Јом хашоа

С Википедије, слободне енциклопедије
Заставе на пола копља у сутон на Јом хашоу

Јом хазикарон лашоа велагвура (хебр. יום הזיכרון לשואה ולגבורה — Дан сјећања на Холокауст и хероизам), колоквијално у Израелу и ван њега као Јом хашоа, обежава се као израелски дан комеморације за око шест милиона Јевреја који су страдали у Холокаусту због акција које је спроводила Нацистичка Њемачка са својим сарадницама и за јеврејски отпор у том периоду. У Израелу је овај дан национални и државни празник. Одржава се 27. нисана (априла/маја). У другим земљама постоје различити комеморативни дани.

Почеци[уреди | уреди извор]

Јом хашоа био је инаугуриран 1951. године и уграђен у закон који је потписао премијер Израела Давид Бен-Гурион и председник Израела Јицхак Бен-Зви.

Оригинални предлог стављао је Јом хашоа 14. нисана, на годишњицу устанка у Варшавском гету (19. априла 1943), али је то било проблематично јер 14. нисана следи одмах након Песаха. Датум је зато помакнут на 27. нисана што је осам дана пре Јом хацмаута или израелског Дана независности.

Док ортодоксни Јевреји комеморирају Холокауст на Јом хашои, остали у ортодоксној заједници—посебно харедимској, укључујући хасидимску—присјећају се жртава Холокауста на дане туговања које су прогласили рабини прије Холокауста као што су Тиш'а бе-ав лети и Десетог тевета зими, јер се у јеврејској традицији мјесец нисан сматра радосним мјесецом асоцираним с Песахом и месијским откупљењем. Исмар Сцхорсцх, бивши канцелар конзервативног јудаистичког Јеврејског теолошког семинара Америке тврди да би комеморација Холокауста требало да се обележава на Тиша беав.

Већина јеврејских заједница одржава свечану церемонију на овај дан, но не постоји институционализирани ритуал који су прихватили сви Јевреји. Обично се тада пале меморијалне свијеће и рецитује Кадиш, молитва за преминуле. Покрет Масорти (конзервативни јудаизам) у Израелу створио је Мегилат хашоа, свитак и литургијско читање за Јом хашоу, заједнички пројект јеврејских вођа у Израелу, Сједињеним Државама и Канади. Софер Марц Мицхаелс претворио је потом књижицу у кошерни свитак за читање у заједници а затим у тикун—копирани водич за писаре—'Тикун мегилат хашоа'. Конзервативни рабин Давид Голинкин написао је 1984. године чланак у часопису Цонсервативе Јудаисм предлажући програм разматрања празника, укључујући пост.

Обележавање[уреди | уреди извор]

У Израелу[уреди | уреди извор]

Јом хашоа у Израелу почиње у сутон[1] с државном церемонијом која се одржава на Тргу Варшавског гета крај Јад вашема, споменика херојима и мученицима Холокауста, у Јерусалему. Током церемоније национална застава се спушта на пола копља, председник и премијер држе говоре, особе које су преживјеле Холокауст пале шест бакљи које симболизирају приближно шест милиона Јевреја погинулих у Холокаусту, а главни рабини рецитују молитве.

У 10 сати ујутро на Јом хашоу чују се сирене у целом Израелу два минура. Људи престају с радом и стоје у ставу мирно; аутомобили се заустављају, чак и на ауто-путевима а читава земља застаје док људи одају тиху почаст умрлима.

На Јом хашоу одржавају се церемоније и службе у школама, војним базама и осталим јавним и заједничким организацијама.

Током вечери којом започиње Јом хашоа и читавог следећег дана по закону су затворена сва мјеста јавног окупљања. Израелска телевизија емитује документарце о Холокаусту и расправе на тему Холокауста, а на радију је озбиљна музика. Заставе на јавним зградама су на пола копља.

Обележавање дана помера се унатраг на претходни четвртак, ако 27. нисана падне у петак (као 2008) односно на следећи дан, ако 27. нисана падне у недјељу (ради избјегавања близине јеврејског шабата). Фиксни јеврејски календар осигурава да 27. нисана не падне у недјељу.[2]

Ван Израела[уреди | уреди извор]

Јевреји у дијаспори који обележавају Јом хашоу то раде у синагоги као и у широј јеврејској заједници. Комеморације имају распон од синагогних служби до комуналних бдијења и едукативних програма. Много јом хашоанских програма садржи говор особе која је преживјела Холокауст или њезиног директног потомка, рецитате пригодних псалама, песама и читања или гледање филма с темом Холокауста. Неке заједнице одаберу истицање величине губитка који су Јевреји искусили у Холокаусту тако што читају имена жртава Холокауста једно за другим, драматизујући идеју о шест милиона смрти. Многе јеврејске школе такође одржавају едукативне програме везане уз Холокауст на Јом хашоу.

Такође током тога дана десеци хиљада израелских средњошколаца и хиљаде Јевреја и нејевреја широм света врше меморијалну службу у Аушвицу која је постала позната као „Марш живих“ у инат маршевима смрти током Холокауста. Ово збивање подржава израелско Министарство образовања и Конференција о тврдњама Холокауста, те се сматра важним делом школског образовања – кулминације неколико месеци учења о Другом свјетском рату и Холокаусту.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ У јеврејском календару дан почиње увече и завршава следеће вечери.
  2. ^ „Унитед Статес Холоцауст Мемориал Мусеум”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2013. г. Приступљено 18. 04. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jom_hašoa&oldid=25932651”