Kainov ožiljak
 Оригинална слика корице књиге | |
| Настанак | |
|---|---|
| Ориг. наслов | ' |
| Аутор | Дејан Стојиљковић и Владимир Кецмановић |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | Историјски роман |
| Место и/или време радње | 2014, СрбијаБерлин; 20. век |
| Издавање | |
| Издавање | 13. октобар 2014.. |
| Издавач | Лагуна |
| Број страница | 335 |
| Тип медија | меки повез |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-521-1619-5 |
Каинов ожиљак је историјски роман Дејана Стојиљковића и Владимира Кецмановића, издат 2014. године у издавачкој кући Лагуна[1]
Синопсис[уреди | уреди извор]
Радња романа је смештена пред почетак Другог светског рата у Берлину. Иво Андрић је у дипломатској мисији као амбасадор Краљевине Југославије. У Немачкој тада је на власти вођа Трећег рајха фирер Адолф Хитлер. Дан после пријема код Хитлера, Андрић на згаришту испред Берлинске опере проналази до пола изгорену збирку песама "Каинов ожиљак". Аутор збирке је аустријски нациста рођен у Босни, а који је мистериозно нестао у Ноћи дугих ножева. Амбасадор Андрић ангажује пуковника Ваухника, војног аташеа и обавештајца да му сазна детаље о аутору књиге. Истовремено крећу дипломатске и шпијунске игре између Немачке и Краљевине Југославије које ће имати трагичан исход у потписивању Тројног пакта. Ваухникову истрагу примећује извесни Албрехт Дитрих, званично - новинар без сталног запослења, а незванично први сарадник Химлера, команданта Гестапа. Дитрих позива амбасадора Андрића на неформални разговор и, уз много попијеног алкохола, обавештава га да им је познато Андрићево интересовање за писца Штефана Крауса, чију спаљену књигу је Андрић нашао. Иво Андрић, свестан какав би то дипломатски скандал могло да изазове, пристаје на садистичке игре мрачног полицајца.
Кроз целу причу провлачи се паралела са Андрићевом књигом Проклета авлија коју он за време свог дипломатског ангажмана у Берлину покушава да доврши. Управо у лику Дитриха, Андрић проналази инспирацију за лик Карађоза, ћудљивог полицајца из књиге "Проклета Авлија". Рат је увелико почео у Пољској и Андрић користи свој дипломатски утицај да скоје колеге писце и пријатеље Јевреје безбедно склони, и тиме опет упада у очи Немачкој обавештајној служби.
На његову срећу, човек који Андрићу леди крв у жилама, новинар Дитрих, необјашњиво узима амбасадора у заштиту и помаже му да помогне својим пријатељима, а за узврат тражи само још један сусрет у кафани, и Андрићево обећање да ће заборавити на дипломатску самоконтролу при конзумирању алкохола. Те ноћи, после попијено много ракије, Дитрих се коначно отвара Андрићу и признаје да је он сам убио писца књиге "Каинов ожиљак". Али, да га је убио у пренесеном значању, јер, управо је Албрехт Дитрих некадашњи Штефан Краус. Он тада признаје Андрићу да је морао да "убије" свој стари идентитет и све што је он представљао, а да је једина заоставштина тог чина управо књига "Каинов ожиљак" метафорично названа по ожиљку који је Каин доживотно носио због убиства брата.
Ликови[уреди | уреди извор]
- Иво Андрић - Врстан дипломата, угледни интелектуалац и књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност овде је у улози амбасадора Краљевине Југославије.
- Адолф Хитлер - У роману је представљен као "Велики Инквизитор", као човек који више верује у своје идеје и предрасуде него у њега самог. Андрићу је деловао као болесник и мученик пре него као неумољиви диктатор у чијим влажним шакама почива судбина Европе.
- Хајнрих Химлер - немачки Рајхсфирер, први човек СС-а, окултни посвећеник који је веровао да је реинкарнација германског краља Хајнриха Првог због чега је добио надимак Птичар. Он је други човек немачког Рајха, одмах после Хитлера, један је од твораца нацистичке доктрине крви и тла која је своје основе имала у окултним и бизарним учењима о Германима као потомцима аријевских богова који су живели на Земљи у освиту времена.
- Албрехт Дитрих - Андрићев Карађоз, новинар који ради за Гестапо и одговара директно Химлеру. Плаше га се сви осим Фирера. Некада се звао Штефан Крајски.
- Андреас - Дитрихов потрчко и телохранитељ.
- пуковик Ваухник- војни аташе краљевине Југославије
- кнез Павле-кнез
Представа према роману[уреди | уреди извор]
Представа “Каинов ожиљак” у режији Југа Радивојевића била је премијерно изведена 1. фебруара на сцени Шабачког позоришта поводом обележавања 175 година позоришног живота у том граду. Драматизацију је урадио Спасоје Ж. Миловановић.
Каинов ожиљак на занимљив и узбудљив начин говори о мисији Иве Андрића као амбасадора Краљевине Југославије у нацистичкој Немачкој. Лик дипломате и књижевника тумачи Владимир Милојевић, док су улоге Хитлера и осталих нациста поверене женама. „Каинов ожиљак, у једном метафоричком смислу, јесте прича о непостојаности добра и тврдокорности зла, с друге стране, Каинов ожиљак је проклетство које носи сваки човек и све што је човек створио. У причи о Андрићевим годинама у Берлину, где је урушена и подељена држава послала свог великог уметника да се ценка са ђаволом и покуша да уразуми неразумне, оваплоћује се теза о немоћи обичног човека спрам цикличних насртаја зла. А двадесети век, у коме је Иво Андрић провео већи део свог живота, може се слободно назвати Веком зла. Ипак, иако у немогућој ситуацији, Андрић, хуманиста и писац, успева да сачува човека у себи и то је можда најснажнија порука коју нам је послао, како својим држањем у Берлину, тако и својим романом “Проклета авлија” на који је недвосмислено утицало берлинско искуство које је сам Андрић сматрао најтежим и најмучнијим делом свог живота. [2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Лагуна”. Лагуна.рс. Приступљено 14. 05. 2014.
- ^ Премијера представе "Каинов ожиљак" у Шабачком позоришту
