Ислам у Хрватској

Месџид у Дубровнику

Ислам у Хрватској данас је изузетно ретка појава. По списку становништва 2011. у Хрватској живи 9 647 Хрвата исламске вере. Већина потомака људи из Хрватске, БиХ, Србије и Црне Горе који су током турске окупације прешли на ислам данас се у националном смислу осећа Бошњацима, док мали број њих имају формиран хрватски или српски национални идентитет. Босанским се муслиманима током усташког режима (1941.-1945) интензивно наметао хрватски идентитет, али њега никада нису прихватиле широке масе, већ само интелектуална елита.

Историја

Ислам на хрватске етничке просторе долази продором Турака. Он углавном није наметан силом, већ су се преласком на исти добивале земља и разне друге привилегије. То је развило антагонизам (мржњу, сукобе) хришћана према муслиманима. Често се у народу зову потурицама или Турцима, а највећи хрватски и српски национални хероји били су борци против Турака који су донели ислам на Балкан. То је спречавало муслимане у формирању хрватског или српског националног идентитета, без обзира на заједнички језик. Очигледно, ни српска ни хрватска национална идеологија нису могле да истичу већинске захтеве на Босну и Херцеговину без придобијања муслимана. Отуда су проистекли захтеви за „национализацијом“ муслимана, то јест за њиховим сврставањем било у хрватску или у српску националност. Резултат тих спорова било је бошњаштво, као прво одбрамбено средство поносних муслиманских спахија против националних покрета некадашњих њихових хришћанских подложника.

Године 2009. објављена је књига Наде Кисић Муслимани и хрватски национализам која описује однос према босанским муслиманима у време усташког режима. Након пада НДХ број муслимана који се сматрају Хрватима је миноран (пар хиљада).

Познати Хрвати муслимани

• Сафвет-бег Башагић
• Џафер-бег Куленовић
• Адемага Мешић

Референце

• 1. Банац, I.: Национално питање у Југославији: поријекло, повијест, политика, Глобус, Загреб, 1988.