II Симфонија (Сибелијус)

Симфонија број 2. D - Дур, опус 43. Жан Сибелијус

Опште карактеристике

Друга Симфонија, највећа је Сибелијусова Симфонија, по дужини трајања и оркестарском апарату. Оркестар је најбројнији и најснажнији у Сибелијусовом симфонијском стваралаштву, а Симфонија укупно траје 48 минута. Конципирана је у четири става, ставови су груписани у две групе по два, још увек у класичној формалној структури и кроз њих се музика постепено кува. Од првобитног језгра у првом ставу, преко драматичних пролома у другом, све до звучно раскошног и сјајног завршетка у четвртом ставу. Класична струкутура се постепено изокреће. Симфонија је довршена 1901. а премијерно изведена у Хелсинкију почетком следеће, 1902. године.

Анализа дела

• Први став је ’’Аллегретто’’. Почетак је сав тајанствен, музика израста из првобитног језгра. Ово се језгро коначно обликује у музички материјал притајене, али изразите драматске снаге. Преко виолина, улази се у тематски одсек, који након доношења тема набујава у жустар и снажан развони део, набијен фанфарама дувача и ударима тимпана. Након једног смиривања улази се у репризу која у кратком даху излаже основни тематски материјал и онда, после једног снажног пролома, окончава став у сетном замирању.

• Други став је ’’Темпо анданте ма рубато’’ и директно се надовезује. Почиње карактеристичним скоковима у оркестру и пицикатима басова и претаче се у снажан средњи део, испуњен музички врло изражајним и дубоким проломима и силовитом кулминацијом. Након ње, следи завршница става: то је једна елегична песма у гудачима која поступно набујава и прераста у нову провалу, да би се умирила и претворила у коду праћену поновном и коначном, силовитом провалом снаге.

• Трећи став је ’’Вивациссимо’’, по свом карактеру један скерцо. Сав је у мистичној игри демона и вилењака у којој махнитају виолине насупрот скоковима у дувачима и ударима у тимпанима. После једног пролома преузетог из централног ’’трија’’, једним ’’Ленто’’ је означен прелаз у финални став, ’’Аллегро модерато’’. Сав је набијен сјајем труба и лимених дувача који прате трилери у удараљкама. Ова сцена се умирује и прелази у први наступ финала. Но, пре њега, силовита провала снаге, као каква одлучујућа борба, још једном се понавља, затим стишава и прелази у победоносни финале. То је једна тријумфална песма, величанствен врхунац целог оркестра, посебно потцртана сјајем лимених дувача и тремолима у удараљкама.

Извођачи

Симфонијски Оркестар Московске Радио Телевизије, диригент: Генадиј Рождественски

Берлински Симфонијски Оркестар, диригент: Курт Сандерлинг

Бечка Филхармонија, диригент: Леонард Бернштајн.