Пређи на садржај

Имикуимод

С Википедије, слободне енциклопедије
Имикуимод
IUPAC име
3-(2-метхyлпропyл)-3,5,8-триазатрицyцло[7.4.0.02,6]тридеца-1(9),2(6),4,7,10,12-хеxаен-7-амине
Клинички подаци
Подаци о лиценци
Категорија трудноће
  • АУ: Б1
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеТопикално
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације30 сати (топичка доза), 2 сата (супкутана доза)
Идентификатори
CAS број99011-02-6 ДаY
ATC кодD06BB10 (WHO)
PubChemCID 57469
DrugBankAPRD01030
ChemSpider51809 ДаY
UNIIP1QW714R7M ДаY
KEGGD02500 ДаY
ChEMBLCHEMBL1282 ДаY
Синоними1-исобутил-1H-имидазо[4,5-ц]хинолин-4-амин
Хемијски подаци
ФормулаC14H16N4
Моларна маса240.304 g/mol
  • n3c1ccccc1c2c(ncn2CC(C)C)c3N
  • InChI=1S/C14H16N4/c1-9(2)7-18-8-16-12-13(18)10-5-3-4-6-11(10)17-14(12)15/h3-6,8-9H,7H2,1-2H3,(H2,15,17) ДаY
  • Key:DOUYETYNHWVLEO-UHFFFAOYSA-N ДаY

Imikuimod (INN) lek na recept koji deluje kao modifikator imunskog odgovora. On se prodaje pod imenima Aldara, Zyclara, и Беселна.

Историја[уреди | уреди извор]

Оригинално ФДА одобрење је било издато 27. фебруара 1997, (ФДА захтев број (NDA) 020723, компаније 3М). Имикуимод је одобрен за лечење кератозе, карцинома површинских базалних ћелија, и спољашњих гениталних брадавица. Непожељне нуспојаве су биле пријављене, у неким случајевима озбиљне ис и системске. То је довело до промена упозорења на етикети лека.

Употреба[уреди | уреди извор]

Имикуимод је крема која се користи за лечење појединих обољења коже, као што су рак коже (карцином базалних ћелија, Боуенова болест,[1] површински карцином сквамозних ћелија, неки површински малигни меланоми, и актинична кератоза), као и гениталне брадавице (condylomata acuminata). Он је такође био тестиран за лечење molluscum contagiosum, вулварне интраепителне неоплазије, обичних брадавица које се тешко лече,[2] и вагиналне интраепителне неоплазије.[3] Изузетни козметички резултати су произашли из третмана карцинома базалних ћелија и карцинома сквамозних ћелија in-situ, мада морбидитет и нелагодност лечења могу бити озбиљни.

Хемија[уреди | уреди извор]

Имикуимод се може припремити из 4-хлоро-3-нитрохинолина.[4]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ ван Егмонд С, Хоедемакер C, Синцлаир Р (2007). „Суццессфул треатмент оф перианал Боwен'с дисеасе wитх имиqуимод”. Инт Ј Дерматол. 46 (3): 318—9. ПМИД 17343595. дои:10.1111/ј.1365-4632.2007.03200.x. 
  2. ^ ван Сетерс M; ван Беурден M; тен Кате ФЈ; et al. (2008). „Treatment of vulvar intraepithelial neoplasia with topical imiquimod”. The New England journal of medicine. 358 (14): 1465—73. PMID 18385498. doi:10.1056/NEJMoa072685. Архивирано из оригинала 27. 02. 2009. г. Приступљено 09. 05. 2011. 
  3. ^ Buck HW, Guth KJ (2003). „Treatment of vaginal intraepithelial neoplasia (primarily low grade) with imiquimod 5% cream”. Journal of lower genital tract disease. 7 (4): 290—3. PMID 17051086. doi:10.1097/00128360-200310000-00011. 
  4. ^ Gertser, J. F.; 1985, Patent EP 0145340

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).