Rak kože

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Rak kože
Basal cell carcinoma.jpg
Kancer bazalnih čelija kože. Uočlji je biserni izgled i telangiektazija.
SpecijalnostiOnkologija i dermatologija
SimptomiBasalna čelija: bezbolan uzdignunata oblast kože koja može da bude sjajna sa malim krvnim žilama koja prelaze preko nje ili ulceracijom[1]
Skvamozna ćelija: tvrda grudvica sa ljuskavim vrhom[2]
Melanoma: mladež koji se promenio po veličini, obliku, boji ili ima nepravilne ivice[3]
TipoviRak kože bazalnih ćelija (BCC), rak kože skvamoznih ćelija (SCC), melanoma[1]
UzrociUltraljubičasto zračenje od Sunca ili solarijuma[4]
Faktori rizikaSvetla koža, slaba imuna funkcija[1][5]
Dijagnostički metodBiopsija[3]
PrevencijaSmanjenje izloženosti ultraljubičastom zračenju, krema za zaštitu od sunca[6][7]
LečenjeHirurgija, radioterapija, fluorouracil[1]
Frekvencija5,6 miliona (2015)[8]
Smrtnost111.700 (2015)[9]

Rakovi kože su kanceri koji nastaju u koži. Oni se javljaju usled razvoja abnormalnih ćelija koje imaju sposobnost invazije ili širenja na druge delove tela.[10] Postoje tri glavna tipa raka kože: bazalioma (BCC), kancer kože epitelnih ćelija (SCC) i melanoma.[1] Prva dva, zajedno sa nizom uobičajenih vrsta raka kože, poznata su kao bezmelanomni rak kože (engl. nonmelanoma skin cancer - NMSC).[5][11] Rak bazalnih ćelija sporo raste i može da ošteti tkivo oko sebe, ali je malo verovatno da će se raširiti do udaljenih oblasti ili rezultirati smrću.[5] Često se pojavljuje kao bezbolna uzvišena površina kože, koja može biti sjajna sa malim krvnim žilama koje prelaze preko nje ili se mogu pojaviti kao povišena površina čira.[1] Rak kože skvamoznih ćelija ima veću verovatnoću da se širi.[5] Obično se pojavljuje kao tvrda grudvica sa ljuskavim vrhom, ali takođe može da formira i čir.[2] Melanomi su najagresivniji. Znaci obuhvataju mladež koji se promenio po veličini, obliku, boji, koji ima nepravilne rubove, više od jedne boje, svrbi ili krvari.[3]

Više od 90% slučajeva je uzrokovano izlaganjem ultraljubičastoj radijaciji od Sunca.[4] Ovo izlaganje povećava rizik od sva tri glavna tipa raka kože.[4] Izloženost se povećala delimično zbog stanjenog ozonskog omotača.[5][12] Solarijumi postaju još jedan uobičajeni izvor ultraljubičastog zračenja.[4] Za melanome i karcinome bazalnih ćelija izloženost u detinjstvu je posebno štetna.[6] Za rak skvimoznih ćelija kože ukupna izloženost, bez obzira kada je do nje došlo, je važnija.[4] Između 20% i 30% melanoma se razvija od mladeža.[6] Ljudi sa svetlom kožom su izloženi većem riziku[1][13] kao i oni sa lošim imunskim funkcijama uzrokovanim lekovima ili HIV/AIDS.[5][14] Dijagnoza se uspostavlja biopsijom.[3]

Smanjenje izlaganja ultraljubičastom zračenju i upotreba kreme za sunčanje su efikasne metode za sprečavanje melanoma i raka skvamoznih ćelija kože.[6][7] Nije jasno da li krema za sunčanje utiče na rizik od raka bazalnih ćelija.[7] Nemelanomski rak kože je obično izlečiv.[5] Tretman se obično obavlja hirurškim odstranjivanjem, mada ponekad može da obuhvata radioterapiju ili topikalne lekove kao što je fluorouracil.[1] Tretman melanoma može da uključuje kombinaciju operacije, hemoterapije, radioterapije i ciljane terapije.[3] Kod onih osoba čija se bolest proširila na druge delove tela, palijativno zbrinjavanje se može koristiti za poboljšanje kvaliteta života.[3] Melanom ima jednu od viših stopa preživljavanja među kancerima, tako da preko 86% ljudi u Velikoj Britaniji i više od 90% u Sjedinjenim Državama preživljava više od 5 godina.[15][16]

Rak kože je najčešći oblik raka, koji u svetu obuhvata najmanje 40% slučajeva.[5][17] Najčešći tip je nemelanomski kancer kože, koji se javlja kod najmanje 2-3 miliona ljudi godišnje.[6][18] Međutim, ovo je gruba procena, pošto se ne postoje precizne statistike.[1] Od karcinoma kože bez melanoma, oko 80% su karcinomi bazalnih ćelija i 20% karcinomi skvamoznih ćelija kože.[11] Karcinomi bazalnih ćelija i skvamoznih ćelija retko dovode do smrti.[6] U Sjedinjenim Državama oni su bili uzrok manje od 0,1% svih smrtnih slučajeva od raka.[1] Globalno, u 2012. godini melanom se pojavio kod 232.000 ljudi i rezultirao je sa 55.000 smrtnih slučajeva.[6] Belci u Australiji, Novom Zelandu i Južnoj Africi imaju najviše stope melanoma na svetu.[6][19] Tri glavne vrste raka kože postale su češće u poslednjih 20 do 40 godina, posebno u onim područjima koja su uglavnom naseljena belcima.[5][6]

Klasifikacija[уреди]

Postoje tri glavna tipa raka kože: bazalioma (karcinom bazalnih ćelija) (BCC), kancer kože epitelnih ćelija (karcinim epitelnih ćelija) (SCC) i maligni melanom.

Kancer Opis Ilustracija
Bazalioma Imaju biserno prozirnu do mesnate boje. Uočljivi su sitni krvni sudovi na površini, a ponekad se mogu zapaziti i ulceracije. Ključno svojstvo je translucencija.
Basal cell carcinoma3.JPG
Kancer kože epitelnih ćelija Obično se pojavljuje kao crvene, okrastale, ili ljuskaste mrlje ili ispupčenja. Često je vrlo brzo rastući tumor.
Squamous Cell Carcinoma1.jpg
Maligni melanom Obično poprimaju izgled asimetrične površina, sa nepravilnom granicom, varijacijom boja, a uglavnom imaju prečnik veći od od 6 mm.[20]
Melanoma.jpg

Karcinomi bazalnih ćelija su prisutni na površinama kože koja je izložena suncu, posebno na licu. Oni retko metastaziraju i retko izazivaju smrt. Oni se lako tretiraju operacijom ili zračenjem. Rak kože skvamoznih ćelija je čest, ali mnogo ređi od karcinoma bazalnih ćelija. Ovaj tip raka metastazira češće nego BCC. Čak i tada, stopa metastaza je prilično niska, sa izuzetkom SCC usne, uva i kod ljudi koji su imunosupresovani. Melanom je najmanje čest od 3 uobičajena raka kože. Melanomi često metastaziraju i potencijalno mogu prouzrokovati smrt kada se prošire.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 „Skin Cancer Treatment (PDQ®)”. NCI. 2013-10-25. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2014. Приступљено 30. 6. 2014. 
  2. 2,0 2,1 Lynne M Dunphy (2011). Primary Care: The Art and Science of Advanced Practice Nursing. F.A. Davis. стр. 242. ISBN 9780803626478. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „General Information About Melanoma”. NCI. 2014-04-17. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2014. Приступљено 30. 6. 2014. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Gallagher, RP; Lee, TK; Bajdik, CD; Borugian, M (2010). „Ultraviolet radiation.”. Chronic Diseases in Canada. 29 Suppl 1: 51—68. PMID 21199599. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 5,7 5,8 Cakir, BÖ; Adamson, P; Cingi, C (новембар 2012). „Epidemiology and economic burden of nonmelanoma skin cancer.”. Facial Plastic Surgery Clinics of North America. 20 (4): 419—22. PMID 23084294. doi:10.1016/j.fsc.2012.07.004. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 6,8 World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 5.14. ISBN 978-9283204299. 
  7. 7,0 7,1 7,2 Jou, PC; Feldman, RJ; Tomecki, KJ (јун 2012). „UV protection and sunscreens: what to tell patients.”. Cleveland Clinic Journal of Medicine. 79 (6): 427—36. PMID 22660875. doi:10.3949/ccjm.79a.11110. 
  8. ^ GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  9. ^ GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  10. ^ „Defining Cancer”. National Cancer Institute. 17. 9. 2007. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2014. Приступљено 10. 6. 2014. 
  11. 11,0 11,1 Marsden (2008). Sajjad Rajpar, Jerry, ур. ABC of skin cancer. Malden, Mass.: Blackwell Pub. стр. 5—6. ISBN 9781444312508. Архивирано из оригинала на датум 29. 4. 2016. 
  12. ^ Maverakis E, Miyamura Y, Bowen MP, Correa G, Ono Y, Goodarzi H (2010). „Light, including ultraviolet”. J Autoimmun. 34 (3): J247—57. PMC 2835849Слободан приступ. PMID 20018479. doi:10.1016/j.jaut.2009.11.011. 
  13. ^ Leiter, U; Garbe, C (2008). Epidemiology of melanoma and nonmelanoma skin cancer—the role of sunlight. Advances in Experimental Medicine and Biology. 624. стр. 89—103. ISBN 978-0-387-77573-9. PMID 18348450. doi:10.1007/978-0-387-77574-6_8. 
  14. ^ Chiao, EY; Krown, SE (септембар 2003). „Update on non-acquired immunodeficiency syndrome-defining malignancies.”. Current Opinion in Oncology. 15 (5): 389—97. PMID 12960522. doi:10.1097/00001622-200309000-00008. 
  15. ^ „SEER Stat Fact Sheets: Melanoma of the Skin”. NCI. Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2014. Приступљено 18. 6. 2014. 
  16. ^ „Release: Cancer Survival Rates, Cancer Survival in England, Patients Diagnosed 2005–2009 and Followed up to 2010”. Office for National Statistics. 15. 11. 2011. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2014. Приступљено 30. 6. 2014. 
  17. ^ Dubas, LE; Ingraffea, A (фебруар 2013). „Nonmelanoma skin cancer.”. Facial Plastic Surgery Clinics of North America. 21 (1): 43—53. PMID 23369588. doi:10.1016/j.fsc.2012.10.003. 
  18. ^ „How common is skin cancer?”. World Health Organization. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2010. Приступљено 30. 6. 2014. 
  19. ^ Harris, Randall E. (2013). Epidemiology of Chronic Disease (на језику: енглески). Jones & Bartlett Publishers. стр. 271. ISBN 9780763780470. 
  20. ^ „Malignant Melanoma: eMedicine Dermatology”. 2019-01-31. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2010. 

Spoljašnje veze[уреди]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).