Кадифа (биљка)

С Википедије, слободне енциклопедије

Тагетес
Мариголди
Tagetes erecta,
Афрички мариголд
Француска кадифа
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Астеридс
Ред: Астералес
Породица: Астерацеае
Потпородица: Астероидеае
Натплеме: Хелиантходае
Племе: Тагетеае
Род: Тагетес
L.[1]
Синоними
  • Diglossus Cass.
  • Enalcida Cass.
  • Solenotheca Nutt.
  • Vilobia Strother

Кадифа или кадифица (Tagetes) род[2] су једногодишње или вишегодишње, углавном зељасте биљке из фамилије сунцокрета (Asteraceae). Овај род је први описао Лине 1753. године.[3][4]

Овај род природно расте у Северној и Јужној Америци, мада су неке врсте постале устаљене широм света. Једна врста, T. minuta, се сматра штетном инвазивном биљком у неким подручјима.[2]

Опис[уреди | уреди извор]

Врсте кадифа варирају у погледу њихове величине од 0,1 до 2,2 м. Већина врста има пинационо зелено лишће. Цветови се природно јављају у златној, наранџастој, жутој и белој боји, често с кестењастим тоновима. Цветне главе су типично (1-) до 4–6 цм у пречнику, генерално са цветићима распоређеним у виду радијални зракова или дискова. У хортикултури, оне се углавном узгајају као једногодишње биљке, мада и вишегодишње врсте све више стичу популарност. Оне имају влакнасто корење.

У зависности од врсте, врсте кадифе добро успевају у скоро свим типовима земљишта. Већина хортикултурних селекција добро успева у земљишту са добром дренажом, мада су познати и неки култивари који добро подносе сушу.[5]

Хабитати[уреди | уреди извор]

Некио од хабитата су: Обале, језера, извори, мирне воде у потоцима, јарци, мочваре, влажне ливаде, поморске мочваре и ливаде које су склоне поплавама, влажна удубљења у шумама дрвећа са широким лишћем, снегом покривена местима, понекад под водом.

Номенклатура[уреди | уреди извор]

Име Tagetes потиче од етрурског имена Tages, са значењем рођен од орања земље.[6] То се вероватно односи на лакоћу са којом биљке овог рода излазе сваке године било из семена произведеног претходне године, или путем стабљике која израста из већ постојећег пања.[7]

Устаљено име на енглеском говорном подручју је „мариголд”. Оно је изведено из „Маријино злато”. Ово име се првобитно односило на сличну биљку у Европи, Calendula officinalis.

Најчешће култивирани варијетети рода Tagetes су познати као афрички мариголди (што се обично односи на култиваре и хибриде врсте Tagetes erecta), или француски мариголди (чиме се обично мисли на хибриде и култиваре врсте Tagetes patula, многи од којих су развијени у Француској). Такозвани сигнет мариголди су хибриди који су углавном изведени из врсте Tagetes tenuifolia.

Врсте[уреди | уреди извор]

Прихваћене врсте[8]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Генус: Тагетес L.”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк. Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре. 6. 1. 2011. Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. Приступљено 14. 7. 2011. 
  2. ^ а б Соуле, Ј. А. 1996. Инфрагенериц Сyстематицс оф Тагетес. Пгс. 435-443 ин Цомпоситае: Сyстематицс, Процеедингс оф тхе Интернатионал Цомпоситае Цонференце, Кеw 1994, Вол. I, Едс. D.Ј.Н. Хинд & Х.Ј. Беентје.
  3. ^ Линнаеус, Царл вон. 1753. Специес Плантарум 2: 887 ин Латин
  4. ^ Тропицос Тагетес L.
  5. ^ Цицеван Р, Ал Хассан M, Сестрас АФ, Прохенс Ј, Виценте О, Сестрас РЕ, Босцаиу M. (2016) Сцреенинг фор дроугхт толеранце ин цултиварс оф тхе орнаментал генус Тагетес (Астерацеае) ПеерЈ 4:е2133 https://doi.org/10.7717/peerj.2133
  6. ^ Everett, Thomas H. (1982). The New York Botanical Garden illustrated encyclopedia of horticulture. Taylor & Francis. стр. 3290. ISBN 978-0-8240-7240-7. 
  7. ^ Filippi, Olivier (2007). Pour un jardin sans arrosage (For a garden without irrigation) (на језику: French). Arles: Actes Sud. стр. 188. ISBN 978-2-7427-6730-4. 
  8. ^ The Plant List, search for Tagetes
  9. ^ Tropicos, Tagetes argentina Cabrera
  10. ^ Jørgensen, P. M., M. H. Nee & S. G. Beck. (eds.) 2014. Cat. Pl. Vasc. Bolivia, Catálogo de las plantas vasculares de Bolivia, Monographs in systematic botany from the Missouri Botanical Garden 127(1–2): i–viii, 1–1744.
  11. ^ Zuloaga, F. O., O. Morrone, M. J. Belgrano, C. Marticorena & E. Marchesi. (eds.) 2008. Catálogo de las plantas vasculares del Cono Sur. Monographs in Systematic Botany from the Missouri Botanical Garden 107(1–3): i–xcvi, 1–3348.
  12. ^ Grisebach, August Heinrich Rudolf 1874. Abhandlungen der Königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen 19: 188 in Latin
  13. ^ Cabrera, A. L. 1978. Compositae. 10: 1–726. In A. L. Cabrera (ed.) Flora de la provincia de Jujuy. Instituto Nacional de Tecnología Agropecuaria, Buenos Aires
  14. ^ Jørgensen, P. M., M. H. Nee & S. G. Beck. (eds.) 2014. Catálogo de las plantas vasculares de Bolivia, Monographs in systematic botany from the Missouri Botanical Garden 127(1–2): i–viii, 1–1744.
  15. ^ а б Rydberg, Per Axel 1913. in Britton, Nathaniel Lord, North American Flora 34: 153-154
  16. ^ а б Strother, J. L. 1999. Compositae–Heliantheae s. l. 5: 1–232. In D.E. Breedlove (ed.) Flora of Chiapas. California Academy of Sciences, San Francisco
  17. ^ а б в Turner, B. L. 1996. The Comps of Mexico: A systematic account of the family Asteraceae, vol. 6. Tageteae and Athemideae. Phytologia Memoirs 10: i–ii, 1–22, 43–93
  18. ^ Billie Lee Turner. 1988. Phytologia 65(2): 130
  19. ^ Tagetes erecta L.”. World Flora Online. World Flora Online Consortium. 2022. Приступљено 24. 8. 2022. 
  20. ^ Tagetes erecta. Natural Resources Conservation Service PLANTS Database. USDA. Приступљено 7. 12. 2015. 
  21. ^ „Tagetes erecta | African marigold Annual Biennial/RHS Gardening”. 
  22. ^ Floridata
  23. ^ Tagetes. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 16. 12. 2017. 
  24. ^ Williams, L. O. 1976. Tribe VI, Helenieae. En: D. L. Nash & L. O. Williams (Eds), Flora of Guatemala - Part XII. Fieldiana, Botany 24(12): 361–386, 571–580
  25. ^ Hokche, O., P. E. Berry & O. Huber. (eds.) 2008. Nuevo Catálogo de la Flora Vascular de Venezuela 1–859. Fundación Instituto Botánico de Venezuela, Caracas
  26. ^ Jørgensen, P. M., M. H. Nee & S. G. Beck. (eds.) 2014. Catálogo de las plantas vasculares de Bolivia, Monographs in systematic botany from the Missouri Botanical Garden 127(1–2): i–viii, 1–1744.
  27. ^ Idárraga-Piedrahita, A., R. D. C. Ortiz, R. Callejas Posada & M. Merello. (eds.) 2011. Flora de Antioquia: Catálogo de las Plantas Vasculares 2: 9–939. Universidad de Antioquia, Medellín
  28. ^ Jørgensen, P. M. & C. Ulloa Ulloa. 1994. Seed plants of the high Andes of Ecuador—A checklist. AAU Reports 34: 1–443
  29. ^ Useful Tropical Plants, Tagetes filifolia, Common Name: Irish Lace
  30. ^ Williams, L. O. 1976. Tribe VI, Helenieae. En: D. L. Nash & L. O. Williams (Eds), Flora of Guatemala - Part XII. Fieldiana, Bot. 24(12): 383
  31. ^ Villarreal, J. A. 2003. Compositae. Tribu Tageteae. En: Rzedowski, G. C. de y J. Rzedowski (eds.). Flora del Bajío y de regiones adyacentes. Fascículo 113. Instituto de Ecología-Centro Regional del Bajío. Consejo Nacional de Ciencia y Tecnología y Comisión Nacional para el Conocimiento y Uso de la Biodiversidad. Pátzcuaro, Michoacán, México.
  32. ^ USDA: Tagetes lemmoni

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]