Iminodisirćetna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Iminodisirćetna kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi Diglikolamidinska kiseline
Identifikacija
CAS registarski broj 142-73-4 YesY
PubChem[1][2] 8897
ChemSpider[3] 8557 YesY
EC-broj 205-555-4
ChEMBL[4] CHEMBL461164 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C4H7NO4
Molarna masa 133.1 g mol−1
Gustina 1,436 g/cm3
Tačka topljenja

247,5 °C

Opasnost
EU-indeks nije na listi
Tačka paljenja 178 °C

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Iminodisirćetna kiselina, HN(CH2CO2H)2, ili skraćeno IDA, je amin dikarboksilne kiseline. Iminodisirćetni anjon može da deluje kao tridentatni ligand i da formira metalni kompleks s dva, kondenzovana, petočlana helatna prstena.[5] Proton azota se može zameniti ugljenikom polimera čime se formira jonoizmenjivački rezin, kao što je heleks 100.

IDA formira jače komplekse nego bidentatni ligand glicin i slabije komplekse nego tetradentni ligand nitrilotrisirćetna kiselina.

Metalni kompleks sa iminodisirćetnim anjonom

Kapilarna elektroforeza u prisustvu iminodisirćetne kiseline se tipično koristi za modulaciju peptidne mobilnosti.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ^ Schwarzenbach, G (1952). „Der Chelateffekt“. Helv. Chim. Acta 35 (7): 2344–2359. DOI:10.1002/hlca.19520350721. 

Spoljašnje veze[уреди]