовно смањује и сада износи око 2,75 лактација, што када се помножи са просечним приносом лактације даје око 28.000 кг млека.[3] Тренутни национални лидер у САД за Холштајнску производњу млека је Бар-Вол Букији Гиги ЕКС-94 3Е, која је произвела 33,860 кг млека за 365 дана, што је комплетирало њен рекорд у 2016. години.[4]

Значајна предност, на пример у односу на Велику Британију, може се објаснити путем неколико фактора:

  • Употреба хормона за производњу млека, рекомбинантног бСТ: Студија у фебруару 1999. утврдила је да је „одговор на бСТ током лактације у року од 305 дана износио 894 кг млека, 27 кг масти и 31 кг протеина”.[5] Компанија Монсанто процењује да је око 1,5 милиона од 9 милиона млечних крава третирано са рБСТ, односно око 17% крава на националном нивоу.[6]
  • Већа употреба муже три пута дневно: У истраживању спроведеном на Флориди између 1984. и 1992. године користећи 4293 записа о лактацији Холштајна из осам стада, 48% крава је мужено три пута дневно. Ова пракса је била одговорна за додатних 17,3% млека, 12,3% масти и 8,8% протеина.[7] Мужа три пута дневно је постала уобичајена последњих година. Мужа два пута дневно је била традиционално најчешћи распоред муже млека. У Европи, Аустралији и Новом Зеланду мужа млека је у интервалима од 10 до 14 сати је уобичајена.[8]
  • Већи крављи потенцијал (100% Холштајнска крда): Европски фризијски типови традиционално су имали ниже производне перформансе од својих северноамеричких Холштајн еквивалената.
  • Већа употреба система за храњење укупно мешаних оброка (ТМР): употрева ТМР система се и даље шири на млечним фармама. Преглед Hoard's Dairyman из 1993. године је известило да је 29,2% анкетираних фарми млека у САД усвојило овај систем исхране крава музара. Млекарски преглед у Илиноису из 1991. године установио је да је 26% млекарских фармера користило ТМР оброке, и да је исход био 300 кг више млека по крави у поређењу с другим системима исхране.[9] Амерички тип операција (Северна и Јужна Америка) карактеришу велике операције лабавог смештаја, ТМР храњење и релативно много запослених. Међутим, млечне фарме на североистоку САД и у деловима Канаде разликују се од типичних америчких операција. Тамо се налазе многа мања породична газдинства са било слободним смештајем или интензивним шталама. Ове операције су прилично сличне европском типу, који карактеришу релативно мале операција, где се свака крава храни и третира појединачно.[10]

Генетика[уреди | уреди извор]

Златно доба фризијског узгоја наступило је током последњих 50 година, чему су у последње време умногоме помогле технике трансфера ембриона, које су омогућиле огромно умножавање бикова који су улазили у тестирање потомства елитних крава бикових мајки.

Фризијски бик, Осборндејл Ајванхо, рођен 1952, донео је стас, угаоност, добру конформацију вимена и конформацију стопала и ногу, али његовим ћеркама је недостајала снага и дубина. Његови потомци су укључивали:

  • Раунд Оук Раг Епл Елевејшон, рођен 1965, често скраћено РОРА Елевејшон, био је још један врхунски бик. За њим остало потомство од преко 70.000 холштајнских говеда, са потомцима од преко 5 милиона грла; Елевејшон је 1999. године Холштајнска међународна асоцијација прогласила Биком века..[11] Елевејшон је резултат укрштања Тајди Берк Елевејшона који је коришћен на једној од најбољих Ајванхових кћери, Раунд Оук Ајванхо Ив. Он је био непревазиђен у то време по типу и производњи.
  • Пенстејт Ајванхо Стар, рођен 1963, произвео је ћерке сличног раста и млечних особина као Ајванхове, али са већом производњом. Такође је значајно да је био отац Карлин-M Ајванхо Бела, великог производног бика 80-их, познатог и по добрим вименима, стопалима и ногама. Данашњи генетски поремећај, сложена малформација пршљенова, прати се до Карлин-M Ајванхо Бела и Пенстејт Ајванхо Стара.
  • Хилтоп Аполо Ајванхо, рођен 1960, отац Витиер Фармс Аполо Рокета, рођеног 1967, био је бик са највећом производњом млека током 1970-их, а Вејн Спринг Фонд Аполо, рођен 1970, био је први бик икада који је имао индекс преноса млека од преко 2.000 M и имао је индекс позитивног типа. „Вејн” је имао веома познату ћерку То-Мар Вејн Хеј, која је била мајка великог То-Мара Блекстара, рођ. 1983.

Генетске аномалије[уреди | уреди извор]

Брачиспина синдром (БС) је редак моногени аутозомно рецесивни наследни поремећај идентификован код ове расе.[12]

Клонирање[уреди | уреди извор]

Старбак (2)II, клон познатог ЦИАQР оца Хановерхил Старбака, рођен је 7. септембра 2000. у Сент-Ијасенту. Клон је резултат комбинованих напора ЦИАQ, L'Аллианце Бовитеq Инц, и Ветеринарског факултета Универзитета у Монтреалу. Клонирано теле рођено је 21 годину и 5 месеци након Старбаковог датума рођења и нешто мање од 2 године након његове смрти (17. септембра 1998.). Теле је било тешко 54,2 кг при рођењу и показало је исте виталне знаке као телад произведена од редовног АИ или ЕТ. Старбацк II је изведен из замрзнутих ћелија фибробласта, прикупљених месец дана пре Старбакове смрти.[13]

Значајни Холштајни[уреди | уреди извор]

Крава председника Вилијама Хауарда Тафта, Паулина, испред зграде морнарице, која је данас позната као зграда Ајзенхауерове извршне канцеларије
  • Убре Бланка, крава Фидела Кастра (1972–1985)
  • Полин Вејн, крава америчког председника Вилијама Хауарда Тафта
  • РОРА Елевејшон, награђени бик
  • Пони фарм Арлинда чиф, бик са сјајним генима за производњу млека; међутим, он је такође увео смртоносни ген у популацију[14]
  • Бел Саркастик, „незванична маскота” архиве и историјских збирки Државног универзитета Мичиген[15]
  • Кијан (1997-2013), први црвени холштајн бик чије је семе продато у више од милион јединица широм света[16]
  • Осборндејл Ајванхо (1952-1970), холштајнски бик у власништву Френсис Озборн Келог. Он се парио 100.187 пута и његово семе испоручивано широм света.[17]
  • Тојстори (2001-2014), холштајнски бик чије је семе продато у више од 2,4 милиона јединица широм света и процењено је да је имао преко 500.000 потомака[18]
  • Никерс, изузетно велики бик из Западне Аустралије, који је у новембру 2018. доспео на насловне странице широм света, јер је превелик да би се прерадио у локалним кланицама.[19][20][21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ CIV, Франце, а традитион оф анимал хусбандрy. Анимал хусбандрy анд енвиронмент Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2013). Цив-вианде.орг. Ретриевед он 2011-11-03.
  2. ^ Хисторy оф тхе Холстеин Бреед. Холстеинуса.цом. Ретриевед он 2011-11-03.
  3. ^ Х. Дуане Норман, Е. Харе, анд Ј.Р. Wригхт Хисторицал еxаминатион оф цуллинг оф даирy цоwс фром хердс ин тхе Унитед Статес Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2011) (ППТ филе). Анимал Импровемент Програмс Лабораторy Агрицултурал Ресеарцх Сервице, УСДА
  4. ^ „Гиги Тхе Цоw Броке Тхе Милк Продуцтион Рецорд. Ис Тхат Бад Фор Цоwс?”. НПР.орг (на језику: енглески). Приступљено 10. 8. 2017. 
  5. ^ Бауман, D. Е.; Еверетт, Р. W.; Wеиланд, W. Х. & Цоллиер, Р. Ј. (1999). „Продуцтион Респонсес то Бовине Соматотропин ин Нортхеаст Даирy Хердс”. Јоурнал оф Даирy Сциенце. 82 (12): 2564—2573. ПМИД 10629802. дои:10.3168/јдс.С0022-0302(99)75511-6. 
  6. ^ 2016 ин Америца мост даирy маркетс аре нон супплементед, тхе усе оф рБСТ ин даирy цаттле ис ин рапид децлине синце 2006. Тхе патент оwнер оф рБСТ ис Еланцо супп рБСТ Усе Амонг У.С. Даирy Фармерс: А Цомпаративе Аналyсис фром 6 Статес Архивирано 2008-03-08 на сајту Wayback Machine
  7. ^ Цампос, МС; Wилцоx, ЦЈ; Хеад, ХХ; Wебб, ДW; Хаyен, Ј (1994). „Еффецтс он Продуцтион оф Милкинг Тхрее Тимес Даилy он Фирст Лацтатион Холстеинс анд Јерсеyс ин Флорида” (ПДФ). Јоурнал оф Даирy Сциенце. 77 (3): 770—3. ПМИД 8169285. дои:10.3168/јдс.С0022-0302(94)77011-9. Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 01. 2012. г. Приступљено 31. 07. 2019.  Арцхиве
  8. ^ Армстронг, Деннис V. „Милкинг Фреqуенцy”. Даирy Биз. Архивирано из оригинала 7. 2. 2008. г. 
  9. ^ А Цост-Бенефит Аналyсис оф Цхангинг то а ТМР Феединг Сyстем. Wцдс.афнс.уалберта.ца. Ретриевед он 2011-11-03.
  10. ^ Манагемент оф тхе даирy цоw. www.делавал.цо.ук
  11. ^ Роунд Оак Раг Аппле Елеватион Архивирано октобар 6, 2007 на сајту Wayback Machine
  12. ^ Fang, Lingzhao; Li, Yanhua; Zhang, Yi; Sun, Dongxiao; Liu, Lin; Zhang, Yuan; Zhang, Shengli (јул 2013). „Identification of brachyspina syndrome carriers in Chinese Holstein cattle”. Journal of Veterinary Diagnostic Investigation. 25 (4): 508—510. PMID 23674463. doi:10.1177/1040638713488387 Слободан приступ. 
  13. ^ „Starbuck”. Архивирано из оригинала 7. 9. 2008. г. 
  14. ^ Fell, Andy (18. 10. 2016). „One prize bull caused 500,000 miscarried calves”. Futurity. Архивирано из оригинала 05. 08. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  15. ^ „Belle Sarcastic — MSU's Famous Dairy Cow” (PDF). MSU Archives & Historical Collections. Michigan State University. 
  16. ^ „Rotbuntbulle Kian ist tot”. topagrar.com. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 01. 08. 2017. г. Приступљено 19. 12. 2014. 
  17. ^ Eddy, Roger (1970-04-01). „Osborndale Ivanhoe Lies A-Mold'ring in the Grave”. Esquire. Приступљено 2020-09-09. 
  18. ^ Peters, Mark; Brat, Ilan (2015-01-14). „A Breeder Apart: Farmers Say Goodbye to the Bull Who Sired 500,000 Offspring”. Wall Street Journal. 
  19. ^ Jacqueline Lynch, Tyne Logan: Knickers the steer, one of the world's biggest steers, avoids the abattoir thanks to his size. ABC News, 29 October 2018
  20. ^ Daniel Victor: Wow, That Steer Is Really Big. New York Times, 28 November 2018
  21. ^ Gavin Butler: Australia's Biggest Cow Is Literally Too Fat to Be Killed. Vice, 28 November 2018

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Low, David (1845) On the Domesticated Animals of the British Islands: Comprehending the Natural and Economical History of Species and Varieties; the Description of the Properties of External Form; and Observations on the Principles and Practice of Breeding, Longman, Brown, Green, & Longmans

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Holstein Friesian cattle na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Holštajn_frizijsko_govedo&oldid=27698286”