Исламски календар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Део серијала чланака
Ислам

Istanbul, Hagia Sophia, Allah.jpg
Веровања
Једност Бога
Анђео
Објаве (Куран)
Пророци (Мухамед)
Предодређење
Страшни суд
Дужности
Шехадет
Намаз
Пост
Зекат
Хаџилук
Историја
Хронологија
Асхаби
Праведни калифи
Огранци
Сунити
Шиити
Тасавуф

Star and Crescent.svg Категорија:Ислам

Исламски календар је лунарни календар јер се наноси на месечеве мене. Календар почиње да броји време од 16. јула 622. године када се Мухамед преселио из Меке у Медину (хиџра).

Година има 12 месеци или 354 дана. Сваки месец траје 29 или 30 дана. Тако су године краће него у обичном, сунчевом календару, на којег се ослањају јулијански и грегоријански календар.

Први дан седмице код муслимана је недеља.

Дани у седмици[уреди]

  1. недеља: yaum al-ahad يوم الأحد (први дан)
  2. понедељак: yaum al-ithnayn يوم الإثنين
  3. уторак: yaum ath-thalatha' يوم الثُّلَاثاء
  4. среда: yaum al-arba`a' يوم الأَرْبعاء
  5. четвртак: yaum al-khamis يوم الخَمِيس
  6. петак: yaum al-jum`a يوم الجُمْعَة
  7. субота: yaum as-sabt يوم السَّبْت

Месеци[уреди]

  1. Мухарам (Muharram ul Haram) - محرّم
  2. Сафар (Safar) - صفر
  3. Рабија I (Rabi`-ul-Awwal) - ربيع الأول
  4. Рабија II (Rabi`-ul-Akhir или Rabi` al-THaany) - ربيع الآخر أو ربيع الثاني
  5. Јумада I (Jumaada-ul-Awwal) - جمادى الأول
  6. Јумада II (Jumaada-ul-Akhir или Jumaada al-THaany) - جمادى الآخر أو جمادى الثاني
  7. Раџаб (Rajab) - رجب
  8. Шабан (Sha'aban) - شعبان
  9. Рамазан (Ramadhan) - رمضان
  10. Шавал (Shawwal)- شوّال
  11. Дулкада (Dhul Qadah или Thw al-Qi`dah) - ذو القعدة
  12. Дулхиџа (Dhul Hijja или Thw al-Hijjah) - ذو الحجة

Месец Рамазан је посебно свет; потпуни пост траје током дневних сати, све време је посебно побожно понашање на првом месту. Пред крај Рамазана долази Ноћ силе, ноћ у којој је Мухамед примио своје прво откривење, и ноћ у којој може да се отвори граница између анђеоског света и света испод. Ид ал-Фитр јесте време слављења када се пост прекида.

Дулхиџе јесте месец ходочашћа у Меку. Тамо, будући да су дошли у стање физичке и ритуалне чистоте, ходочасници у круг обилазе око Ћабе, посећују гробове Агаре и Исмаила и врело Земзем, јуре око два мала брда у знак сећања на Агарину потрагу за водом, стоје једно поподне на Брду милости у долини Арафат, и бацају камење на стуб Акабе у Мини (који представља Сатанино искушавање Аврама да се одрекне жртвовања сина (овде, Исмаила).

Мухамедов рођендан (Мавлид ал-Наби: 12. раби ал-Авал), односно годишњицу његове смрти, славе сви, а ноћ његове мираџ памти се као месец раџаб.

Исламска и одговарајућа грегоријанска година
Исламска Грегоријанска Разлика
1228 1813 585
1261 1845 584
1295 1878 583
1329 1911 582
1362 1943 581
1396 1976 580
1429 2008 579
1463 2041 578
1496 2073 577
1530 2106 576
1564 2139 575

Рачунање године[уреди]

C \approx \frac{32H}{33} + 622

H \approx \frac{33(C - 622)}{32}

Где су C грегоријански календар, а H исламски календар

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Исламски календар