Канап

С Википедије, слободне енциклопедије
Расплетени канап с приказаним компонентним нитима
Канап, Музеј Херцеговине, Требиње

Канап је јака нит, лагана жица или кабл састављени од две или више тањих увијених нити, а затим заједно уплетених. Нити су уплетене у смеру супротном од њиховог увијања, што каблу додаје торзијску чврстоћу и спречава разразмршивање. Овај процес се понекад назива и реверзно умотавање.[1] Иста техника која се користи за израду канапа, користи се и за израду конца који је тањи, предива и ужади која су јача и дебља, углавном од три или више нити.

Природна влакна која се користе за израду канапа укључују вуну, памук, сисал, јуту, конопљу, хенекен и кокосова влакна. Такође се користе разна синтетичка влакна. Канап је популарна супстанца која се користи у модерном занатском раду.

Праисторијски канап[уреди | уреди извор]

Изум канапа је најмање важан колико и развој камених алата за ране људе.[2] Заправо, Елизабет Вајланд Барбер је развој канапа, који се може учинити много јачим и дужим од његових саставних влакана, назвала „револуцијом нити”.[3] Канап се могао користити за причвршћивање врхова и сечива на стреле, копља, харпуне и друге алате и за израду замки, торби, љуљашки за бебе, прављење риболовних и ловачких мрежа и морских прибора, као и за причвршивање огревног дрвета, вучу робе и анкерисање шатора и склоништа. Канап је основа за израду текстила и конопца. Канап је прављен од животињске длаке, укључујући људску,[4] тетива и биљног материјала, често од васкуларног ткива биљке (познате као баст), али и од коре, па чак и од појединих типова обрађеног семена, нпр млечница. Међутим, за разлику од каменог или металног алата, већински део канапа није присутан у археолошким записима, јер је направљена од непостојаних материјала који ретко одрже током времена.[5] Будући да су жене често радиле са влакнима, могуће је да нестанак канапа, корпи и текстила у фосилном запису значи да је била умањена важност женских иновација и рада током горњег палеолита (пре 50.000–10.000 година). Заправо, откриће древних перли и датирање путовања морем пре најмање 60.000 година сугерише да се „револуција жица“ могла догодити много раније од горњег палеолита..[6]

Остаци палеолитског канапа откривени су на неколико места: пећина Џуџуана у Грузији (остаци стари 30.000 година),[7][8] израелско налазиште Охало II (старо 19.000 година),[9] и француска пећина Ласко (стара 17.000 година).[10] Године 2016, на локалитету Холе Фелс откривен је изрезбарени комад мамутове слоноваче са три рупе, стар око 40.000 година, познат по открићу и палеолитских женских фигурица и фрула. Идентификован је као алат за уплетање конопа.[11] У Америци конопац је пронађен на Виндоверској мочвари на Флориди, стар око 8000 година.[12] Мали комад канапа откривен у Абрис ду Мурасу, на југоистоку Француске, датиран је на пре око 50.000 година.[13]

Рани прикази канапа су малобројни, али једна од око 200 фигура Венере, које су пронађене широм Евроазије, приказана је као да носи „нитну сукњу” (Венера из Леспуга, датирана на пре 25.000 година). Барбир напомиње да је не само да је сваки завој у нитима детаљно исклесан, већ и да је „доњи крај сваке жице [приказан] истрошен у масу растреситих влакана (што није могуће за на пример увијени комад црева или тетиве).”[14][15]

Осталу евиденцију за праисторијску употребу канапа пружају утисци на металу или у грнчарији и другим керамичким артефактима.[16] У пећини Фукуи у Јапану такви утисци датирају од пре 13.000 година.[17] Отисци тканог материјала у глини пронађени у Долним Вестоницама, и на неколико других налазишта у Моравској датирају од пре 26.000 година[18] и пронађени су заједно са иглама и алатима који су коришћени за шивење одеће и израду мрежа за лов на мале животиње и птице.[19]

Перле, као и шкољке и животињски зуби са вештачким рупама, такође су коришћени као индиректни доказ уплитања, као и мрежасти потапачи и алати са траговима хабања од каблова.[20] Пронађене су перле са остацима нити које су још увек заробљене у њима.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Працтицал Примитиве | Скилл оф тхе Монтх: Реверсе Wрап”. www.працтицалпримитиве.цом. Архивирано из оригинала 07. 07. 2020. г. Приступљено 2019-12-31. 
  2. ^ Барбер, Е. Ј. W. (1994). Wомен'с wорк : тхе фирст 20,000 yеарс : wомен, цлотх, анд социетy ин еарлy тимес (1ст изд.). Неw Yорк: Нортон. стр. 45. ИСБН 0-393-03506-9. ОЦЛЦ 29595722. 
  3. ^ Барбер, Е. Ј. W. (1994). Wомен'с wорк : тхе фирст 20,000 yеарс : wомен, цлотх, анд социетy ин еарлy тимес (1ст изд.). Неw Yорк: Нортон. стр. 45. ИСБН 0-393-03506-9. ОЦЛЦ 29595722. 
  4. ^ Хардy, Карен (2008-06-01). „Прехисториц стринг тхеорy. Хоw тwистед фибрес хелпед то схапе тхе wорлд”. Антиqуитy (на језику: енглески). 82 (316): 271—280. ИССН 0003-598X. дои:10.1017/С0003598X00096794. 
  5. ^ Адовасио, Ј. M. (2007). Тхе инвисибле сеx : унцоверинг тхе труе ролес оф wомен ин прехисторy. Соффер, Олга., Паге, Јаке. (1ст Смитхсониан боокс изд.). Неw Yорк: Смитхсониан Боокс. стр. 178. ИСБН 978-0-06-117091-1. ОЦЛЦ 71126923. 
  6. ^ Турнбулл, Давид (2008). „Стринг анд Сториес”. Енцyцлопаедиа оф тхе хисторy оф сциенце, тецхнологy, анд медицине ин нон-wестерн цултурес. Селин, Хелаине, 1946- (2нд изд.). Берлин: Спрингер. стр. 2043. ИСБН 978-1-4020-4425-0. ОЦЛЦ 261324840. 
  7. ^ Квавадзе, Е.; Бар-Yосеф, О.; Белфер-Цохен, А.; Боаретто, Е.; Јакели, Н.; Матскевицх, З.; Месхвелиани, Т. (2009-09-11). „30,000-Yеар-Олд Wилд Флаx Фиберс”. Сциенце (на језику: енглески). 325 (5946): 1359. Бибцоде:2009Сци...325.1359К. ИССН 0036-8075. ПМИД 19745144. дои:10.1126/сциенце.1175404. 
  8. ^ Ст. Цлаир, Кассиа (2018). Тхе Голден Тхреад: Хоw Фабриц Цхангед Хисторy. Лондон: Јохн Мурраy. стр. 21. ИСБН 978-1-4736-5903-2. ОЦЛЦ 1057250632. 
  9. ^ Надел, D.; Данин, А.; Wеркер, Е.; Сцхицк, Т.; Кислев, M. Е.; Стеwарт, К. (1994). „19,000-Yеар-Олд Тwистед Фиберс Фром Охало ИИ”. Цуррент Антхропологy (на језику: енглески). 35 (4): 451—458. ИССН 0011-3204. дои:10.1086/204303. 
  10. ^ Хардy, Карен (2008-06-01). „Прехисториц стринг тхеорy. Хоw тwистед фибрес хелпед то схапе тхе wорлд”. Антиqуитy (на језику: енглески). 82 (316): 273. ИССН 0003-598X. дои:10.1017/С0003598X00096794. 
  11. ^ „40, 000 Yеарс оф Ропе-макинг”. q-маг.орг. Приступљено 2019-12-31. 
  12. ^ „Wхат Анциент Пеопле Дид Wитх а Литтле Стринг анд а Лот оф Ингенуитy”. ТхоугхтЦо (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-31. 
  13. ^ Хардy, Б. L.; Монцел, M.-Х.; Керфант, C.; Лебон, M.; Беллот-Гурлет, L.; Мéлард, Н. (2020). „Дирецт евиденце оф Неандертхал фибре тецхнологy анд итс цогнитиве анд бехавиорал имплицатионс”. Сциентифиц Репортс (на језику: енглески). 10 (1): 4889. ИССН 2045-2322. дои:10.1038/с41598-020-61839-wСлободан приступ. 
  14. ^ Барбер, Е. Ј. W. (1991). Прехисториц теxтилес : тхе девелопмент оф цлотх ин тхе Неолитхиц анд Бронзе Агес wитх специал референце то тхе Аегеан. Принцетон, Н.Ј.: Принцетон Университy Пресс. стр. 40. ИСБН 0-691-03597-0. ОЦЛЦ 19922311. 
  15. ^ „Тхе Леспугуе Венус ис а 25 000 yеарс олд иворy фигурине оф а нуде фемале фигуре”. www.донсмапс.цом. Приступљено 2019-12-31. 
  16. ^ Хардy, Карен (2008-06-01). „Прехисториц стринг тхеорy. Хоw тwистед фибрес хелпед то схапе тхе wорлд”. Антиqуитy (на језику: енглески). 82 (316): 271—280. ИССН 0003-598X. дои:10.1017/С0003598X00096794. 
  17. ^ „Wхат Анциент Пеопле Дид Wитх а Литтле Стринг анд а Лот оф Ингенуитy”. ТхоугхтЦо (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-31. 
  18. ^ Адовасио, Ј. M. (2007). Тхе инвисибле сеx : унцоверинг тхе труе ролес оф wомен ин прехисторy. Соффер, Олга., Паге, Јаке. (1ст Смитхсониан боокс изд.). Неw Yорк: Смитхсониан Боокс. стр. 181=82. ИСБН 978-0-06-117091-1. ОЦЛЦ 71126923. 
  19. ^ Адовасио, Ј. M. (2007). Тхе инвисибле сеx : унцоверинг тхе труе ролес оф wомен ин прехисторy. Соффер, Олга., Паге, Јаке. (1ст Смитхсониан боокс изд.). Неw Yорк: Смитхсониан Боокс. стр. 183. ИСБН 978-0-06-117091-1. ОЦЛЦ 71126923. 
  20. ^ Соффер, Олга (2004). „Рецоверинг Перисхабле Тецхнологиес тхроугх Усе Wеар он Тоолс: Прелиминарy Евиденце фор Уппер Палеолитхиц Wеавинг анд Нет Макинг”. Цуррент Антхропологy (на језику: енглески). 45 (3): 407—413. ИССН 0011-3204. дои:10.1086/420907. 
  21. ^ Гоод, Ирене (2001). „Арцхаеологицал Теxтилес: А Ревиеw оф Цуррент Ресеарцх”. Аннуал Ревиеw оф Антхропологy. 30: 209—226. ИССН 0084-6570. ЈСТОР 3069215. дои:10.1146/аннурев.антхро.30.1.209. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]