Iminodisirćetna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Iminodisirćetna kiselina
Iminodiacetic acid.png
Nazivi
IUPAC naziv
2-(karboksimetilamino)sirćetna kiselina
Drugi nazivi
Diglikolamidinska kiseline
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.051
Svojstva
C4H7NO4
Molarna masa 133,10 g·mol−1
Gustina 1,436 g/cm3
Tačka topljenja 247,5 °C
Opasnosti
Tačka paljenja 178 °C
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Iminodisirćetna kiselina, HN(CH2CO2H)2, ili skraćeno IDA, je amin dikarboksilne kiseline. Iminodisirćetni anjon može da deluje kao tridentatni ligand i da formira metalni kompleks s dva, kondenzovana, petočlana helatna prstena.[3] Proton azota se može zameniti ugljenikom polimera čime se formira jonoizmenjivački rezin, kao što je heleks 100.

IDA formira jače komplekse nego bidentatni ligand glicin i slabije komplekse nego tetradentni ligand nitrilotrisirćetna kiselina.

Metalni kompleks sa iminodisirćetnim anjonom

Kapilarna elektroforeza u prisustvu iminodisirćetne kiseline se tipično koristi za modulaciju peptidne mobilnosti.

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Schwarzenbach, G (1952). „Der Chelateffekt”. Helv. Chim. Acta. 35 (7): 2344—2359. doi:10.1002/hlca.19520350721. 

Spoljašnje veze[уреди]