Ademaga Mešić

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ademaga Mešić
Ademaga Mešić.jpg
Датум рођења(1868-03-25)25. март 1868.
Место рођењаТешањ
Датум смрти1. јул 1945.(1945-07-01) (77 год.)
Место смртиЗагреб

Ademaga Mešić (Tešanj, BiH, 25. marta 1868. - zatvorska bolnica u Popovači, 5. jula 1945.[1]), je bio hrvatski političar, doglavnik NDH.

Biografija[уреди]

Ademaga Mešić je rođen u Tešnju 1868. (negde se vodi i 1869.)[2][3] godine od oca Hadži Mehmeda Muharema Mustafe i majke Arife, rođene Galijašević.[4] Proizašao je iz ugledne trgovačke porodice. Pohađao je srednju muslimansku školu (medresu) u Travniku i nakon očeve smrti preuzima očevo imanje i postaje jednim od najpoznatijih trgovaca u Bosni.[3] Pripadao je krugu napredne hrvatske inteligencije i čitav život je izražavao interese onog dela bosanskog muslimanskog društva koje je prihvatalo i podržavalo tekovine modernog vremena. Pre Prvoga svetskog rata bio je predsednik Muslimanske napredne stranke i izabran za poslanika u Bosansko-hercegovačkom zemaljskom saboru koji zaseda od sredine juna 1910. do početka jula 1914. godine.[4] Izabran je na dopunskim izborima u aprilu 1911. dobivši potporu više od polovine glasačkog tela (2.244 glasača), te je kao predstavnik svih kotarskih gradova u mostarskom okružju ušao u II. izbornu kuriju Sabora.[4] Nacionalno se osećao i deklarisao kao Hrvat.[4][2] Zastupajući stav da je nužno da se razdvoji pojam vere od pojma nacije, tvrdi: "Mi nismo Turci, nego smo po veri Muslimani, a po naciji i našem lepom hrvatskom jeziku Hrvati." (Mešić, Memoari I. стр. 122.)[4] Zalagao se za jedinstvo Hrvata katolika i Hrvata muslimana (danas Bošnjaka). Osnovao je 1908. godine Muslimansku naprednu stranku u hrvatskom duhu. Godine 1914. osniva Hrvatsko dobrotvorno društvo vojnika dobrovoljaca Mešić koje je kao "pripomoćna zaklada" trebalo "potpomagati decu vojnika-dobrovoljaca, da se izobrazuju na školama, uvežbaju u narodnim zanatima po Bosni i Hercegovini te Austro-Ugarskoj monarhiji", ali prava aktivnost društva nije u praksi zaživela.[4] Za vreme Kraljevine Jugoslavije je član Jugoslovenske muslimanske organizacije i odlučan protivnik njena ulaska u Jugoslovensku radikalnu zajednicu smatrajući da se time napušta ideja o autonomiji BiH.[2] Zbog toga inicira veliku skupštinu u Tešnju 27. oktobra 1935. godine koja je bila osnova za buduću Muslimansku organizaciju (osnovana u novembru 1936. godine u Zagrebu pri HSS-u).[2] MO HSS radi u BiH od tada pa sve do 1941. godine, a Mešić je jedan od njezinih lidera. Za vreme stvaranja i tokom postojanja NDH doglavnik je Anti Paveliću.[2]

Posle sloma NDH i smrt[уреди]

Dana 6. maja 1945. godine napušta Zagreb, zajedno sa članovima Vlade NDH i drugim dužnosnicima, te beži u Austriju. Britanski vojni redari hapse ga 17. maja 1945. godine i zatvaraju u logoru Spital na Dravi, a 18. maja je u Rozenbahu izručen jugoslovenskim vlastima.[2] Od Vojnog suda JA u Zagrebu optužen je za veleizdaju i ratni zločin na temelju "Uredbe o vojnim sudovima" iz 1944. godine.[4] Isti sud ga je osudio 1. juna 1945. na kaznu doživotnog zatvora, gubitak građanske časti i konfiskaciju imovine.[4] Umro je 5. jula 1945. godine, u zatvorskoj bolnici u Popovači.[1]

Književno stvaralaštvo i publicistika[уреди]

Bio je jednim od najvećih kulturnih mecena u Bosni u prvoj polovini 20. veka i dugogodišnji donator listova Behar, Ogledalo, Muslimanska svijest, a zajedno sa Hakijom Hadžićem i osnivač lista Hrvatska svijest, u kojima takođe i objavljuje.[2] Jedan je od osnivača i značajni je pomagač muslimanskog dečijeg potpornog društva Gajret i Narodne uzdanice. Osnovao je samostalno 50 zemljoradničkih zadruga.[3] Bio je također većinski vlasnik Islamske Štamparije. Napisao je dramu Carevićev grob (posle preuređena u Ismet i Almera) i više brošura od kojih je poznatija Namet na vilajet.[2][3]

Dela[уреди]

  • Carevićev grob, drama, (poslije preuređena u Ismet i Almera)
  • Namet na vilajet, brošura, 1917.
  • Ademaga Mešić, Moj odgovor bezimenim klevetnicima i drugi tekstovi, Tešanj, 1998. (priredio Amir Brka)

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 Hasanbegović, Zlatko. Iz korespondencije Ademage Mešića uoči uspostave Banovine Hrvatske. Pismo Društva bosansko-hercegovačkih Hrvata u Zagrebu reis-ul-ulemi Fehimu Spahi i vrhbosanskom nadbiskupu Ivanu Šariću iz маја 1939. // ČSP, br. 3. (2008). стр. 969.–998. Шаблон:Hrčak
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Tko je tko u NDH: Hrvatska –1945., Minerva, Zagreb. 1997. 1941. ISBN 978-953-6377-03-9. стр. 265—266.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Hrvatska revija, Buenos Aires, prosinac 1955.. стр. 352–353.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 Kisić Kolanović, Nada. Ademaga Mešić i hrvatska nacionalna ideja 1895.–1918. godine // ČSP, br. 3. (2008). стр. 1119.—1140., Шаблон:Hrčak, preuzeto 8. marta 2014.


Литература[уреди]