Пређи на садржај

Награда „Печат вароши сремскокарловачке”

С Википедије, слободне енциклопедије
Награда „Печат вароши сремскокарловачке”
Додељује се занајбољу књигу поезије
ДодељујеБранково коло
ЛокацијаСремски Карловци
ЗемљаСрбија
Прво додељивање
1967.; пре 57 година (1967)
Веб-сајтhttp://www.brankovokolo.org/

Награда „Печат вароши сремскокарловачке” је традиционална књижевна награда за поезију која се од 1967. додељује у Сремским Карловцима.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Награду су 1966. основали Општински одбор Туристичког савета за општине Нови Сад и Редакција листа студената Војводине „Index” за најбоље песме штампане у том листу. Прве године „Index” је доделио осам Награда, песницима из свих република и покрајина тадашње СФРЈ. Награда се додељивала најпре за песме објављене у листу „Index”, потом „Глас омладине”, „Став”, „Поља” и „Кровови”. Од 1983. расписује се југословенски конкурс за циклус необјављених песама, а затим од 1987. за најбољу песничку књигу објављену између две манифестације „Бранково коло”. Награду од 1993. самостално додељује „Бранково коло”, које је и раније континуирано учествовало у организацији и додели награда.[1]

Награда се састоји од уметничке Плакете у теракоти (рад вајара Милана Тркуље), Дипломе „Бранковог кола” и новчаног износа.

Добитници

[уреди | уреди извор]

Од 1967. до 1970.

[уреди | уреди извор]
  • Бранко Бошњак, за песму „Све је исто около”.
  • Карољ Јунг, за песму „Охридска легенда”.
  • Тито Билопавловић, за песму без наслова.
  • Радомир Мићуновић, за песму „Немогуће писмо”.
  • Рајко Петров Ного, за песму „Хроми Хефест”.
  • Звонимир Хусић, за песму без наслова..
  • Петко П. Војнић, за песму „Сидро времена”.
  • Милорад Миленковић Шум, за песму „Баладе”.
  • Јакша Фиаменго, за песму „Сфинга с упорним очима”.
  • Ибрахим Хаџић, за песму „Гладни Ибар”.
  • Звонко Маковић, за песму „Сјена свјетиљке”.
  • Ђорђе Сударски-Ред, за песму „Чудесно око”.
  • Вујица Решин Туцић, за песму „Дојиље смрти”.

Награда није додељена.

Од 1971. до 1980.

[уреди | уреди извор]
  • Милан Дунђерски, за песму без наслова.
  • Пал Бендер, за песму „Двадесет – и неколицина”.
  • Дражен Мазур, за песму „Моја мала”.
  • Златко Бенка, за песму „Певање за празник”.
  • Габор Филеп, за песму „Езра Паунд Т. С. Елиоту”.
  • Петар Чонградин, за песму „Скицен-блок”.
  • Мирослав Демак
  • Јоан Флора
  • Вера Приможић
  • Душан Радак, за песму „Опсада бродова”.
  • Петар Јоксимовић, за песму „Фински залив”.
  • Ахнета Бучко, за песму „Враћањa”.
  • Ненад Грујичић, за песму „Путовање и Поезија”.
  • Горан Симић, за песму „Порука и Сан”.
  • Илеана Урсу, за песму без наслова.

Награда није додељена.

Од 1981. до 1990.

[уреди | уреди извор]
  • Симон Грабовац

Награда није додељена.

  • Милош Комадина, за циклус песама „Трагом штапа”.
  • Зоран Ђерић, за циклус песама „Глас и оркестар”.
  • Слободан Билкић, за циклус песама „Зорт и разонода”.
  • Славица Урошевић, за циклус песама „Ругалица и др. песме”.
  • Миодраг Ристић, за циклус песама „Углови портрета”.
  • Снежана Бадивук, за циклус песама „Песме”.
  • Рајица Драгићевић
  • Владимир Гарјански
  • Зденка Леко
  • Богдан Арнаутовић, за циклус песама „Шкољке, усјев, воде”.
  • Јовица Тишма, за циклус песама „Оговарам своје тело”.
  • Александар Царић, за циклус песама „Умрж и стрха”.
  • Љупко Рачић, за књигу песама Породилиште балегара.
  • Томислав Домовић, за књигу песама Хелетик на десет начина.
  • Ласло Л. Блашковић, за књигу песама Златно доба.

Од 1991. до 2000.

[уреди | уреди извор]
  • Жарко Димић, за књиге песама Свитац на жици и Светац на столу.
  • Драган Хаџи Тодоровић, за књигу песама Невидљива кутија сенки.
  • Верољуб Вукашиновић, за књигу песама Како је тихо Господе.

Од 2001. до 2010.

[уреди | уреди извор]
  • Боро Капетановић, за књигу песама Брашно и блато.
  • Јелена Алексић, за књигу песама Исус Сордијски.

Од 2011. до 2020.

[уреди | уреди извор]
  • Драган Лакићевић, за књигу песама Снежни врт.
  • Миркo Вуковић, за књигу песама Запис на бурми.
  • Иван Негришорац, за књигу песама Камена чтенија .
  • Душан Праћа, за књигу песама Шушњарски шумор.
  • Дејан Гутаљ, за књигу песама Тамно псето самоће.
  • Драгана Крагуљ, за књигу песама Крадљивица сна.
  • Миљурко Вукадиновић, за Изабране песме 1-2.
  • Драгица Стојановић, за књигу песама Литерарни снег.
  • Милош Кордић, за књигу песама Предвечерје.
  • Ранко Прерадовић, за Изабрана дјела (I-IV).
  • Владан Ракић, за књигу песама Капије времена.
  • Милан Пађен, за књигу песама Пут без путоказа.
  • Бошко Сувајџић, за књигу песама Направи ваздух.
  • Иван Лаловић, за књигу песама Словенска фигура.
  • Јасна Миленовић, за књигу песама Плес Лепенског вира.
  • Саша Нишавић, за књигу песама Заборављени дечак.

Од 2021. до 2030.

[уреди | уреди извор]
  • Радомир Стојановић, за књигу песама Наличје тишине.
  • Јовица Ђурђић, за књигу песама Врх тишине.
  • Бранислав Зубовић, за књигу песама Тремор.
  • Душан Захаријевић, за књигу песама (Не)доход .
  • Андрија Радуловић, за књигу песама Генерал и ласта.
  • Иван Деспотовић, за књигу песама Плава књига.
  • Дајана Петровић, за књигу песама Песма је дошла по мене.
  • Милан Ракуљ, за књигу песама Разгледнице из трећег свијета.

2023.

  • Александра Мариловић, за књигу духовне поезије Ноћи дуге у прогонству
  • Анђелко Заблаћански, за књигу поезије Месечеве очи
  • Ивана Миланков, за књигу поезије У суседству кише
  • Милена Северовић, за књигу поезије Даринкина дуња
  • Ненад Кебара, за књигу поезије О петељци се љушка све
  • Слободан Ристовић, за књигу поезије Жижљевина

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. стр. 177. ISBN 86-81331-25-6.