Iminodisirćetna kiselina

Iminodisirćetna kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv 2-(karboksimetilamino)sirćetna kiselina
	Drugi nazivi Diglikolamidinska kiseline
Identifikacija
CAS broj	142-73-4 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	8557 ;
ECHA InfoCard	100.005.051
PubChem C ID	8897;
	SMILES O=C(O)CNCC(=O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C4H7NO4
Molarna masa	133,10 g·mol−1
Gustina	1,436 g/cm3
Tačka topljenja	247,5 °C
Opasnosti
Tačka paljenja	178 °C
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Iminodisirćetna kiselina, HN(CH₂CO₂H)₂, ili skraćeno IDA, je amin dikarboksilne kiseline. Iminodisirćetni anjon može da deluje kao tridentatni ligand i da formira metalni kompleks s dva, kondenzovana, petočlana helatna prstena.^[3] Proton azota se može zameniti ugljenikom polimera čime se formira jonoizmenjivački rezin, kao što je heleks 100.

IDA formira jače komplekse nego bidentatni ligand glicin i slabije komplekse nego tetradentni ligand nitrilotrisirćetna kiselina.

Metalni kompleks sa iminodisirćetnim anjonom

Kapilarna elektroforeza u prisustvu iminodisirćetne kiseline se tipično koristi za modulaciju peptidne mobilnosti.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Schwarzenbach, G (1952). „Der Chelateffekt”. Helv. Chim. Acta. 35 (7): 2344—2359. doi:10.1002/hlca.19520350721.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Schwarzenbach, G (1952). „Der Chelateffekt”. Helv. Chim. Acta. 35 (7): 2344—2359. doi:10.1002/hlca.19520350721.

[1]

[2]

[3]