IV Симфонија (Брукнер)

Симфонија број 4. Ес - Дур, WАБ 104, Романтична, Антона Брукнера

Опште карактеристике

Поред Бетовенове Шесте, Пасторалне Симфоније, друго колосално симфонијско дело посвећено природи је Симфонија број 4. Ес-Дур, звана Романтична, једног од највећих Вагнерових следбеника, Антона Брукнера.

То је прво Брукнерово симфонијско ремек-дело. Рад на њој трајао је пуних шест година: започета је 1874. године, у неколико је наврата прерађивана, да би своју коначну верзију и премијерно извођење доживела 1880. године. Назив Симфоније потиче од самог Брукнера, а дело се у целини може тумачити као романтика шуме, као приказ религијског, космичког смисла природе. Четири опсежна, врло проширена класична става, образују целину трајања 1 сат и 6 минута.

Анализа дела

Први став је сонатни Лангсамер - Етwас гемäцхлицх унд аусдруцксволл (Лагано - Прилично мирно и изражајно). Над тремолом гудача, рогови дају своје притајене сигнале. Одговарају дрвени дувачи и флаута, својом пасторалном мелодијом. Остали инструменти преузимају и тако се из језгра лаганог увода, прелази преко једног врхунца у сонатни први став, чије су обе теме и трећа корална, све у пасторалној атмосфери шуме. У развојном делу, у њиховој разради, наступа брукнеровски снажна игра и разрада тема, која кулминира у снажном коралу тромбона. Следи реприза и колосална кода у којој се Божанска глорификација природе завршава раскошним орнаментирањем сигнала у рогу.

Други став је Анданте - Етwас лангсамер (Нешто спорије) у тамним тонским бојама, са карактеристичном чежњвом темом виолончела, коју преузимају дрвени дувачи. Другу тему доносе виоле, а флаута убацује свој дурски мотив. Овој песми флауте, убрзо се предају волине и то је одраз просветљавања хармонија. У развојном делу става, рогови воде главну реч и уводе у један корал са карактеристичним дијалогом гудача и дрвених дувача. Следи реприза става, у којој светлу тему флауте преузимају тимпани и својим тихим тремолом, у замирању и са призвуком сете, окончавају овај став.

Трећи став је Сцхерзо (Скерцо), чији бочни делови у играчком покрету лендлера (што је затим и Густаву Малеру служило као узор) приказују звучни колорит сцена у лову. Средишњи трио је религијски по карактеру.

Финални четврти став је најопсежнији део Симфоније (траје 21 минут) и почиње фанфарама из Скерца. Следи један Ларго, где читав оркестар наступа унисоно и доноси прву тему - цитат прве теме првог става - а онда и цитат виолончела из Андантеа, другог става. Друга је тема пиу виваце, са карактеристичним модулирањима и драматским хармонским и ритмичким обртима. Следи разрада и преплитање тема овог типично сонатног финала, а онда, сагласно типично Брукнеровој симфонијској архитектури, набујава снажна, величанствена кода која ефектно, бљештаво, сједињава основни тематски материјал свих ставова Симфоније.

Извођачи

Од свих Брукнерових симфонија, Романтична се најчешће изводи. Има и бројне успеле интерпретаторе и сталну публику. Ево извођача који су посебно прославили ово Брукнерово симфонијско дело:

• Минхенска Филхармонија, диригент: Серђу Челибидаке
• Симфонијски Оркестар Руског Министарства културе, диригент: Генадиј Рождественски.
• Симфонијски Оркестар Аустријске Радио Телевизије, диригент: Милан Хорват
• Бечка Филхармонија, диригент: Клаудио Абадо
• Симфонијски Оркестар Баварског Радија, диригент: Еуген Јохум.