Ифтар

С Википедије, слободне енциклопедије

Ифтар (арап. إفطار‎‎; дословно доручак) је вечерњи оброк током исламског мјесеца рамазана, односно објед који се узима у први сумрак, непосредно након заласка сунца. Ифтаром се завршава дан поста, а најчешће се практикује прије обављања вечерње молитве акшам-намаза.

Опис[уреди | уреди извор]

Ифтар је један од значајнијих карактеристика мјесеца рамазана и често се обавља у склопу заједнице, гдје се окупља већи број особа како би заједно окончали дан поста. Ифтар се започиње одмах након наступања времена акшама, односно након заласка сунца испод хоризонта. Традиционално, али не и обавезно, ифтар се започиње једењем три плода датуле, јер се то сматра за сунет, тј. да је тако радио Божији Посланик Мухамед с.а.в.с. Многи муслимани сматрају да је изузетно побожно и добро дјело нахранити сиромашне и понудити им ифтар, што се такође сматра за сунет.

Приликом мрсења, тј. самог почетка ифтара, муслимани уче сљедећу молитву:[1]

Аллахуме инни леке сумту wе бике аменту wе алејке теwеккелту wе би рискике ефтарту - О Аллаху, постио сам у Твоје име, вјерујем у Тебе, ослањам се на Тебе и мрсим се Твојом храном

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]