Исламска развојна банка
Исламска развојна банка | |
---|---|
Скраћеница | ИсДБ |
Мото | Заједно градимо бољу будућност[1] |
Основана | 1975 |
Датум оснивања | 1975 |
Тип | Развојна банка |
Локација | Џеда, Саудијска Арабија |
Чланови | 57 земаља |
председник | Бандар Ал Хаџар[2][3][4] |
Број запослених | 932 |
Веб-сајт | www |
Исламска развојна банка (енгл. Islamic Development Bank, IsDB) (арапски: البنك الإسلامي للتنمية) мултилатерална је институција за развојне финансије која има фокус на финансирању исламског света са седиштем у Џеди у Саудијској Арабији.[5] Постоји 57 акционарских држава чланица, а највећи појединачни акционар је Саудијска Арабија.[6]
Историја[уреди | уреди извор]
Ову банку су основали 1973. године министри финансија при првој Организацији исламске конференције (која се данас назива Организација исламске сарадње) уз подршку тадашњег краља Саудијске Арабије (Фејсал), а своје активности је започела 3. априла 1975.[7]
Дана 22. маја 2013. ИДБ је утростручила свој одобрени капитал до 150 милијарди долара како би боље служила својим корисницима.[8] Банка је добила кредитни рејтинг ААА од компанија Стандард & Пурс,[9] Мудис,[10] и Фич.[11] Саудијска Арабија држи око једне четвртине уплаћеног капитала банке.[12] ИДБ је посматрач у Генералној скупштини Уједињених нација.
Чланство[уреди | уреди извор]
Тренутно чланство у Банци чини 57 земаља. Основни услов за чланство је да потенцијална земља чланица треба да буде чланица Организације за исламску сарадњу (ОИЦ), уплати свој допринос у капитал Банке и буде спремна да прихвати услове и одредбе о којима може одлучити Одбор гувернера ИДБ-а.
Рангирани на основу уплаћеног капитала (од августа 2015. године),[12] главни акционари укључују:
- Саудијска Арабија (26,57%)
- Алжир (10,66%)
- Иран (9,32%)
- Египат (9,22%)
- Турска (8,41%)
- Уједињени Арапски Емирати (7,54%)
- Кувајт (7,11%)
- Пакистан (3,31%)
- Либија (3,31%)
- Индонезија (2,93%)
Структура[уреди | уреди извор]
ИДБ је еволуирала у групу од пет ентитета, које чине Исламска развојна банка (ИДБ), Исламски институт за истраживање и обуку (ИРТИ), Исламска корпорација за развој приватног сектора (ИЦД), Исламска корпорација за осигурање инвестиција и извозних кредита (ИЦИЕЦ) и Међународна исламска корпорација за финансирање трговине (ИТФЦ).
Активности[уреди | уреди извор]
ИДБ Гроуп се бави широким спектром специјализованих и интегрисаних активности као што су:
- Финансирање пројеката у јавном и приватном сектору;
- Развојна помоћ за смањење сиромаштва;
- Техничка помоћ за изградњу капацитета;
- Економска и трговинска сарадња међу земљама чланицама;
- Финансирање трговине;
- Финансирање СМЕ;[14][15][16]
- Мобилизација ресурса;
- Директно улагање у капитал исламских финансијских институција;
- Покриће осигурања и реосигурања за инвестиционе и извозне кредите;
- Програми истраживања и обуке из исламске економије и банкарства;
- Авкаф инвестиције и финансирање;
- Посебна помоћ и стипендије за земље чланице и муслиманске заједнице у земљама које нису чланице;
- Помоћ у хитним случајевима; и
- Саветодавне услуге за јавне и приватне ентитете у земљама чланицама.
Пројекти и програми[уреди | уреди извор]
Мост Гао у Малију: До пре неколико година, прелазак реке Нигер код Гаоа обављао је трајект који је могао или не мора саобраћати. То је ометало напредак и обесхрабривало трговину. Мост Гао, који је финансирала ИДБ, повезивао је некада изоловану регију Гао у источном Малију са остатком земље.[17]
Критике[уреди | уреди извор]
Др Али је раније изјавио да је ИДБ одговорна за несметано функционисање фонда Ал-Кудс Интифада и фонда ал-Акса, који су успостављени током арапског самита у Каиру у октобру 2000. године. Према завршном саопштењу самита, „Ал-Кудс Фонд Интифада имаће капитал од 200 милиона долара који ће бити додељен за исплате породицама палестинских мученика погинулих у Интифади.”[18][19]
Према једној поруци америчког Стејт департмента послатој 2007. године, коју је касније објавио Викиликс, истрага Стејт департмента није пронашла „доказе довољне за поткрепљење израелских и новинских навода о вези између ИДБ и тероризма”.[20] Међутим, према невладиној организацији Монитор, Исламска развојна банка даје велики допринос Исламској помоћи широм света, организацији за коју је познато да подржава тероризам и екстремизам.[21] На пример, Уједињени Арапски Емирати су навели Исламску помоћ широм света као терористичку организацију 2014. године.[22]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „УН Сецретарy Генерал Праисес ИДБ Гроуп'с Роле ин Суппортинг Мембер Цоунтриес' Планс анд Програмс”. Приступљено 4. 2. 2016.
- ^ „Тхрее Сауди оффициалс ремовед фром постс овер хајј дисастер”. Хурриyет Даилy Неwс. 27. 9. 2015. Приступљено 27. 9. 2015.
- ^ „Хајјар Неw НСХР Цхиеф”. Араб Неwс. 18. 5. 2005. Приступљено 1. 9. 2012.
- ^ „Ал-Хајјар намед Схоура Цоунцил вице пресидент”. Араб Неwс. 26. 10. 2008. Приступљено 30. 8. 2012.
- ^ Таyлор & Францис Гроуп; Деан, Луцy (2003), Тхе Миддле Еаст анд Нортх Африца 2004: 2004 (Иллустратед изд.), Роутледге, ИСБН 1-85743-184-7
- ^ „Абоут ИДБ”. Исламиц Девелопмент Банк. Архивирано из оригинала 10. 02. 2018. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ Епстеин, Маттхеw (септембар 2003). „Сауди Суппорт фор Исламиц Еxтремисм ин тхе Унитед Статес” (ПДФ). Ислам Даилy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 12. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2012.
- ^ Исламиц Девелопмент Банк триплес аутхорисед цапитал Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)| reuters.com|2013/05/22
- ^ „Capital Markets”. ISDB. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Moody's rating” (PDF). ISDB. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Fitch rating” (PDF). ISDB. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2017. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ а б „IDB Group in Brief”. Архивирано из оригинала 18. 08. 2015. г. Приступљено 25. 8. 2015.
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 11. 2017. г. Приступљено 15. 11. 2020.
- ^ The Business Finance Market: A Survey. Industrial Systems Research Publications, Manchester UK, 3rd. revised edition 2008.
- ^ UN/ECE Secretariat. „SMEs – Their role in foreign trade”. www.unece.org. United Nations Economic Commission for Europe (UN/ECE). Приступљено 2007-06-28.
- ^ Tyler Biggs. „Is small beautiful and worthy of subsidy” (PDF). www.unece.org. World Bank (UN/ECE). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 02. 2012. г. Приступљено 2008-05-30.
- ^ „The Gao Bridge in Mali” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 12. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Jihad Economics and Islamic Banking”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2016.
- ^ Dave Clark. „Banking on terrorism in Australia”. Приступљено 27. 1. 2016.
- ^ >Silverberg, Kristen (23. 3. 2007). „INSTRUCTIONS ON RESOLUTION REQUESTING OBSERVER STATUS FOR THE ISLAMIC DEVELOPMENT BANK GROUP”. Wikileaks Cable.
- ^ „Islamic Relief Worldwide (IRW)”. NGO Monitor. 2020-08-25. Приступљено 2020-09-13.
- ^ „List of groups designated terrorist organizations by the UAE”. The National. 2014-11-16. Приступљено 2020-09-13.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Ankerl, Guy Coexisting Contemporary Civilisations: Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western. Geneva, INUPress, 2000, ISBN 2-88155-004-5.
- Al-Huda, Qamar. "Organisation of the Islamic Conference." Encyclopedia of Islam and the Muslim World. Edited by Martin, Richard C. Macmillan Reference, 2004. vol. 1 p. 394, 20 April 2008.
- Ciment, James; Hill, Kenneth, ур. (6. 12. 2012). Encyclopedia of Conflicts Since World War II, Volume 1. Routledge. стр. 185—6. ISBN 9781136596148. Приступљено 18. 11. 2017.
- LIEBER, DOV (22. 8. 2017). „PA, Hamas [allege] Jews planned 1969 burning of Al-Aqsa Mosque”. The Times of Israel. Приступљено 17. 11. 2017.
- „The organization 'Islamic Conference' (OIC)”. elibrary. Архивирано из оригинала 3. 1. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017.
- „Cairo Declaration on Human Rights in Islam, 5 August 1990, U.N. GAOR, World Conf. on Hum. Rts., 4th Sess., Agenda Item 5, U.N. Doc. A/CONF.157/PC/62/Add.18 (1993) [English translation]”. University of Minnesota. 5. 8. 1990. Приступљено 25. 3. 2011.
- „OIC Charter”. Ch 1, Art 1, Sect 7. Архивирано из оригинала 11. 9. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015.
- Alsharif, Asma (16. 8. 2012). „Organization of Islamic Cooperation suspends Syria”. U.S. Приступљено 16. 2. 2019.
- „وب سایتهای ایرنا - Irna”. Архивирано из оригинала 17. 2. 2012. г. Приступљено 23. 3. 2011.
- Kymlicka, Will (2007). Multicultural Odysseys: Navigating the New International Politics of Diversity. New York: Oxford University Press. стр. 308. ISBN 978-0-19-928040-7. Приступљено 25. 3. 2011.
- CISMAS, I. (2011). „Statute of the OIC independent permanent human rights commission, introductory note. International Legal Materials, 50(6)”: 1148—1160. JSTOR 10.5305/intelegamate.50.6.1148. doi:10.5305/intelegamate.50.6.1148. hdl:1893/21712.
- „OIC condemns abuses against Rohingya in Myanmar”. Arab News. 5. 9. 2017.
- „Second Islamic summit conference” (PDF). Formun. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 6. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2013.
- „Mecca Declaration”. JANG. Архивирано из оригинала 26. 3. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2013.
- „Resolution of the Fifth Islamic Summit Conference”. IRCICA. Архивирано из оригинала 26. 3. 2014. г. Приступљено 1. 4. 2013.