Владимир Кецмановић
| Владимир Кецмановић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. јул 1972. |
| Место рођења | Сарајево, СФР Југославија |
Владимир Кецмановић (Сарајево, 3. јул 1972) српски је писац, сценариста, колумниста.
Биографија
[уреди | уреди извор]Син је политиколога Ненада Кецмановића и Наташе Кецмановић (девојачки Парежанин), лекторке и уреднице у области издаваштва.
Кецмановић је у Сарајеву завршио основну школу и Прву гимназију, а у Београду је 1997. дипломирао књижевност.
Власник је издавачке куће ВИА.
Ожењен је, отац кћерке Наталије. Живи и ради у Београду.
Књижевни рад
[уреди | уреди извор]Године 1990. Кецмановићева прича Хистерија добила је Андрићеву награду на југословенском конкурсу листа Ослобођење за најбољу кратку причу. Сачинио је избор дела Душана Радовића и Душана Петричића за књигу Душкова кућа, која је на Београдском сајму књига 2004. проглашена дечјом књигом године. До сада је објавио више приповедака и романе Последња шанса (1999) и Садржај шупљине (2001).
Његов трећи роман Феликс био је у ужем кругу за НИН-ову награду 2007. године. Феликс је роман који долази после две ране прозне књиге у којима се Владимир Кецмановић опраштао од својих студентских дана и генерацијских преокупација. Феликс доноси чудне портрете оца и сина, гради необичну и верну слику година инфлације и оскудице у којој су једни бежали из земље, а други се сналазили на свакакве начине. Уз заплет са оштрим и неочекиваним преокретима, књига је постала слика једног доба, а њен књижевни стил упечатљив допринос српској литератури.
Кецмановић је добитник стипендије Борислав Пекић 2008. године за рукопис романа Топ је био врео који је и објављен исте године. Топ је био врео је роман о опсади Сарајева. Главни лик у роману је десетогодишњи Србин који престаје да говори када у експлозији гранате изгуби родитеље.
Кратки роман Сибир је публикован 2011. године. Криминалистичког је жанра.
Објавио је романе Садржај шупљине, Последња шанса, Феликс (ушао у ужи избор за НИН-ову награду), Топ је био врео, Сибир, Каинов ожиљак (са Дејаном Стојиљковићем), Осама, као и збирке приповедака Зидови који се руше и Као у соби са огледалима. Аутор је биографскоесеистичких књига Das ist Принцип и Два крта и једна крв. Са историчарем Предрагом Марковићем написао је књигу Тито-поговор, а са Дејаном Стојиљковићем трилогију Немањићи.
Објављује колумне у Вечерњим новостима, Политици и Гласу српске.
Кецмановићева проза доживела је филмске, телевизијске и позоришне адаптације и превођена је на енглески, француски, немачки, украјински, мађарски и румунски језик.
Рад на филму
[уреди | уреди извор]
Косценариста је филмова, Топ је био врео, који се снимао по мотивима његовог романа, и Непријатељ. Заједно са Драганом Бјелогрлићем, Дејаном Стојиљковићем и Даницом Пајовићем је писао сценарио за српску серију Сенке над Балканом.[1] Креатор је и косценариста игране серије Жигосани.
Од 20. јула 2019. године обавља функцију уредника Културно-уметничког програма Радио-телевизије Србије. На тој функцији ће заменити Небојшу Брадића.
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда „Иво Андрић” за најбољу југословенску кратку причу на конкурсу листа Ослобођење, 1990.
- Награда „Бранко Ћопић”, за роман Феликс, 2008.
- Награда „Борислав Пекић”, за за синопсис романа Топ је био врео, 2008.
- Награда „Меша Селимовић”, за роман Топ је био врео, 2008.
- Награда „Хит Либрис”, за роман Каинов ожиљак, 2015.
- Велика награда „Иво Андрић”, за роман Осама, 2016.[2]
- Награда „Печат времена”, за роман Осама, 2016.
- Награда „Витез српске књижевности”, за трилогију Немањићи, 2016.[3]
- Награда „Перо деспота Стефана Лазаревића”, 2017.
- Награда „Доситејево перо”, друга награда, за трилогију Немањићи, 2017.[4]
- Андрићева награда, за причу Ратне игре, 2017.
- Награда „Златни сунцокрет”, за роман Кад ђаволи полете, 2023.[5]
Дела
[уреди | уреди извор]Романи
[уреди | уреди извор]- Последња шанса (1999)
- Садржај шупљине (2001)
- Феликс (2007)
- Топ је био врео (2008)
- Сибир (2011)
- Каинов ожиљак (2014)
- Осама (2015)
- Немањићи (2016—2017), трилогија садржи књиге У име оца, Два орла и У име сина. Све три књиге је илустровао Драган Пауновић.
- Кад ђаволи полете (2022)[6]
Збирке приповедака
[уреди | уреди извор]- Зидови које се руше (2012)
- Као у соби са огледалима (2017)
Есејистичке књиге
[уреди | уреди извор]- Тито-поговор (2012)
- Das ist Принцип (2014)
- Два крста и једна крв (2017)
Друге књиге
[уреди | уреди извор]- Огањ и келија, поема (2024)[7]
Позориште
[уреди | уреди извор]- Представа Каинов ожиљак у режији Југа Радивојевића
- Представа Осама у режији Дарка Бајића
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Senke nad Balkanom”. Radio televizija Srbije (на језику: српски). Приступљено 18. 6. 2018.
- ^ „СВЕЧАНОСТ У АНДРИЋГРАДУ: Бећковић и Кецмановић добитници награде Андрићевог института”. Андрићград. 8. 1. 2016. Приступљено 2. 2. 2023.[мртва веза]
- ^ „Vitezovi srpske književnosti Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković”. Лагуна. 5. 7. 2016. Приступљено 2. 2. 2023.
- ^ „Nagrada „Dositejevo pero“ Laguninim izdanjima”. Лагуна. 3. 10. 2017. Приступљено 2. 2. 2023.
- ^ „Виталова награда Владимиру Кецмановићу за роман "Кад ђаволи полете"”. Politika Online. Приступљено 2023-01-30.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Кецмановић: „Кад ђаволи полете" су посвећени Орвелу, питам се да ли подешавамо свет по њему”. www.rts.rs. Приступљено 2022-10-24.
- ^ „РТС :: Вест :: За Ноћ књиге у књижаре је стигла и поема „Огањ и келија“ Владимира Кецмановића”. rts.rs. Приступљено 2024-10-19.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Владимир Кецмановић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Порекло Владимира Кецмановића
- Гаврилу Принципу бранитељи не требају („Политика“, 12. јун 2014)
- Књижевности нема без ироније и патетике („Политика”, 2. октобар 2018)
- Владимиру Кецмановићу уручена награда „Иво Андрић” („Политика”, 10. октобар 2018)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
