Илегална трговина дроге
Илегална трговина дроге, такођер позната и као наркобизнис у најширем смислу обухвата целокупну делатност производње и дистрибуције психотропних супстанци (дрога) на начин који је забрањен законима или међународним конвенцијама. У ужем смислу се при томе подразумева делатност производње и дистрибуције дрога које су по правилу намењене уживаоцима који их користе из рекреативних разлога (разонода) или зависности. Илегална трговина дрогом може имати различите облике, од оних најједноставијих - нпр. појединаца који узгајају стабљике индијске конопље како би од ње производили марихуану за личну употребу - па до изузетно сложених које укључују низ различитих, али међусобно повезаних криминалних организација које делују у различитим деловима света и које су специјализоване за различите сегменте посла - од произвођача сировина (узгајивачи мака или коке), произвођача дрога, кријумчара, па до непосредних распарчивача, чија се делатност колоквијално назива диловање.
Иако настојања да се забрани или ограничи производња и дистрибуција различитих супстанци, укључујући дроге, могу пронаћи у различитим земљама и различитим периодима историје, а заједно са њима и кријумчарење и илегална трговина тим супстанцама, први значајнији примери се везују уз нешто новије доба, при чему је међу првима била царска Кина која од 18. века под влашћу династије Ђинг настојала да спречи конзумацију опијума међу својим поданицима. У западном свету се дрогом почело илегално трговати након што су поједине земље од средине 19. па до почетка 20. века почеле да регулишу фармацеутску индустрију и индустрију лекова. Нагли развој илегалне трговине дрогом је забележен у 20. веку, а што се тумачи како последицама Другог светског рата који је бројне ветеране учинио зависнима о опијата (за сузбијање болова) или амфетамина (кориштеним за одржавање борбене готовости), тако и контракулурних трендова који су међу послератном тзв. бејби бумерском генерацијом популаризовали конзумирање дрога у рекреативне сврхе. У оба случаја се у западном свету створило масовно тржиште за организоване трговце илегалних дрога.
Светски извештај о дрогама за 2005., који произвео одсек Уједињених нација за дрогу и криминал, процењује величину глобалног тржишта за нелегалне дроге на 321,6 милијарди америчких долара само у 2003. години.[1] Са светским БДП од 36 билиона долара исте године, илегална трговина дрогом може се проценити на скоро 1% укупне глобалне трговине. Конзумирање илегалних дрога широко је распрострањено у свету и локалним властима је и даље веома тешко да супротставе њиховој популарности.
Историја
[уреди | уреди извор]Кинеске власти издале су наредбе против пушења опијума 1729, 1796 и 1800.[2] Запад је почео да забрањује адиктивне дроге током касног 19. и почетком 20. века.[3][4][5]
Почетком 19. века, појавила се илегална трговина дрогом у Кини. Као резултат тога, до 1838. године број кинеских зависника од опијума порастао је на између четири и дванаест милиона.[6] Кинеска влада је одговорила налажући забрану увоза опијума; то је довело до Првог опијумског рата (1839-1842) између Велике Британије и кинеске династије Ђинг. Велика Британија је победила и приморала Кину да дозволи британским трговцима да продају индијски опијум. Трговање опијумом било је уносно, а пушење је постало уобичајено за Кинезе у 19. веку, те су британски трговци повећали трговину са Кинезима. Други опијумски рат избио је 1856. године, а Британци су се овог пута придружили Французима. Након два рата за опијум, Британска круна је споразумима из Нанкинга (1842) и Тјенцина (1858) обавезала кинеску владу да плати велике суме новца за опијум који су одузели и уништили, што су називали „репарацијама”.
Године 1868, као резултат повећане употребе опијума, Велика Британија је ограничила продају опијума у Британији спроводећи Закон о фармацији из 1868. године.[7] У Сједињеним Државама контрола опијума остала је под контролом појединачних савезних држава до увођења Харисоновог закона 1914. године, након што је 12 међународних сила потписало Међународну опијумску конвенцију 1912. године.
Између 1920. и 1933. године, Осамнаести амандман устава Сједињених Држава забранио је алкохол у Сједињеним Државама. Показало се да је забрану готово немогуће успоставити и дошло је до пораста нивоа организованог криминала, укључујући и модерну америчку мафију, која је идентификовала огромне пословне могућности у производњи, кријумчарењу и продаји илегалних алкохолних пића.[8][9]
Почетком 21. века дошло је до повећања стопе употребе дрога у Северној Америци и Европи, са нарочито повећаном потражњом за марихуаном и кокаином.[10][11] Као резултат тога, међународни синдикати организованог криминала, попут картела Синалоа и ’Ндрангета, појачали су међусобну сарадњу како би олакшали прекоатлантску трговину дрогом.[12] Употреба још једне илегалне дроге, хашиша, такође је повећана у Европи.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Цхаwла, Сандееп; Коренблик, Ања; Куннен, Сузанне; Тхибаулт Ле Пицхон; Натхwани, Аруна; Пиетсцхманн, Тхомас; Рхомберг, Wолфганг; Саадеддин, Али; Тхомас, Јохнy; Мелисса Туллис (2005). Wорлд Друг Репорт 2005: Волуме 1: Аналyсис (Извештај). Унитед Натионс Оффице он Другс анд Цриме. стр. 127. ИСБН 92-1-148200-3. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ „Хисторy оф тхе Опиум Траде ин Цхина”. Друглибрарy.орг. Приступљено 8. 10. 2017.
- ^ „Иллегал Другс ин Америца: А Модерн Хисторy”. Деамусеум.орг. Архивирано из оригинала 4. 12. 2004. г. Приступљено 26. 11. 2011.
- ^ „Тхе 1912 Хагуе Интернатионал Опиум Цонвентион”. Друглибрарy.орг. Приступљено 26. 11. 2011.
- ^ „Хисторy оф Легислативе Цонтрол Овер Опиум, Цоцаине, анд Тхеир Деривативес”. Друглибрарy.орг. Приступљено 26. 11. 2011.
- ^ Ханес, Wиллиам Травис; Санелло, Франк (2004). Тхе Опиум Wарс: Тхе Аддицтион оф Оне Емпире анд тхе Цорруптион оф Анотхер. Соурцебоокс, Инц. стр. 34. ИСБН 978-1-4022-0149-3.
- ^ Берридге, Виргиниа; Едwардс, Гриффитх (1981). Опиум анд тхе Пеопле, Опиате Усе ин Нинетеентх-Центурy Енгланд. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г.
- ^ Организед Цриме – Америцан Мафиа, Лаw Либрарy – Америцан Лаw анд Легал Информатион
- ^ Репорт он тхе Енфорцемент оф тхе Прохибитион Лаwс оф тхе Унитед Статес. Натионал Цоммиссион он Лаw Обсерванце анд Енфорцемент. Датед Јануарy 7тх 1931
- ^ „Нарцономицс”. Тхе Ецономист. 25. 6. 2014. Приступљено 18. 5. 2016.
- ^ „Оф бонгс анд буреауцратс”. Тхе Ецономист. 17. 1. 2014. Приступљено 18. 5. 2016.
- ^ Лаура Смитх-Спарк анд Хада Мессиа; ЦНН (11. 2. 2014). „Гамбино, Бонанно фамилy мемберс хелд ин јоинт УС-Италy анти-мафиа раид - ЦНН.цом”. ЦНН. Приступљено 18. 5. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Баумлер, Алан, ур. (2001). Модерн Цхина анд Опиум: А Реадер. Университy оф Мицхиган Пресс. стр. 181. ИСБН 9780472067688. Приступљено 22. 3. 2015.
- Унитед Статес Цонгресс Сенате Цоммиттее он тхе Јудициарy. Цоммунист цхина анд иллицит нарцотиц траффиц. 1955年: Унитед Статес Говернмент Принтинг Оффице.
- Неи зхенг бу (1956). Цхинесе цоммунистс' wорлд-wиде нарцотиц wар. Таипеи,Таиwан: Министрy оф Интериор, Републиц оф Цхина.
- Баумлер, Алан (2001). Модерн Цхина анд Опиум: А Реадер. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган Пресс. ИСБН 9780472067688.
- Бреwстер, Давид (1832). Тхе Единбургх енцyцлопаедиа. 11. Ј. анд Е. Паркер.
- Ебреy, Патрициа Буцклеy (2010). „9. Манцхус анд Империалисм: Тхе Qинг Дyнастy 1644–1900”. Тхе Цамбридге Иллустратед Хисторy оф Цхина (сецонд изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-19620-8.
- Ебреy, Патрициа Буцклеy; Wалтхалл, Анне (2013). Еаст Асиа: А Цултурал, Социал, анд Политицал Хисторy. Ценгаге Леарнинг. ИСБН 9781285528670.
- Броок, Тимотхy; Wакабаyасхи, Боб Тадасхи (2000). Опиум Регимес: Цхина, Бритаин, анд Јапан, 1839–1952. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 9780520222366.
- Кесwицк, Маггие; Wеатхералл, Цлара (2008). Тхе Тхистле анд тхе Јаде: А Целебратион оф 175 Yеарс оф Јардине Матхесон. Францес Линцолн. ИСБН 9780711228306.
- Греенберг, Мицхаел (1969). Бритисх Траде анд тхе Опенинг оф Цхина, 1800–42. Цамбридге Студиес ин Ецономиц Хисторy. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс.
- Ханес, W. Травис; Санелло, Франк (2002). Опиум Wарс: Тхе Аддицтион оф Оне Емпире анд тхе Цорруптион оф Анотхер. Соурцебоокс. ИСБН 9781402201493.
- Лаyтон, Тхомас Н. (1997). Тхе Воyаге оф тхе 'Фролиц': Неw Енгланд Мерцхантс анд тхе Опиум Траде. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 9780804729093.
- Лоwес, Петер D. (1966). Тхе Генесис оф Интернатионал Нарцотицс Цонтрол. Либраирие Дроз. ИСБН 978-2-600-04030-3.
- Ловелл, Јулиа (2012). Тхе Опиум Wар: Другс, Дреамс анд тхе Макинг оф Цхина. Пицадор. ИСБН 978-1-4472-0410-7. (Киндле версион)
- Ли, Xиаобинг; Фанг, Qианг (2013). Модерн Цхинесе Легал Реформ: Неw Перспецтивес. Асиа ин тхе неw милленниум. Университy Пресс оф Кентуцкy. ИСБН 9780813141206.
- Паркер, Едwард Харпер; Wеи, Yуан (1888). 圣武记 [Цхинесе Аццоунт оф тхе Опиум Wар]. Тхе Пагода Либрарy. Схангхаи: Келлy & Wалсх.
- Зхенг, Yангwен (2005). Тхе Социал Лифе оф Опиум ин Цхина. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521846080.
- Дикöттер, Франк; Ларс, Петер Лааманн; Зхоу, Xун (2004). Нарцотиц Цултуре: А Хисторy оф Другс ин Цхина. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-1850657255.
- МцМахон, Кеитх (2002). Тхе Фалл оф тхе Год оф Монеy : Опиум Смокинг ин Нинетеентх-Центурy Цхина. Ланхам: Роwман & Литтлефиелд Публисхерс. ИСБН 9780742518025.
- Зхоу, Yонгминг (1999). Анти-Друг Црусадес ин Тwентиетх Центурy Цхина: Натионалисм, Хисторy, анд Стате Буилдинг. Ланхам, MD: Роwман анд Литтлефиелд. ИСБН 9780847695980.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Official website of the United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC)
- Illicit drug issues by country, by the CIA Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2010)
- [1] - Phense and Phensedyl : A Story of Drug Smuggling in South Asia
- "The Forgotten Drug War", published by the Council on Foreign Relations
- United Summaries of EU legislation: Combating drugs
- LANIC Drug Production, Consumption, and Trafficking page
- The illicit drug trade in the United Kingdom – 2007 Home Office report
- Global Drug Trade Market Data Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2010) at Havocscope Black Markets