Инфлаторна епоха

С Википедије, слободне енциклопедије

У физичкој космологији, инфлаторна епоха је била период у еволуцији раног универзума када је, према теорији инфлације, универзум доживео изузетно брзо експоненцијално ширење. Ова брза експанзија повећала је линеарне димензије раног универзума за фактор од најмање 1026 (и вероватно много већи фактор), и тако повећала његову запремину за фактор од најмање 1078. Проширење за фактор 1026 је еквивалентно ширењу објекта дужине 1 нанометар (10−9 м, око половине ширине молекула ДНК) у дужину до око 10,6 светлосних година (око 62 билиона миља).

Детекција путем поларизације космичког микроталасног позадинског зрачења[уреди | уреди извор]

Један приступ потврђивању инфлаторне епохе је директно мерење њеног утицаја на космичко микроталасно позадинско зрачење (ЦМБ). ЦМБ је веома слабо поларизовано (до нивоа од неколико μК) у два различита мода који се називају Е-мод и Б-мод (по аналогији са Е-пољем и Б-пољем у електростатици). Поларизација Е-мода долази од обичног Томсоновог расејавања,[1] али Б-мод може бити креиран помоћу два механизма:

Ако се поларизација Б-мода из гравитационих таласа може измерити, то би пружило директне доказе који подржавају космичку инфлацију и могло би елиминисати или подржати различите моделе инфлације на основу откривеног нивоа.

Дана 17. марта 2014, астрофизичари БИЦЕП2 сарадње објавили су откривање поларизације Б-мода приписане гравитационим таласима повезаним са инфлацијом, који изгледа да подржавају космолошку инфлацију и Велики прасак,[2][3][4][5][6] међутим, 19. јуна 2014. они су умањили ниво поузданости да су мерења у Б-мода заправо била од гравитационих таласа, а не од позадинске буке од прашине.[7][8][9]

Свемирска летелица Планк има инструменте који мере ЦМБ зрачење до високог степена осетљивости (57 нК). Након налаза БИЦЕП-а, научници из оба пројекта су радили заједно на даљој анализи података из оба пројекта. Та анализа је са високим степеном сигурности закључила да се оригинални БИЦЕП сигнал може у потпуности приписати прашини у Млечном путу и стога не пружа доказе на овај или онај начин који би подржавали теорију инфлаторне епохе.[10][11][12][13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тизцханг, С.; Батеби, С.; Хагхигхат, M.; Мохаммади, Р. (2016). „Цосмиц мицроwаве бацкгроунд поларизатион ин нон-цоммутативе спаце-тиме”. Тхе Еуропеан Пхyсицал Јоурнал C. 76 (9): 478. Бибцоде:2016ЕПЈЦ...76..478Т. С2ЦИД 123613107. арXив:1605.09045Слободан приступ. дои:10.1140/епјц/с10052-016-4312-5Слободан приступ. 
  2. ^ „БИЦЕП2 2014 ресултс релеасед” (Саопштење). Натионал Сциенце Фоундатион. 17. 3. 2014. Приступљено 18. 3. 2014. 
  3. ^ Цлавин, Wхитнеy (17. 3. 2014). „НАСА тецхнологy виеwс биртх оф тхе универсе” (Саопштење). НАСА. Приступљено 17. 3. 2014. 
  4. ^ Овербyе, Деннис (17. 3. 2014). „Детецтион оф wавес ин спаце буттрессес ландмарк тхеорy оф Биг Банг”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 17. 3. 2014. 
  5. ^ Аде, П.А.Р.; Аикин, Р.W.; Баркатс, D.; Бентон, С.Ј.; Бисцхофф, C.А.; Боцк, Ј.Ј.; et al. (BICEP2 Collaboration) (17. 3. 2014). „BICEP2 I: Detection of B-mode polarization at degree angular scales” (PDF). Physical Review Letters. 112 (24): 241101. Bibcode:2014PhRvL.112x1101B. PMID 24996078. S2CID 22780831. arXiv:1403.3985Слободан приступ. doi:10.1103/PhysRevLett.112.241101. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 3. 2014. г. 
  6. ^ Woit, Peter (13. 5. 2014). „BICEP2 News”. Not Even Wrong. Columbia University. Приступљено 19. 1. 2014. 
  7. ^ Overbye, Dennis (19. 6. 2014). „Astronomers hedge on Big Bang detection claim”. New York Times. Приступљено 20. 6. 2014. 
  8. ^ Amos, Jonathan (19. 6. 2014). „Cosmic inflation: Confidence lowered for Big Bang signal”. BBC News. Приступљено 20. 6. 2014. 
  9. ^ Ade, P.A.R.; et al. (BICEP2 Collaboration) (19. 6. 2014). „Detection of B-mode polarization at degree angular scales by BICEP2”. Physical Review Letters. 112 (24): 241101. Bibcode:2014PhRvL.112x1101B. PMID 24996078. S2CID 22780831. arXiv:1403.3985Слободан приступ. doi:10.1103/PhysRevLett.112.241101. 
  10. ^ Adam, R.; Ade, P.A.R.; et al. (Planck Collaboration) (2016). „Planck intermediate results. XXX. The angular power spectrum of polarized dust emission at intermediate and high Galactic latitudes”. Astronomy & Astrophysics. 586 (133): A133. Bibcode:2016A&A...586A.133P. S2CID 9857299. arXiv:1409.5738Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201425034. 
  11. ^ Overbye, D. (22. 9. 2014). „Study confirms criticism of Big Bang finding”. New York Times. Приступљено 2014-09-22. 
  12. ^ Cowen, Ron (30. 1. 2015). „Gravitational waves discovery now officially dead”. Nature. S2CID 124938210. doi:10.1038/nature.2015.16830. 
  13. ^ Ade P. A. R.; et al. (БИЦЕП2/Кецк анд Планцк Цоллаборатионс) (2015). „Јоинт аналyсис оф БИЦЕП2/Кецк арраy анд Планцк дата”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 114 (10): 101301. Бибцоде:2015ПхРвЛ.114ј1301Б. ПМИД 25815919. С2ЦИД 218078264. арXив:1502.00612Слободан приступ. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.114.101301. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]