Иминодисирћетна киселина
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
2-(karboksimetilamino)sirćetna kiselina
| |
Други називи
Дигликоламидинска киселине
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.005.051 |
| |
Својства | |
C4H7NO4 | |
Моларна маса | 133,10 g·mol−1 |
Густина | 1,436 g/cm3 |
Тачка топљења | 247,5 °C |
Опасности | |
Тачка паљења | 178 °C |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Иминодисирћетна киселина, HN(CH2CO2H)2, или скраћено IDA, је амин дикарбоксилне киселине. Иминодисирћетни ањон може да делује као тридентатни лиганд и да формира метални комплекс с два, кондензована, петочлана хелатна прстена.[3] Протон азота се може заменити угљеником полимера чиме се формира јоноизмењивачки резин, као што је хелекс 100.
ИДА формира јаче комплексе него бидентатни лиганд глицин и слабије комплексе него тетрадентни лиганд нитрилотрисирћетна киселина.
Капиларна електрофореза у присуству иминодисирћетне киселине се типично користи за модулацију пептидне мобилности.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Сцхwарзенбацх, Г (1952). „Дер Цхелатеффект”. Хелв. Цхим. Ацта. 35 (7): 2344—2359. дои:10.1002/хлца.19520350721.