Датула

Из Википедије, слободне енциклопедије
Датула
Phoenix dactylifera2.jpg
Dates on date palm.jpg
Статус угрожености:
Безбедан таксон
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Liliopsida
ред: Arecales
породица: Arecaceae
род: 'Phoenix
Биномијална номенклатура
Phoenix dactylifera
L.
Екологија таксона
Животна форма:
P (фанерофита)

Датула (лат. Phoenix dactylifera) је биљка из породице Arecaceae (палме), која се узгаја због плодова (урме). Претпоставља се да је порекло датуле са севера Африке или југозападне Азије. Дрво је висине 15-25 метара.

Датуле у арапском свету[уреди]

Међу арабљанском флором датула држи прво место. Она даје најраспрострањенији и најцењенији плод (урма, арап. tamr).

Заједно са млеком, урма чини главни састојак дневног бедуинског јеловника и, изузев камиљег меса, једина је њихова тврда храна. Кисело пиће од урме (арап. nabldh) много је тражено. Од њених истуцаних коштица праве се колачићи, који су свакодневна храна камила. Поседовати „две црне ствари“ (арап. al-aswadân), тј. воду и урме, сан је сваког Бедуина. Говоре да је Пророк Мухамед наредио: »Поштуј своју тетку, палму, која је направљена од исте земље као и Адам«.

Арапски писци наводе сто врста датула у Медини и око ње. Ова „краљица арабљанских стабала“ вероватно је увезена са севера, из Месопотамије, где је палма била главни објекат који је рано привукао човека у те крајеве.

Производња урми[уреди]

Првих десет произвођача урми у 2007. години
(1000 тона)
Застава Египта Египат 1,313.69
Застава Ирана Иран 1,000.00
Застава Саудијске Арабије Саудијска Арабија 982.54
Flag of the United Arab Emirates Уједињени Арапски Емирати 755.00
Застава Пакистана Пакистан 557.52
Застава Алжира Алжир 526.92
Застава Ирака Ирак 440.00
Застава Судана Судан 332.00
Кина Кина 255.87
Застава Либије Либија 175.00
Укупно у свету 6338.54
Извор:
УН Организација за храну и пољопривреду [1]

Болести[уреди]

Феникс палма потпуно уништена после напада црвеног палминог сурлаша

Једна од најопаснијих болести која последњих деценија напада палме је црвени палмин сурлаш (Rhynchophorus ferrugineus), врста инсекта из породице сурлаша (Curculionidae), такође познат и као азијски палмин жижак. Ларве црвеног палминог сурлаша у деблу палме могу да копају рупе дугачке и до 1 м, што доводи до слабљења биљке домаћина и на крају до њеног угинућа. Због тога се овај инсект сматра главном штеточином у плантажама палми, укључујући кокосове палме, урмине палме и палме из којих се добија палмино уље.[1]

Црвени палмин сурлаш напада 19 врста палми широм света. Иако је први пут примећен на кокосовим палмама у Југоисточној Азији, своје упориште нашао је, у протекле две деценије, на урминој палми у више земаља Блиског Истока, а затим се проширио на Африкеу и Европу.[2] Преношење заразе потпомогнуто је уношењем инфицираног садног материјала из заражених у незаражена подручја.[3] У области Медитерана црвени палмин сурлаш наноси озбиљне штете феникс палмама (Phoenix canariensis). Тренутно, зараза је пријављена у око 15% свих земаља произвођача кокоса у свети светске кокос земљама у развоју и у скоро 50% земаља у којима се узгаја урмина палма.[4]

Више о овој теми прочитајте у оригиналном тексту Црвени палмин сурлаш.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Rhynchophorus ferrugineus at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - приступљено 4. 5. 2016.
  2. Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur, Tusar Kanti Bag, Ngashepam Anita, Satish Chandra and Shishom Vano Ngachan (Sep 2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist (Florida Entomological Society): 446-448. Приступљено 5. 5. 2016. 
  3. FERRY, M.; S. GÓMEZ (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4 (International Palm Society) 46. Приступљено 5. 5. 2016. 
  4. Faleiro, J.R. (September 2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science 26 (3): 135-154. Приступљено 5. 5. 2016. 

Спољашње везе[уреди]