Хронична акустичка траума

С Википедије, слободне енциклопедије
Хронична акустичка траума
Акустичком траумом изазвана перфорација бубне опне
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностоториноларингологија, медицина рада

Хронична акустичка траума је специфично оштећење средњег ува која настаје као последица сталног и хроничног (дуготрајног) излагања акустичким дражима интезитета преко 80дБ.[1]

Ова врста механичког оштећења слуха најзаступљенија је код радника који дуго раде у условима буке: у фабрикама, у дискотекама, на аеродромима или са пнеуматским компресором без адекватних мера заштите од буке. Према међународним стандардима ова врста оштећења ува праћена падом слуха спадају у професионална обољења која су поред оториноларингологије и предмет проучавања медицине рада.

У циљу превенције оштећења слуха хроничном акустичком траумом широм света донети су прописи којима је регулисано да код професионалне изложености буци: тако да је код буке од 90дБ дозвољено максимално трајање експозиције 8 часова, а за буку од 100 дБ максимална експозиција 2 часа у току једног радног дана.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

НАСА истраживачи у Гленн Ресеарцх Центер спроводе испитивања буке авионског мотора 1967.

Индустријска бука, која је константно присутна у радној средини носи назива и „бела“ бука зато што садржи велики спектар разних звукова, у савременом свету и свакодневном животу, због све веће индустријализације, развоја саобрачаја и урбанизације, постоје све већи не само индустријски већ и комунални проблем, или „комунална бука” у 21.веку, чији ниво достиже 80 и више дБ. Такође и ексцесивно јака музика, посебно у затавореном простору може узроковати настанак хроничне акустичке трауме.

Како постоје индивидуалне разлике у осетљивости на оштећење ува изазвана буком, особе старије животне доби и особе са хроничним запаљењима средњег ува, Мениерове и других болести, су много више изложеније њеном штетном дејству.

Према истраживањима у Европи 40% становништва изложено је саобраћајној буци интензитета изнад 55 дБ током дана, а чак 20% је изложено буци чији ниво прелази 65 дБ. Ти нивои буке сматрају се недопустивим за дуготрајну изложеност становништва.

Ако се анализира изложеност људи буци на раду, подаци су лошији и то не само у неразвијеним већ и у економски развијеним земљама широм света. Тако је нпр. у САД-у око 30% радне популације изложено буци на раду и то интензитета изнад 85 дБ, а 20% популације буци изнад 90 дБ.

Процењује се да изложеност буци преко 90 дБ током целог радног стажа узрокује код 25% изложених радника трајно оштећење слуха.

У Европској унији 30% привредника више од четвртине радног времена проводи у буци опасној по здравље тако да не изненађује податак да:

  • 7% радне популације има оштећен слуха буком,
  • 30% има признату наглувост, као професионалну болест, због дуготрајне изложености прекомерној буци на раду.[2][3][4]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Дуготрајно дејство буке и звучних вибрација доводи до наглувости, а степен оштећења слуха завистан је од више фактора, у које спадају:

  • дужине изложености или дужина радног стажа проведеног у условима буке,
  • природа буке,
  • континуитет буке — имајучи у виду да је дисконтинуирана бука штетнија од континуиране.
  • интензитет акустичке трауме.

I док бука интензитета до 80 дБ доводи до постепеног губитак слуха, бука већег интензитета то чини много брже или прогресивније.

Професије изложене хроничној буцу

У професије које су изложене хроничној буцу спадају:

  • ложачи,
  • закивачи,
  • испитивачи мотора,
  • ковачи,
  • радници који раде са компресорима и са пнеуматским чекићима,
  • механичари на ваздухопловима
Са порастом притиска у атмосфери, ваздух у средњем уву се сабија, што у случају препреке у Е.туби доводи до утискивања бубне опне према унутрашњости (слика десно)

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

У клиничкој слици хроничне акустичке трауме развијају се општи и отолошки (локални) симптоми.

Општи симптоми

Од општи симптома најчешћи су:

  • несаница,
  • расејаност,
  • раздражљивост,
  • хроничан умор
  • депресија итд. Основни локални симптом јесте губитак слуха.
Локални (отолошки) симптоми
  • Губитак слуха као последица дуготрајне буке је увек сензонеуралног типа,
  • Симптоми се развиају постепено, или неприметно и симетрично.
  • Наглувост се прво уочава у нивоу високофреквентних тонова због чега особе на почетку почињу слабије да чују високе звуке и тешко разумевају довољно чујан говор.
  • Тинитус (зујање) који је важан клинички знак настаје касније.

Оштећења слуха могу бити привремена и сви симптоми се могу повући ако се прекине експозиција буци. У супротном настају трајна оштећења.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, ОРЛ прегледа (отоскопија, аудиометријског испитивање слуха).

Терапија[уреди | уреди извор]

Тренутно не постоји успешна терапија наглувости која је последица дејства хроничне буке. Зато је профилакса најбитнија. Ту спадају увођење нове технологије за неутрализацију буке, системски прегледи радника, примена средстава против буке (чепови, слушалице, кацига, паузе у раду).

Мере превенције[уреди | уреди извор]

Звучна баријера као заштита од буке

Борба против професионалне наглувости представља озбиљан задатак на чијем решавању треба да раде отолози, аудиолози, лекари за медицину рада и хигијену сарадјују с архитектима, урбанистима и државним органима, будући да се функција оштећеног Кортијевог органа не може поправити, највећу важност треба да припишемо превентивним мерама.

Код градње фабрика радна места на којима се развија велика бука треба да се одвоје од осталих. На машинама и око њих треба да се употребе изолациона средства. Радници који раде на најбучнијим местима морају имати лична заштитна средства (чепове од навоштене вате, ушне поклопце, кациге).

Преглед слуха код радника који су изложени буци треба да се обавља у редовним размацима времена, са циљем да се удаље они који имају нарочиту диспозицију за акустичко оштећење.

Будући да бука делује неповољно и на нерви систем човека, борба против ње треба да буде општа, а нарочито у градовима. Како у улицама са интензивним саобраћајем ниво буке преко дана износи 80-90 дБ, то може неповољно утицати на становнике, а поготову ако је и ноћни ниво буке висок

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Међународни дан заштите од буке Приступљено: 28.7.2019.
  2. ^ Радановић Б, Салај Б. Бука и акустична траума. У: Шарић M, Жушкин Е, ур. Медицина рада и околиша. Медицинска наклада: Загреб; 2002;пп 319-344
  3. ^ Гомзи M. (2005) Свакодневна бука и могуће здравствене посљедице. Стручни скуп „Бука и здравље“, Загреб, књига сажетака, 5-7
  4. ^ Брумен V.(2005) Здравствени учинци буке. Стручни скуп „Здраво радно мјесто – заштита од буке“,Загреб

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).