Ибрахим Хаџић
Ибрахим Хаџић | |
---|---|
Датум рођења | 1944. |
Место рођења | Рожаје |
Ибрахим Хаџић (Рожаје, Црна Гора, 1944) српски је књижевник, песник и дугогодишњи уредник Школског програма Телевизије Београд.
Биографија
[уреди | уреди извор]Осмогодишњу школу завршио је у родном месту, гимназију у Новом Пазару, дипломирао на Филозофском факултету у Београду, Одсек за историју уметности. Од 1975. године ради у Телевизији Београд као уредник у Редакцији школског програма, а након шест година постаје главни уредник Редакције до 1994. године, када је под притиском тадашњег режима и управе Телевизије морао да да отказ и напусти Телевизију. Као песник присутан је на књижевној сцени већ пола века. Био је члан Удружења књижевника Србије од 1970. године, а од 2001. члан Српског књижевног друштва и члан Форума писаца.Објавио је више књига поезије за које је добио неколико значајних књижевних награда, а његово стваралаштво представљено је у зборнику Боја околине: зборник о песништву Ибрахима Хаџића. Преводи поезију с руског језика. Живи у Београду.
Дела
[уреди | уреди извор]Написао је сценарио за емисију за децу Теку, теку капи течне која је добила највеће признање Гран при Јапана у категорији едукативних програма. По емисијама које је иницирао и уређивао, штампане су четири капиталне књиге од којих издвајамо Сликарски правци XX века проф. др Лазара Трифуновића. Песме су му превођене на више страних језика. Заступљен је у бројним антологијама и хрестоматијама. Уређивао је поезију у студентском листу Студент школске 1968/69, као и у међурепубличком часопису Мостови 2001-2005. године. Осим књижевношћу, бави се изучавањем гљива. Један је од тројице оснивача Миколошког друштва Србије. Штампао је седам књига о гљивама (две у коауторству са проф. др Јеленом Вукојевић, шефом миколошког кабинета Биолошког факултета у Београду). Књига Гљиварска почетница (1995) први је приручник за брање гљива на теренима Србије и Црне Горе. Прикупио је и записао стотине народних имена гљива, тзв. миконима. Идентификовао је велики број гљива нових за терене Србије и Црне Горе. Изучава ноћне лептире свог завичаја.
Збирке песама
[уреди | уреди извор]- Харфа васиона
- Вежбање осећања
- Оформити јединствену животињу
- Врели трагови
- На стаклу записано
- Исти живот
- Песме и...
- Хора
- Непрочитане и нове песме
- Ко сам ја
- Дуге сенке кратких песама
Проза и други родови
[уреди | уреди извор]- Записи и црте
- Посматрач
- Рожајски рјечник
- Рјечник рожајскога говора
- Продавац магле
- Гљиварска почетница
- Имена гљива
- Класирање и прерада гљива
- Други гљиварски корак
- Гљиве, животиње које не ходају
- Илустровани речник света гљива (коаутор Ј.Вукојевић)
- Приручник за брање јестивих и лековитих гљива
- Атлас гљива (коаутор Ј. Вукојевић)
Приређивач књига
[уреди | уреди извор]- Хоммаге Милишићу
- Сећање на Миодрага Станисављевића
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда ослобођења града Рожаја
- Гран при Јапана
- Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за песму „Гладни Ибар”, 1969.
- Награда „Исидора Секулић”, за књигу Оформити јединствену животињу, 1975.
- Награда „Милан Ракић”, за књигу На стаклу записано, 1987.
- Награда „Биљана Јовановић” Српског књижевног друштва, за књигу Непрочитане и нове песме, 2006.
- Награда „Перо Ћамила Сијарића”, за књигу песама Хора, 2011.[1]
- Награда „Босански стећак”, 2012.[2]
- Награда „Ристо Ратковић”, за књигу Дуге сенке кратких песама, 2015.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Уручена књижевна награда “Ћамил Перо””. Бошњачко Национално Вијеће. 25. 5. 2011. Приступљено 15. 1. 2023.
- ^ Вукобрат, Будо (28. 5. 2012). „Мусабеговић: Тишина у пјесништву гора је од цензуре”. Радио Слободна Европа. Приступљено 15. 1. 2023.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Вијести:Све је девалвирано, зликовци се проглашавају херојима, и обрнуто (15. XI 2014)[1]
- Пластелин: Тајне ноћних лептира [2]
- Е-новине: Ибрахим Хаџич, добитник награде "Ристо Ратковић"[3] Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2015)