Невен (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у страници Невен (вишезначна одредница).
невен
Calendula officinalis
Calendula officinalis
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Asterales
породица: Asteraceae
племе: Calenduleae
род: Calendula
врста: C. officinalis
Биномијална номенклатура
Calendula officinalis
L.
Екологија таксона
Животна форма:
TH (терофита / хемикриптофита)

Невен (невеново цвеће, жутељ, прстенчац, зимород, огњац, вртелни невен) или лат. Calendula officinalis је биљка из породице главочика (Asteraceae)

Опис биљке[уреди]

Две варијације у боји цветова
Невен, једна варијација цветне круне
Невен, друга варијација цветне круна

Стабло невена је усправно, гранато и избраздано. Висине је до 50 центиметара и покривено је кратким и чврстим длачицама. Облик листова се разликује у зависности од њиховог положаја: горњи су дугуљасти или копљасти, средњи су обрнуто јајасти и обухватају стабло, а доњи су са крилатом дршком. Цветови су сакупљени у главичасте, наранџастожуте, крупне цвасти. Периферију цвасти граде језичасти цветови наслагани у 2-3 реда, а средину цевасти цветови. Омотач цвасти граде узани, зелени, лепљиви и длакама покривени листићи. Цвасти миришу јако и отужно.

Зависно од регије, невен цвета од раног пролећа до касне јесени. У приморским и топлим крајевима може цветати током целе године.

Хемијски састав[уреди]

Као дрога се користе цветови који садрже етарско уље, танине, шећере, ликопен (који је изузетно добар антиоксиданс и штити од рака грлића материце), протеине, пигменте каротеноиде (дају боју цветовима), календулин, минерале (калијум, сумпор и др), горке супстанце, супстанце киселог карактера (волоксантин, цитроксантин, рубиксантин, флавоксантин), смоле, органске киселине (јабучна, салицилна) и др.

Употреба[уреди]

Невен има врло широку примену. Употребљава се у облику чаја, као додатак салатама и другим јелима, а споља у облику уља, масти, облога или чајева за испирање. Такође се користи и као природна боја у индустрији хране и козметици. Листови се могу јести свежи као додатак салатама јер су богати витаминима и минералима и по саставу слични маслачку. Свеже цветне латице исто могу бити додатак салатама, док осушене имају снажнији и концетрисанији укус и могу се користити као зачин у супама и колачима. Латице садрже и значајне количине витамина А и Ц и користе се за добијање јестиве боје која се користи у индустрији хране. Боја се користи и у козметичке сврхе и то за справљање боја за косу. Семе невена садржи до 37% протеина и до 46% масноћа, али нема података да се користи у исхрани.

Употреба у народној медицини[уреди]

Нeвeн сe вишe користи у народној нeго у саврeмeној мeдицини. Прeпоручујe сe за чишћeњe и испирањe рана, чирeва и опeкотина. Користи сe и за лeчeњe жeлуца[1], проблeма са црeвима и у жучној кeсици. Нeвeнова крeма сe користи за спољашњу употрeбу код рана, чирeва, осипа и отeчeних жлeзда. Нeвeнова маст са козјим путeром по народној мeдицини лeчи злоћуднe чирeвe и отeкла мeста, гнојнe ранe којe тeшко зарастају. Облогe од млаког нeвeновог чаја побољшавају вид. Прeма литeратури рускe народнe мeдицинe[2], чај од цвeта нeвeна[3] користи сe код крварeња из матeрицe и за болeсти јeтрe[1], слeзинe, проблeма у жeлуцу и рахитиса.

Лековито дејство[уреди]

Невен делује антисептично и антибактеријски па је врло ефикасан против различитих запаљења, гљивичних инфекција, а најновија истраживања наговештавају да је користан у борби против ХИВ (вирус изазивач СИДА-е). Користан је за уклањање токсина (отрова) који прате различите хроничне инфекције, грозничава стања, кожне болести као што су екцеми и акне[4]. Добар је као средство за умирење грчева, против астме, кашља, лупања срца и несанице. Од давнина се у народној медицини користи за залечење рана, убоја, озеблина, чирева, брадавица, курјих очију и др. Хладан чај од невена се употребљава за испирање очију код конјуктивитиса или десни после вађења зуба. Због благог естрогенског дејства (естроген - женски полни хормон) користи се за успостављање редовног менструалног циклуса и умањења менструалних болова код младих девојака или жена у климаксу.

Слике[уреди]

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Невен, биљка за сто болести
  2. A Russian Herbal: Traditional Remedies for Health and Healing, Igor Vilevich Zevin. str.46
  3. Чај од цвета невена
  4. Невен као природни лек за кожу

Спољашње везе[уреди]