Пређи на садржај

Hlorokvin

С Википедије, слободне енциклопедије
Hlorokvin
Klinički podaci
Prodajno imeAmokin, Aralen, Arechin, Arthrochin
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Identifikatori
CAS broj54-05-7 Зелена квачицаДа
ATC kodP01BA01 (WHO), P01BA02
PubChemCID 2719
DrugBankDB00608 Зелена квачицаДа
ChemSpider2618 Зелена квачицаДа
KEGGC07625 Зелена квачицаДа
ChEBICHEBI:3638 Зелена квачицаДа
ChEMBLCHEMBL76 Зелена квачицаДа

Hlorokvin ili hlorohin je lek koji se koristi za sprečavanje i lečenje malarije u oblastima u kojima je poznato da je malarija osetljiva na njene efekte.[1] Određene vrste malarije, rezistentnih sojeva i komplikovani slučajevi obično zahtevaju različite ili dodatne lekove.[1] Povremeno se koristi kod amebijaze koja se javlja izvan creva, reumatoidnog artritisa i lupus eritematoza.[1] Uzima se gutanjem tableta.[1] Takođe se eksperimentalno koristi za lečenje COVID-19 (koji je uzročnik pandemije virusa korona) od 2020. godine.[2] Otkriveno je da je inhibitor SARS koronavirusa 2005. godine.[3]

Uobičajene nuspojave uključuju probleme sa mišićima, gubitak apetita, proliv i osip na koži.[1] Ozbiljne nuspojave uključuju probleme sa vidom, oštećenje mišića, epileptičke napade i aplastičnu anemiju.[1] Izgleda da je siguran za upotrebu tokom trudnoće. Hlorokvin je član 4-Aminohinolin klase lekova. Deluje protiv aseksualnog oblika malarije unutar crvenih krvnih zrnaca.[1]

Hlorokin je 1934. godine otkrio nemački naučnik Hans Andersag. Nalazi se na listi esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije, najsigurnijih i najefikasnijih lekova potrebnih u zdravstvenom sistemu. Dostupan je kao generički lek.[1] Po sastavu, ovo organsko jedinjenje sadrži 18 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 319,872 Da.[4][5]

Osobine

[уреди | уреди извор]
Resochin филм таблете
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 8
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 4,3
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) -5,9
Polarna površina[8] (PSA, Å2) 28,2

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж „Chloroquine Phosphate”. drugs.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2020. 
  2. ^ Cortegiani, Andrea; Ingoglia, Giulia; Ippolito, Mariachiara; Giarratano, Antonino; Einav, Sharon (5. 3. 2020). „A systematic review on the efficacy and safety of chloroquine for the treatment of COVID-19”. sciencedirect.com (на језику: енглески). 57. стр. 279—283. doi:10.1016/j.jcrc.2020.03.005. Приступљено 20. 3. 2020. 
  3. ^ Vincent, Martin J.; Bergeron, Eric; Benjannet, Suzanne; Erickson, Bobbie R.; Rollin, Pierre E.; Ksiazek, Thomas G.; Seidah, Nabil G.; Nichol, Stuart T. (22. 8. 2005). . Chloroquine is a Potent Inhibitor of SARS Coronavirus Infection and Spread (на језику: енглески). Virology Journal. 2. PMC 1232869 Слободан приступ. PMID 16115318. doi:10.1186/1743-422X-2-69 Слободан приступ //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1232869.  Непознати параметар |article-number= игнорисан (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |website= и |journal= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). . „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'Omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—D1041. PMC 3013709 Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  5. ^ Wishart, David S.; Knox, Craig; Guo, An Chi; Cheng, Dean; Shrivastava, Savita; Tzur, Dan; Gautam, Bijaya; Hassanali, Murtaza (2008). . „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—D906. PMC 2238889 Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  6. ^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). . „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). . „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  8. ^ Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). . „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hlorokvin&oldid=30332771”