Пређи на садржај

Владимир Кецмановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Кецмановић
Лични подаци
Датум рођења(1972-07-03)3. јул 1972.
Место рођењаСарајево, СФР Југославија

Владимир Кецмановић (Сарајево, 3. јул 1972) српски је писац, сценариста, колумниста.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Син је политиколога Ненада Кецмановића и Наташе Кецмановић (девојачки Парежанин), лекторке и уреднице у области издаваштва.

Кецмановић је у Сарајеву завршио основну школу и Прву гимназију, а у Београду је 1997. дипломирао књижевност.

Власник је издавачке куће ВИА.

Ожењен је, отац кћерке Наталије. Живи и ради у Београду.

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Године 1990. Кецмановићева прича Хистерија добила је Андрићеву награду на југословенском конкурсу листа Ослобођење за најбољу кратку причу. Сачинио је избор дела Душана Радовића и Душана Петричића за књигу Душкова кућа, која је на Београдском сајму књига 2004. проглашена дечјом књигом године. До сада је објавио више приповедака и романе Последња шанса (1999) и Садржај шупљине (2001).

Његов трећи роман Феликс био је у ужем кругу за НИН-ову награду 2007. године. Феликс је роман који долази после две ране прозне књиге у којима се Владимир Кецмановић опраштао од својих студентских дана и генерацијских преокупација. Феликс доноси чудне портрете оца и сина, гради необичну и верну слику година инфлације и оскудице у којој су једни бежали из земље, а други се сналазили на свакакве начине. Уз заплет са оштрим и неочекиваним преокретима, књига је постала слика једног доба, а њен књижевни стил упечатљив допринос српској литератури.

Кецмановић је добитник стипендије Борислав Пекић 2008. године за рукопис романа Топ је био врео који је и објављен исте године. Топ је био врео је роман о опсади Сарајева. Главни лик у роману је десетогодишњи Србин који престаје да говори када у експлозији гранате изгуби родитеље.

Кратки роман Сибир је публикован 2011. године. Криминалистичког је жанра.

Објавио је романе Садржај шупљине, Последња шанса, Феликс (ушао у ужи избор за НИН-ову награду), Топ је био врео, Сибир, Каинов ожиљак (са Дејаном Стојиљковићем), Осама, као и збирке приповедака Зидови који се руше и Као у соби са огледалима. Аутор је биографскоесеистичких књига Das ist Принцип и Два крта и једна крв. Са историчарем Предрагом Марковићем написао је књигу Тито-поговор, а са Дејаном Стојиљковићем трилогију Немањићи.

Објављује колумне у Вечерњим новостима, Политици и Гласу српске.

Кецмановићева проза доживела је филмске, телевизијске и позоришне адаптације и превођена је на енглески, француски, немачки, украјински, мађарски и румунски језик.

Рад на филму

[уреди | уреди извор]
Кецмановић ради на сценарију за другу сезону серије Сенке над Балканом заједно са Драганом Бјелогрлићем.

Косценариста је филмова, Топ је био врео, који се снимао по мотивима његовог романа, и Непријатељ. Заједно са Драганом Бјелогрлићем, Дејаном Стојиљковићем и Даницом Пајовићем је писао сценарио за српску серију Сенке над Балканом.[1] Креатор је и косценариста игране серије Жигосани.

Од 20. јула 2019. године обавља функцију уредника Културно-уметничког програма Радио-телевизије Србије. На тој функцији ће заменити Небојшу Брадића.

  • Последња шанса (1999)
  • Садржај шупљине (2001)
  • Феликс (2007)
  • Топ је био врео (2008)
  • Сибир (2011)
  • Каинов ожиљак (2014)
  • Осама (2015)
  • Немањићи (2016—2017), трилогија садржи књиге У име оца, Два орла и У име сина. Све три књиге је илустровао Драган Пауновић.
  • Кад ђаволи полете (2022)[6]

Збирке приповедака

[уреди | уреди извор]
  • Зидови које се руше (2012)
  • Као у соби са огледалима (2017)

Есејистичке књиге

[уреди | уреди извор]
  • Тито-поговор (2012)
  • Das ist Принцип (2014)
  • Два крста и једна крв (2017)

Друге књиге

[уреди | уреди извор]
  • Огањ и келија, поема (2024)[7]

Позориште

[уреди | уреди извор]
  • Представа Каинов ожиљак у режији Југа Радивојевића
  • Представа Осама у режији Дарка Бајића

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]