Истраживање лека против ковида 19

С Википедије, слободне енциклопедије
Истраживање лека против ковида 19 у специјализоваим лабораторијама врши се у специјализованом заштитном оделу

Истраживање лека против ковида 19 су антивирусни програми који треба да у блиској будућности омогуће производњу ефикасних лекова против коронавирусних болести. Како СЗО још није одобрила лекове за лечење коронавирусних инфекција код људи, корејске, француске и кинеске медицинске власти препоручују примену неких од лекова.[1] Од када су истраживања могућег лечења болести покренута у јануару 2020. године, неколико антивирусних лекова је већ у клиничким испитивањима.[1] Иако се очекује да ће развој потпуно нових лекова бити окончан до 2021. године,[тражи се извор] неколико лекова, који иако се тек тестирају, већ одобрено за друге антивирусне индикације или су већ у фази напредног тестирања.[1]

Дефиниција антивирусних лекова[уреди | уреди извор]

Антивирусни лекови су супстанце које унете у организам оболеле особе нарушавају способност вируса да се реплицира и инфицира више ћелија унутар организма пацијента.

Тренутно стање терапији ковида 19, супротстављени ставови и проблеми[уреди | уреди извор]

У овом тренутку лекари који се боре са пандемијом ковида 19 користе симптоматску терарапију НСАИЛ, више експериманталних лекова као и један број антивиротика који су познати за лечење других вирусних инфекција. Међутим марта месеца 2020. у светској здравственој јавности, на основу неких извештаја пре свега из Француске и Велике Британије, постављено је питање да ли би заиста било неопходно у потпуности сузбијати коронавирусом изазвану инфламацију пеименом лекова за сузбијаје запаљење на првом месту нестероидним антиинфламаторним лековима као што је аспирин, диклофенак или ибупрофен, јер је јасно да је та инфламација одбрамбени механизам, и као таква корсна.[2]

Да би неки лек за коронавирусну болест био регистрован за употребу он мора проћи корз рандомизовано контролисано испитивање ради тестирања његовог дејства и безбедности. Процес развијања и тестирања лекова или вакцине против новог патогена обично траје много година и често је препуно замкама и пропустима. Чак да се то ради и убрзаним темпом који данас омогућавају нове технологије, најраније време за које се научници надају да ће моћи да започну испитивања на људима нпр. нове коронавирусне вакцине је од јуна 2020. године.[3]

Процес[уреди | уреди извор]

Шематски дијаграм циклуса откривања лекова

Развој лекова је поступак увођења у терапију нове вакцине за заразне болести или терапијског лека након што се његово једињење идентификује кроз сложен процес откривања лекова. [тражи се извор] Овај процес обухвата лабораторијска истраживања микроорганизама и животиња, подношење захтева за регулаторни статус, на пример путем ФДА, за испитивање новог лека за покретање клиничких испитивања на људима, а може укључивати и корак добијања регулаторног одобрења са новом апликацијом лека за пласирање лека на тржиште. [тражи се извор]

Читав процес траје - од концепта преко претклиничког испитивања у лабораторији до развоја клиничких испитивања, укључујући испитивања у фазама I – III - до коначног одобрене вакцине или лека и обично траје више од једне деценије. [тражи се извор]

Историја истраживања[уреди | уреди извор]

Од јануара 2020. године, када се појавила епдемија коронавирусне болести у Кини, широм света започета су испитивања многих антивирусних лекова против ковида 19, укључујући оселтамивир, лопинавир (ритонавир, ганцикловир, фавипиравир, балоксавир, умифеновир и интерферон алфа. I поред тога тренутно нема валидних студија поткрепљених поузданим податацима који би подржали званичну употребу наведених лекова.[4]

Према изјави Шефа СЗО Тедрос Аданом Гебрејесус-а медицински стручњци широм света, заједничким напорима почели су да систематски евалуирају експериментално лечење болести изазване вирусом корона, и о њима рекао...

Лекови у истраживању[уреди | уреди извор]

Од почетка пандемије коришћени су многи лекови и примењиване различите терапије на пацијентима који су оболели од ковида 19. Према мишљењу СЗО лекари који траже нове начине лечења пацијената заражених новим коронавирусом вероватно ће прво покушати са антивирусним лековима лиценцираним за употребу против других вирусних инфекција да виде могу ли им они помоћи, а потом и потенцијалним новим антивирусним лековима који су још у развоју, од којих ће неки бити приказани у наставку странице.

Постигнути су одређени резултати у лечењу пацијената, који можда почињу да доприносе паду броја преминулих у болницама, али и даље смо далеко од лека који ће излечити ковид 19 у потпуности, Ово су неки од лакова који засад највише обећавају.

Лопинавир[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Лопинавир
Модел молекула лопинавира

Корејске здравствене власти за лечење препоручују лопинавир (ритонавир или хлороквин),[6] а кинеске смернице за лечење објављене у 7. издању, укључују поред лопинавира и интерферон, ритонавир, рибавирин, хидроксихлорокин и/или умифеновир..[7]

Хидроксихлорокин

Пошавши од доказа да ремдесивир и хидроксихлорокин ефикасно инхибирају коронавирус ин витро, ремдесивир се пручава у САД-у и Кини. Прелиминарни резултати мултицентричног испитивања, објављени на конференцији за штампу и описани од стране Гаоа, Тиан-а и Ианг-а, сугерисали су да је хидроксихлорокин ефикасан и сигуран у лечењу упале плућа повезане са ковидом 19, јер побољшавају налазе након снимања плућа, промовишу вирусне негативне конверзије и скраћују ток болести.[8]

Саветник француске владе за ковид 19, професор Дидиер Раоулт, 16. марта 2020. године, објавио је да је испитивање у коме су учествовала 24 пацијента са југоистока Француске показало да је хидроксихлороквин (ХЦQ), познат и под брендом Плакуенил, ефикасан лек против ковида 19 (након примене 600 мг хидроксихлороквина (робна марка Плакуенил) дневно у току 10 дана), јер је доводио до брзог и ефикасног убрзавања процеса оздрављења и наглог скраћења времена у коме су болесници били заразни.[9][а][10] Иако хидроксихлорокин има дугу безбедносну евиденцију, пацијенти у овим истраживањима су пажљиво надгледани због интеракције лекова и потенцијалних озбиљних нуспојава. Професор Раоулт је тим поводом рекао:

3Д модел молекула хлороквина

У Аустралији, директор Центра за клиничка истраживања Универзитета у Куеенсланду, професор Давид Патерсон, објавио је намеру да спроведе велико клиничко испитивање ефикасности хидроксихлорокин и лопинавира/ритонавира као лекова против ковида 19 У испитивању би се упоредио један лек са другим леком и комбинација примене два лека. Професор Патерсон се нада да ће започети одабир пацијената до краја марта 2020.[12]

Потенцијал хидроксихлорокина као лека против ковида 19 такође је на Твитеру приказао истакнути проналазач и бизнисмен Елон Муск,[13] позвајући се на чланак који су амерички истраживачи објавили 13. марта 2020. и предложио његову употребу.[14]

Најзначајнији фактори ризика за настајање токсичности након примене хидроксихлорокина вазани су за мражњаћу ока, ако се примене високе дозе у односу на стварну телесну тежину и трајање употребе. Тренутна препорука за лечење хроничне реуматске болести је максимална дневна доза хидроксихлорокина од ≤ 5 мг / кг / дан . Типична доза за упалне болести је 200 мг два пута дневно; при овој дози пацијент би требао тежити најмање 176 фунти да не би прешао препоручени максимум.

У погледу трајања лечења, пацијенти који нису прекорачили максималну дневну дозу имали су < 1% ризик од токсичности након 5 година лечења. Међутим, ограничене студије које процењују више дозе (до 20 мг / кг / дан) за нећелијске карциноме плућа и хроничну болест графта према домаћину показале су повећану учесталост ретинопатије у року од 1-2 године, а претходни подаци сугериришу и да је доживотна кумулативна доза од 1.000 г повећала ризик за токсичност макуле.[15]

Сарилумаб[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Сарилумаб

Фармацеутске компаније Регенерон (Регенерон Пхармацеутицалс) и Санофи развили су и ставили у промет сарилумаб као лек за лечење реуматоидног артритиса (РА) током 2017. године након што су за то добили одобрење Америчке агенције за лекове ФДА 22. маја 2017. и одобрење Европске агенције за лекове 23. јуна 2017.

Када су фебруару 2020. ове две компаније најавиле партнерство са америчким Министарством здравља и људских услуга у развоју лечења коронавируса, изјавиле су да ће истраживања усредсредити на проучавању моноклоналних антитиела.

Потом су Санофи и Регенерон објавили 17. марта 2020. године да започињу тестирање Сарилумаба (Кавзара®) као лека за лечење болести изазване коронавирусом. Компаније предвиђају да ће у току испитивање тестирати лек код око 400 пацијената оболелик од ковида 19, и тек након тога потврдити или оспорити његову ефикасност.[16]

Арбидол и дарунавир[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Дарунавир и Презиста

Током фебруара 2020. године, кинеска новина Цхангјианг Даилy, известиле су да је тим истраживача предвођен професором са универзитета Зхејианг Ли Лањуаном открио да лекови абидол и дарунавир - друго име Презиста (лекови против ХИВ-а) - могу инхибирати коронавирус ин витро у експерименталним ћелијама.

Као одговор на извјештај из Кине да лек Презиста може инхибирати кооронавирус, особље компаније Реутерс Стафф (Реутерс) - Јохнсон & Јохнсон изјавило је 16. 3. 2020. да нема доказа да лек против ХИВ-а, Презиста, има икаквог учинка на коронавирус. Компанија је навела да је свесна да се терапија ХИВ-а разматра као опција и за лечење пацијената с дијагнозом ковид-19, узроковане коровирусом САРС-ЦоВ-2, међутим да се та терапија за сада заснива на необјављеним клиничким подацима у лечењу пацијената заражених САРС-ЦоВ-1, вирусом сличном новом коронавирусу.[17]

Тоцилизумаб[уреди | уреди извор]

На принципу антиинфламаторниг лечења, чија се делотворност и даље тестира., Коронавирус напада имуни систем, што доводи до запаљења. Тоцилизумаб, антитело које се иначе користи у лечењу реуматоидног артритиса, даје се оболелима од ковида како би блокирао протеин ИЛ-6 који изазива запаљење.[18]

Пацијенти су лек добијали у Италији у марту и чинило се да показује резултате и да су оболели имали мању могућност да заврше на респиратору или премину. Међутим, у питању је била истзраживачка студија, а не проба на насумично одабраним пацијентима, па се не може оценити исход лечења између лечења људи који су лечени овом терапијом и оних који нису. Универзитет Оксфорд истражује и овај тип терапије.[19]

Фавипиравир[уреди | уреди извор]

На основу резултата клиничких испитивања која је спровела кинеска медицинска служба са пацијентима у Вухану и Шенџену провела са оболелим пацијентима, показала су да је лек намењен за лечење грипе јапанске производње фавипиравир (познат и као Авиган) ефикасан у смањењу трајања ковида 19 и да је код пацијената побољшао плућну функцију. У истраживањима је учествовало укупно 340 пацијената, а пошто је лек већ развијен и одобрен за употребу у лечењу грипе, он има „висок степен сигурности", и као такав је безбедан за употребу.[20]

Тестови су показали смањење раздобља у којем су пацијенти позитивно реаговали на нови коронавирус, и уместо за 11 дана они су за само четири. Наиме око 91% пацијената лечених фавипиравиром, показало побољшање стања на плућима.[21]

Кинеске студије нису једини покушај испитивања ефикасности фавипиравир у лечењу ковида 19 - јер и јапански лекари спроводе независне студије. Извор јапанског министарства здравља рекао је јапанском листу Маницхи Схимбун да је лек до сада примењен ко око 70 до 80 људи, али рани резултати сугеришу да није ефикасан у лечењу особа с тежим симптомима код којих се вирус већ умножио у већем обиму.

Ипак, третман који је ефикасан у смањењу трајања присутности вируса чак и у блажим случајевима и у смањењу утицаја на смањење симптома код болеснике, био би од велике користи у текућој борби против коронавируса.

Свако одобрење за масовну употребу фавипиравира би, наравно, захтевало даље клиничко тестирање, након чега би уследило одобрење овог лека за ширу упорабе од стране надлежног тела које регулише медицински третман у својој земљи.

Дексаметазон[уреди | уреди извор]

Дексаметазон је стероид који је патентиран и користи се успешно више од 60 година. Овај јефтин лек који постоји у залихама широм света показао је да може спаси животе оболелих од ковида 19.[22] Ниска доза дексаметазона је помогла једном од осам пацијената који су се налазили на респираторима током истраживања опоравка од ковида које је спровео Универзитет Оксфорд.

Након резултати истраживања објављеног средином јуна 2020. годне,овај стероид се сада користи као стандардно лечење пацијената који су у критичном стању. Подаци су поуздани, пошто су добијени у највећем истраживанем опоравка од ковида 19 на свету, којим су обухваћене готово све болнице у Великој Британији.

Таблете за контролу крвног притиска[уреди | уреди извор]

Научници сматрају да би људима који користе лекове за крвни притисак било добро саветовати да их и даље користе. На Универзитету Ист Англија је откривено да је ризик од озбиљног стања или смрти од ковида 19 код људи са високим крвним притиском знатно нижи уколико су користили инхибиторе за ангиотензин конвертујући ензим или блокаторе ангиотензинских рецептора.

Међутим, то не значи да ће ти лекови бити од помоћи људима који су заражени коронавирусом, а не пате од високог крвног притиска.

Инхалација лека интерферон бета[уреди | уреди извор]

Мала студија коју су спровели научници Универзитета Саутхемптон показује да инхалатор који садржи лек интерферон бета, коришћен у лечењу мултипле склерозе, може бити ефикасан код ковида 19.

Истраживање је обухватило 101 пацијента у девет болница. Они који су користили лек су раније напустили болницу и брже се опорављали, али подаци истраживања нису у постпуности објављени, што указује на опрез и даља истраживања овог леке.

Професор епидемилогије на Универзитету Оксфорд и један од научника који предводе истраживање опоравка од ковида Мартин Ландреј рекао је да је велика разлика између раних резултата који охрабрују и доказа који мењају начин лечења у болницама.

Крвна плазма опорављених пацијената[уреди | уреди извор]

Антитела на ковид 19 налазе се у крвној плазми пацијената који су се изборили са болешћу која је погодила цео свет. Председник САД Доналд Трамп је одобрио лечење пацијената крвном плазмом у САД, уз тврдњу да може да спречи 35% смртних случајева.

Упркос томе што се крвна плазма користи у лечењу других болести, већина стручњака наводи да још нема довољно доказа добијених из истраживања колико добро делује и као и то на којим пацијентима би могла да се примени успешно.

Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) средином новембра 2020. године одобрила је за хитну употребу лечење ковида 19 антителима, као део терапије коју је примао и председник Доналд Трамп. Третман антителима који производи фармацеутска кућа Реџенерон користи се код блаже до умерене клиничке слике оболелих од ковида, одраслих и старијих и неке деце која су у ризику да им се стање погорша. Компанија (која производи овај лек) је саопштила да очекује да ће лек бити спреман за око 200 хиљада пацијената до краја јануара.[23]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ После шест дана, 70% пацијената који су добијали ХЦQ су излечени, у смислу да више није било могуће детектовати код њих ковид 19. У истом времену се излечило 12,5% пацијената из контролне групе. Свих шест пацијената – тежих случајева – који су уз ХЦQ добијали азитхромyцин, излечени су од ЦОВИД-19 вируса.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Ли Г, Де Цлерцq Е (март 2020). „Тхерапеутиц оптионс фор тхе 2019 новел цоронавирус (2019-нЦоВ)”. Натуре Ревиеwс. Друг Дисцоверy. 19 (3): 149—150. ПМИД 32127666. дои:10.1038/д41573-020-00016-0 Слободан приступ. 
  2. ^ „Који лекови се користе у процесу лечења коронавируса”. РТС Београд, 20. 3. 2020. Приступљено 20. 3. 2020. 
  3. ^ „WХО: 'но кноwн еффецтиве' треатментс фор неw цоронавирус”. Реутерс, 5. 2. 2020. 5. 2. 2020. Приступљено 20. 3. 2020. 
  4. ^ Беецхинг Њ, Флетцхер ТЕ, Фоwлер Р (2020). „БМЈ Бест Працтицес: ЦОВИД-19” (ПДФ). БМЈ. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 02. 2020. г. Приступљено 18. 03. 2020. 
  5. ^ „Почела прва тестирања вакцине против Ковида-19”. www.ртс.рс. РТС Београд 19. 3. 2020. Приступљено 19. 3. 2020. 
  6. ^ Кwак, Сунг (13. 2. 2020). „Пхyсицианс wорк оут треатмент гуиделинес фор цоронавирус”. м.кореабиомед.цом 13. 2. 2020. Приступљено 18. 3. 2020. 
  7. ^ „Новел Цоронавирус Пнеумониа Диагносис анд Треатмент План (Провисионал 7тх Едитион)”. Цхина Лаw Транслате. 4. 3. 2020. 
  8. ^ „WХО: 'но кноwн еффецтиве' треатментс фор неw цоронавирус”. www.реутерс.цом. 5. 2. 2020. Приступљено 18. 3. 2020. 
  9. ^ „Америчка ФДА одобрила први лек за ЦОВИД-19”. www. пцпресс.рс. ПЦ пресс, 19. 3. 2020. 19. 3. 2020. Приступљено 20. 3. 2020. 
  10. ^ „Новел Цоронавирус Пнеумониа Диагносис анд Треатмент План (Провисионал 7тх Едитион)”. www.цхиналаwтранслате.цом. 5. 3. 2020. Приступљено 18. 3. 2020. 
  11. ^ Стеенхуyсен, Јулие (24. 1. 2020). „Wитх Wухан вирус генетиц цоде ин ханд, сциентистс бегин wорк он а ваццине”. www.реутерс.цом. Реутерс, 24. 1. 2020. Приступљено 18. 3. 2020. 
  12. ^ Лу, Хонгзхоу (2020). „Друг треатмент оптионс фор тхе 2019-неw цоронавирус (2019-нЦоВ)”. Биосциенце Трендс. 14 (1): 69—71. ПМИД 31996494. С2ЦИД 210945604. дои:10.5582/бст.2020.01020. .
  13. ^ „1ер рéсултатс ду траитемент пар Цхлороqуине ду ЦОВИД-19 à л'ИХУ Мéдитерранéе Инфецтион”. www.медитерранее-инфецтион.цом. Архивирано из оригинала 18. 03. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2020. 
  14. ^ „Френцх ресеарцхер постс суццессфул Цовид-19 друг триал”. www.цоннеxионфранце.цом. ФРЕНЦХ НЕWС. Приступљено 18. 3. 2020. 
  15. ^ Хоббс, Брианне (2. 2. 2000). „Хyдроxyцхлороqуине: Поссибле ЦОВИД Друг Цан Бе Тоxиц то Ретинас”. Медсцапе. Приступљено 2. 6. 2020. 
  16. ^ „Санофи, Регенерон Бегин Тестинг Артхритис Друг ас Цоронавирус Треатмент”. www.медсцапе.цом 17. 3. 2020. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2020. 
  17. ^ „Јохнсон & Јохнсон Саyс Но Евиденце ХИВ Друг Wоркс Агаинст Цоронавирус”. www.медсцапе.цом. Реутерс Хеалтх Информатион, 17. 3. 2020. Архивирано из оригинала 18. 03. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2020. 
  18. ^ Зханг X Георгy А Роwелл L Пхармацокинетицс анд пхармацодyнамицс оф тоцилизумаб, а хуманизед анти-интерлеукин-6 рецептор моноцлонал антибодy, фоллоwинг сингле-досе администратион бy субцутанеоус анд интравеноус роутес то хеалтхy субјецтс. Инт Ј Цлин Пхармацол Тхер. 51: 443—455. 2013.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  19. ^ Гуаралди, Гиованни (24. 6. 2020). „Тоцилизумаб ин патиентс wитх севере ЦОВИД-19: а ретроспецтиве цохорт студy”. Тхе Ланцет, Рхеуматологy. 2 (8): е474—е484. ПМЦ 7314456 Слободан приступ. ПМИД 32835257. дои:10.1016/С2665-9913(20)30173-9. 
  20. ^ Етхерингтон, Даррелл (18. 3. 2020). „Јапанесе флу друг аппеарс 'еффецтиве' ин цоронавирус треатмент ин Цхинесе цлиницал триалс”. www. тецхцрунцх.цом 18. 3. 2020. Приступљено 20. 3. 2020. 
  21. ^ Схах, Паллав L.; Ортон, Цхристопхер M.; Гринсзтејн, Беатриз; Доналдсон, Гавин C.; Црабтрее Рамíрез, Бренда; Тонкин, Јамес; Сантос, Брено Р.; Цардосо, Сандра W.; Ритцхие, Андреw I. (мај 2023). „Фавипиравир ин патиентс хоспиталисед wитх ЦОВИД-19 (ПИОНЕЕР триал): а мултицентре, опен-лабел, пхасе 3, рандомисед цонтроллед триал оф еарлy интервентион версус стандард царе”. Тхе Ланцет. Респираторy Медицине. 11 (5): 415—424. ИССН 2213-2619. дои:10.1016/С2213-2600(22)00412-X. 
  22. ^ Русселл CD Миллар ЈЕ Баиллие ЈК Цлиницал евиденце доес нот суппорт цортицостероид треатмент фор 2019-нЦоВ лунг ињурy. Ланцет. 395: 473—475. 2020.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  23. ^ „Америчка агенција за храну и лекове одобрила за хитну употребу лечење ковида антителима”. Политика онлин, од 22.11.2020. Приступљено 22. 11. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Грасселли Г Зангрилло А Занелла А; et al. (2020). „Баселине цхарацтеристицс анд оутцомес оф 1591 патиентс инфецтед wитх САРС-ЦоВ-2 адмиттед то ИЦУс оф тхе Ломбардy регион, Италy”. ЈАМА. 323: 1574—1581. 
  • Цавалли Г Де Луца Г Цампоцхиаро C ет ал. Интерлеукин-1 блоцкаде wитх хигх-досе анакинра ин патиентс wитх ЦОВИД-19, ацуте респираторy дистресс сyндроме, анд хyперинфламматион: а ретроспецтиве цохорт студy. Ланцет Рхеуматол. 2020; 2: е325-е331
  • Сханг L Зхао Ј Ху Y Ду Р Цао Б Он тхе усе оф цортицостероидс фор 2019-нЦоВ пнеумониа. Ланцет. 195: 683—684. 2020.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istraživanje_leka_protiv_kovida_19&oldid=27448547”