Илегална трговина дроге

С Википедије, слободне енциклопедије

Интернационалне руте дроге
Земље које највише производе хероин у свету (обојене црвено)
Ваздушне руте трговине дрогом које надгледа Јужна команда САД

Илегална трговина дроге, такођер позната и као наркобизнис у најширем смислу обухвата целокупну делатност производње и дистрибуције психотропних супстанци (дрога) на начин који је забрањен законима или међународним конвенцијама. У ужем смислу се при томе подразумева делатност производње и дистрибуције дрога које су по правилу намењене уживаоцима који их користе из рекреативних разлога (разонода) или зависности. Илегална трговина дрогом може имати различите облике, од оних најједноставијих - нпр. појединаца који узгајају стабљике индијске конопље како би од ње производили марихуану за личну употребу - па до изузетно сложених које укључују низ различитих, али међусобно повезаних криминалних организација које делују у различитим деловима света и које су специјализоване за различите сегменте посла - од произвођача сировина (узгајивачи мака или коке), произвођача дрога, кријумчара, па до непосредних распарчивача, чија се делатност колоквијално назива диловање.

Иако настојања да се забрани или ограничи производња и дистрибуција различитих супстанци, укључујући дроге, могу пронаћи у различитим земљама и различитим периодима историје, а заједно са њима и кријумчарење и илегална трговина тим супстанцама, први значајнији примери се везују уз нешто новије доба, при чему је међу првима била царска Кина која од 18. века под влашћу династије Ђинг настојала да спречи конзумацију опијума међу својим поданицима. У западном свету се дрогом почело илегално трговати након што су поједине земље од средине 19. па до почетка 20. века почеле да регулишу фармацеутску индустрију и индустрију лекова. Нагли развој илегалне трговине дрогом је забележен у 20. веку, а што се тумачи како последицама Другог светског рата који је бројне ветеране учинио зависнима о опијата (за сузбијање болова) или амфетамина (кориштеним за одржавање борбене готовости), тако и контракулурних трендова који су међу послератном тзв. бејби бумерском генерацијом популаризовали конзумирање дрога у рекреативне сврхе. У оба случаја се у западном свету створило масовно тржиште за организоване трговце илегалних дрога.

Светски извештај о дрогама за 2005., који произвео одсек Уједињених нација за дрогу и криминал, процењује величину глобалног тржишта за нелегалне дроге на 321,6 милијарди америчких долара само у 2003. години.[1] Са светским БДП од 36 билиона долара исте године, илегална трговина дрогом може се проценити на скоро 1% укупне глобалне трговине. Конзумирање илегалних дрога широко је распрострањено у свету и локалним властима је и даље веома тешко да супротставе њиховој популарности.

Историја[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Историја опијума у Кини

Кинеске власти издале су наредбе против пушења опијума 1729, 1796 и 1800.[2] Запад је почео да забрањује адиктивне дроге током касног 19. и почетком 20. века.[3][4][5]

Почетком 19. века, појавила се илегална трговина дрогом у Кини. Као резултат тога, до 1838. године број кинеских зависника од опијума порастао је на између четири и дванаест милиона.[6] Кинеска влада је одговорила налажући забрану увоза опијума; то је довело до Првог опијумског рата (1839-1842) између Велике Британије и кинеске династије Ђинг. Велика Британија је победила и приморала Кину да дозволи британским трговцима да продају индијски опијум. Трговање опијумом било је уносно, а пушење је постало уобичајено за Кинезе у 19. веку, те су британски трговци повећали трговину са Кинезима. Други опијумски рат избио је 1856. године, а Британци су се овог пута придружили Французима. Након два рата за опијум, Британска круна је споразумима из Нанкинга (1842) и Тјенцина (1858) обавезала кинеску владу да плати велике суме новца за опијум који су одузели и уништили, што су називали „репарацијама”.

Године 1868, као резултат повећане употребе опијума, Велика Британија је ограничила продају опијума у Британији спроводећи Закон о фармацији из 1868. године.[7] У Сједињеним Државама контрола опијума остала је под контролом појединачних савезних држава до увођења Харисоновог закона 1914. године, након што је 12 међународних сила потписало Међународну опијумску конвенцију 1912. године.

Између 1920. и 1933. године, Осамнаести амандман устава Сједињених Држава забранио је алкохол у Сједињеним Државама. Показало се да је забрану готово немогуће успоставити и дошло је до пораста нивоа организованог криминала, укључујући и модерну америчку мафију, која је идентификовала огромне пословне могућности у производњи, кријумчарењу и продаји илегалних алкохолних пића.[8][9]

Почетком 21. века дошло је до повећања стопе употребе дрога у Северној Америци и Европи, са нарочито повећаном потражњом за марихуаном и кокаином.[10][11] Као резултат тога, међународни синдикати организованог криминала, попут картела Синалоа и ’Ндрангета, појачали су међусобну сарадњу како би олакшали прекоатлантску трговину дрогом.[12] Употреба још једне илегалне дроге, хашиша, такође је повећана у Европи.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цхаwла, Сандееп; Коренблик, Ања; Куннен, Сузанне; Тхибаулт Ле Пицхон; Натхwани, Аруна; Пиетсцхманн, Тхомас; Рхомберг, Wолфганг; Саадеддин, Али; Тхомас, Јохнy; Мелисса Туллис (2005). Wорлд Друг Репорт 2005: Волуме 1: Аналyсис (Извештај). Унитед Натионс Оффице он Другс анд Цриме. стр. 127. ИСБН 92-1-148200-3. Приступљено 24. 5. 2017. 
  2. ^ „Хисторy оф тхе Опиум Траде ин Цхина”. Друглибрарy.орг. Приступљено 8. 10. 2017. 
  3. ^ „Иллегал Другс ин Америца: А Модерн Хисторy”. Деамусеум.орг. Архивирано из оригинала 4. 12. 2004. г. Приступљено 26. 11. 2011. 
  4. ^ „Тхе 1912 Хагуе Интернатионал Опиум Цонвентион”. Друглибрарy.орг. Приступљено 26. 11. 2011. 
  5. ^ „Хисторy оф Легислативе Цонтрол Овер Опиум, Цоцаине, анд Тхеир Деривативес”. Друглибрарy.орг. Приступљено 26. 11. 2011. 
  6. ^ Ханес, Wиллиам Травис; Санелло, Франк (2004). Тхе Опиум Wарс: Тхе Аддицтион оф Оне Емпире анд тхе Цорруптион оф АнотхерНеопходна слободна регистрација. Соурцебоокс, Инц. стр. 34. ИСБН 978-1-4022-0149-3. 
  7. ^ Берридге, Виргиниа; Едwардс, Гриффитх (1981). Опиум анд тхе Пеопле, Опиате Усе ин Нинетеентх-Центурy Енгланд. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г. 
  8. ^ Организед Цриме – Америцан Мафиа, Лаw Либрарy – Америцан Лаw анд Легал Информатион
  9. ^ Репорт он тхе Енфорцемент оф тхе Прохибитион Лаwс оф тхе Унитед Статес. Натионал Цоммиссион он Лаw Обсерванце анд Енфорцемент. Датед Јануарy 7тх 1931
  10. ^ „Нарцономицс”. Тхе Ецономист. 25. 6. 2014. Приступљено 18. 5. 2016. 
  11. ^ „Оф бонгс анд буреауцратс”. Тхе Ецономист. 17. 1. 2014. Приступљено 18. 5. 2016. 
  12. ^ Лаура Смитх-Спарк анд Хада Мессиа; ЦНН (11. 2. 2014). „Гамбино, Бонанно фамилy мемберс хелд ин јоинт УС-Италy анти-мафиа раид - ЦНН.цом”. ЦНН. Приступљено 18. 5. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Илегална трговина дроге на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ilegalna_trgovina_droge&oldid=27676101”