Тимпан

Тимпани

Тимпани су мембранофони ударачки инструменти. Данас су најважнији инструмент из групе удараљки у савременом оркестру.

Први тимпани који су се уптребљавали у оркестру, били су они којима се служило у војсци. Полулоптасти котао био је углавном покривен магарећом кожом, понекад јагњећом, козјом или телећом. Ове де последње врсте коже се најчешће користе, нарочито телећа. У новије време су неки произвођачи инструмената (Америка, Енглеска, Француска) почели да покривају тимпане, добоше, там-таме итд. пластичном мембраном. На ове мембране не утиче промена темпераруре онако како утиче на животињске коже. Због тога је њихова напетост увек једнака и тон се не мења.

Крајем 16. века европски мајстори за производњу тимпана увели су важну промену да би заменили начин оријенталног затезања помоћу кожних каиша. Учврстили су на врху зделе известан број (6, 7, 8 и 10, већ према величини) матица за завртње, држећи кожу гвозденим обручем причвршћеним истим бројем завртања, који су се по вољи затезали или попуштали да би се повисио или снизио тон. Из ове епохе потиче уштимавање тимпана у „тоници и доминанти“.

Кастнер признаје да и поред свих истраживања није могао да сазна који је композитор први увео тимпане у оркестар. Ипак, он указује да Хорон и Фајол у свом Историјском речнику музичара говоре да је Лили увео у концерте добоше и тимпане. Опште је мишљење да је Лили увео први пут тимпане у оркестар, приликом извођења своје опере Тезеј, 1675. Али Пјер Керби упозорава да је у Енглеској приказивање Психе од Локеа (1673) овако било најављено: „Песме и игре са пратњом за ансамбл тимпана, дувачких инструмената, виолина итд.". С друге стране, на листи од 53 музичара који су били ангажовани за „велику маску“ дату у Вајтхолу 1674, појављује се име Валтера Ванбритеа, тимпанисте.

У овој епохи тимпани су се употребљавали у коњичким пуковима. Нема сумње да из тога потиче навика, која се дуго сачувала у оркестру, да трубе свирају заједно са тимпанима. Ова се навика објашњава тиме што су у прошлости тимпани употребљавани само за марширање, опонашање топова, грмљавине, или за ратничке сцене. Касније су коришћени и у другим композицијама, али су и даље допуњавали трубе.

Јохан Себастијан Бах је око 1729. потребљавао тимпане у оркестру, али искључиво са трубама на „тути“ и „форте“ местима.

Хајдн и Моцарт дају тимпанима у оркестрацији својих симфонија важно место и постижу нове ефекте.

Бетовен их користи у својим симфонијама и другим делима (посебно у Петој, Шестој, Седмој, Деветој симфонији и Миси солемнис).

Романтизам признаје вредност ових драгоцених инструмената и одређује им у оркестру значајну улогу, достојне њихове посебне звучности и њихових ритмичких својстава. Антон Рајха, пореклом Чех, професор фуге и контрапункта на париском Конзерваторијуму, употребио је 1775, за пратњу једне Оде Шилеру, осам тимпана које су свирала четири извођача.

Мајербер први користи четири тимпана на којима је свирао само један извођач у Роберту врагу, 1831. и Пророку, 1849.

Берлиоз у Фантастичној симфонији, користи четири тимпана у које ударају четири тимпаниста и то у Сцени на пољима, и четири тимпана са два тимпаниста у Вештичијем поселу. У Великој посмртној миси употребљава за став Туба мирум осам пари тимпана (на два пара свирала су четири извођача, а од шест осталих извођача сваки је свирао на по једном пару тимпана; укупно десет тимпаниста за шеснаест тимпана).

Вагнер у Тетралогији користи два пара тимпана на којима свирају два тимпаниста.

Прије ових аутора Ј. Ф. Рајхард употребио је више парова тимпана у посмртној кантати писаној поводом смрти Фридриха Великог.

Опат Воглер и Шпор, међу осталима, често су уводили четири или шест тимпана у свој оркестар.

Пошто су у прошлости композитори имали на располагању више тимпаниста, они су се служили честим променама тонова. Од 19. века усавршавање различитих модела механичких тимпана смањило је број извођача. Тамо где је раније било за четири тимпана два тимпаниста, сада је један довољан (изузев ако композитори не пишу две или три одвојене деонице за тимпане, што налазимо код Берлиоза и Вагнера, али је такав случај врло редак у модерној музици).

У савременој музици употреба четири или пет тимпана веома је честа (пети је већином мали тимпан са високим тоновима). Композитори могу писати веома сложене деонице, јер је садашња конструкција тимпана са педалом веома напредовала, што олакшава задатак извођачима и омогућава им да веома брзо и нечујно промене висине тонова.

Литература

• Seaman, Christopher; Richards, Michael (2013). Inside Conducting (1st изд.). 668 Mt. Hope Avenue, Rochester, NY14620, USA: University of Rochester Press, Boydell & Brewer. ISBN 978-1-58046-411-6. JSTOR 10.7722/j.ctt3fgm4p.2. doi:10.7722/j.ctt3fgm4p.2. 
• Adler, Samuel. The Study of Orchestration. W. W. Norton & Company. (3rd изд.). 2002. ISBN 978-0-393-97572-7. 
• Del Mar, Norman (1984). Anatomy of the Orchestra. University of California Press. ISBN 978-0-520-05062-4. 
• Ferrell, Robert G. "Percussion in Medieval and Renaissance Dance Music: Theory and Performance". 1997. Приступљено February 22, 2006.
• Montagu, Jeremy (2002). Timpani & Percussion. Yale University Press. ISBN 978-0-300-09337-7. 
• Peters, Mitchell (1993). Fundamental Method for Timpani. Alfred Publishing Co. ISBN 978-0-7390-2051-7. 
• Solomon, Samuel Z. (2002). How to Write for Percussion. ISBN 978-0-9744721-0-2. 
• Thomas, Dwight. Timpani: Frequently Asked Questions. Приступљено February 4, 2005.
• Zoutendijk, Marc. Letters to Flamurai. February 8, 2005.
• "Credits: Beatles for Sale". Allmusic. Приступљено February 18, 2005.
• "Credits: A Love Supreme". Allmusic. Приступљено February 18, 2005.
• "Credits: Tubular Bells". Allmusic. Приступљено February 18, 2005.
• "Kettledrum". 1911 Encyclopædia Britannica as retrieved from KETTLEDRUM 1 (Fr. timb... - Online Information article about KETTLEDRUM 1 (Fr. timb... on February 26, 2006.
• "William Kraft Biography". Composer John Beal. Приступљено May 21, 2006.
• "Timpanist – Musician or Technician?". Cloyd E. Duff, Principal Timpani – retired – Cleveland Orchestra.
• "Timpani" Grove, George (јануар 2001). Stanley Sadie, ур. The New Grove Encyclopædia of Music and Musicians. 18 (2nd изд.). Grove's Dictionaries of Music. 826—837. ISBN 978-1-56159-239-5. 

Спољашње везе

• Timpani FAQ by Dwight Thomas, Principal Timpanist, Omaha Symphony
• Timpani picture album featuring antique instruments and those in the collection of the RCO
• Gallery of historical artwork featuring timpani
• Videos of Tim Genis, Principal Timpanist of the Boston Symphony Orchestra, demonstrating his line of timpani mallets by performing excerpts from orchestral repertoire
• Video of Stuart Marrs, chairman of the University of Maine music department, performing the March from Eight Pieces for Four Timpani
• The Well-Tempered Timpani—Timpani harmonics information
• Website of Guido Rückel, solo-timpanist of Munich Philharmonic; many timpani pictures
• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Kettledrum”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.