Kanap

С Википедије, слободне енциклопедије
Raspleteni kanap s prikazanim komponentnim nitima

Kanap je jaka nit, lagana žica ili kabl sastavljeni od dve ili više tanjih uvijenih niti, a zatim zajedno upletenih. Niti su upletene u smeru suprotnom od njihovog uvijanja, što kablu dodaje torzijsku čvrstoću i sprečava razrazmršivanje. Ovaj proces se ponekad naziva i reverzno umotavanje.[1] Ista tehnika koja se koristi za izradu kanapa, koristi se i za izradu konca koji je tanji, prediva i užadi koja su jača i deblja, uglavnom od tri ili više niti.

Prirodna vlakna koja se koriste za izradu kanapa uključuju vunu, pamuk, sisal, jutu, konoplju, heneken i kokosova vlakna. Takođe se koriste razna sintetička vlakna. Kanap je popularna supstanca koja se koristi u modernom zanatskom radu.

Praistorijski kanap[уреди | уреди извор]

Bindfaden.jpg

Izum kanapa je najmanje važan koliko i razvoj kamenih alata za rane ljude.[2] Zapravo, Elizabet Vajland Barber je razvoj kanapa, koji se može učiniti mnogo jačim i dužim od njegovih sastavnih vlakana, nazvala „revolucijom niti”.[3] Kanap se mogao koristiti za pričvršćivanje vrhova i sečiva na strele, koplja, harpune i druge alate i za izradu zamki, torbi, ljuljaški za bebe, pravljenje ribolovnih i lovačkih mreža i morskih pribora, kao i za pričvršivanje ogrevnog drveta, vuču robe i ankerisanje šatora i skloništa. Kanap je osnova za izradu tekstila i konopca. Kanap je pravljen od životinjske dlake, uključujući ljudsku,[4] tetiva i biljnog materijala, često od vaskularnog tkiva biljke (poznate kao bast), ali i od kore, pa čak i od pojedinih tipova obrađenog semena, npr mlečnica. Međutim, za razliku od kamenog ili metalnog alata, većinski deo kanapa nije prisutan u arheološkim zapisima, jer je napravljena od nepostojanih materijala koji retko održe tokom vremena.[5] Budući da su žene često radile sa vlaknima, moguće je da nestanak kanapa, korpi i tekstila u fosilnom zapisu znači da je bila umanjena važnost ženskih inovacija i rada tokom gornjeg paleolita (pre 50.000–10.000 godina). Zapravo, otkriće drevnih perli i datiranje putovanja morem pre najmanje 60.000 godina sugeriše da se „revolucija žica“ mogla dogoditi mnogo ranije od gornjeg paleolita..[6]

Ostaci paleolitskog kanapa otkriveni su na nekoliko mesta: pećina Džudžuana u Gruziji (ostaci stari 30.000 godina),[7][8] izraelsko nalazište Ohalo II (staro 19.000 godina),[9] i francuska pećina Lasko (stara 17.000 godina).[10] Godine 2016, na lokalitetu Hole Fels otkriven je izrezbareni komad mamutove slonovače sa tri rupe, star oko 40.000 godina, poznat po otkriću i paleolitskih ženskih figurica i frula. Identifikovan je kao alat za upletanje konopa.[11] U Americi konopac je pronađen na Vindoverskoj močvari na Floridi, star oko 8000 godina.[12] Mali komad kanapa otkriven u Abris du Murasu, na jugoistoku Francuske, datiran je na pre oko 50.000 godina.[13]

Rani prikazi kanapa su malobrojni, ali jedna od oko 200 figura Venere, koje su pronađene širom Evroazije, prikazana je kao da nosi „nitnu suknju” (Venera iz Lespuga, datirana na pre 25.000 godina). Barbir napominje da je ne samo da je svaki zavoj u nitima detaljno isklesan, već i da je „donji kraj svake žice [prikazan] istrošen u masu rastresitih vlakana (što nije moguće za na primer uvijeni komad creva ili tetive).”[14][15]

Ostalu evidenciju za praistorijsku upotrebu kanapa pružaju utisci na metalu ili u grnčariji i drugim keramičkim artefaktima.[16] U pećini Fukui u Japanu takvi utisci datiraju od pre 13.000 godina.[17] Otisci tkanog materijala u glini pronađeni u Dolnim Vestonicama, i na nekoliko drugih nalazišta u Moravskoj datiraju od pre 26.000 godina[18] i pronađeni su zajedno sa iglama i alatima koji su korišćeni za šivenje odeće i izradu mreža za lov na male životinje i ptice.[19]

Perle, kao i školjke i životinjski zubi sa veštačkim rupama, takođe su korišćeni kao indirektni dokaz uplitanja, kao i mrežasti potapači i alati sa tragovima habanja od kablova.[20] Pronađene su perle sa ostacima niti koje su još uvek zarobljene u njima.[21]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Practical Primitive | Skill of the Month: Reverse Wrap”. www.practicalprimitive.com. Приступљено 2019-12-31. 
  2. ^ Barber, E. J. W. (1994). Women's work : the first 20,000 years : women, cloth, and society in early times (1st изд.). New York: Norton. стр. 45. ISBN 0-393-03506-9. OCLC 29595722. 
  3. ^ Barber, E. J. W. (1994). Women's work : the first 20,000 years : women, cloth, and society in early times (1st изд.). New York: Norton. стр. 45. ISBN 0-393-03506-9. OCLC 29595722. 
  4. ^ Hardy, Karen (2008-06-01). „Prehistoric string theory. How twisted fibres helped to shape the world”. Antiquity (на језику: енглески). 82 (316): 271—280. ISSN 0003-598X. doi:10.1017/S0003598X00096794. 
  5. ^ Adovasio, J. M. (2007). The invisible sex : uncovering the true roles of women in prehistory. Soffer, Olga., Page, Jake. (1st Smithsonian books изд.). New York: Smithsonian Books. стр. 178. ISBN 978-0-06-117091-1. OCLC 71126923. 
  6. ^ Turnbull, David (2008). „String and Stories”. Encyclopaedia of the history of science, technology, and medicine in non-western cultures. Selin, Helaine, 1946- (2nd изд.). Berlin: Springer. стр. 2043. ISBN 978-1-4020-4425-0. OCLC 261324840. 
  7. ^ Kvavadze, E.; Bar-Yosef, O.; Belfer-Cohen, A.; Boaretto, E.; Jakeli, N.; Matskevich, Z.; Meshveliani, T. (2009-09-11). „30,000-Year-Old Wild Flax Fibers”. Science (на језику: енглески). 325 (5946): 1359. Bibcode:2009Sci...325.1359K. ISSN 0036-8075. PMID 19745144. doi:10.1126/science.1175404. 
  8. ^ St. Clair, Kassia (2018). The Golden Thread: How Fabric Changed History. London: John Murray. стр. 21. ISBN 978-1-4736-5903-2. OCLC 1057250632. 
  9. ^ Nadel, D.; Danin, A.; Werker, E.; Schick, T.; Kislev, M. E.; Stewart, K. (1994). „19,000-Year-Old Twisted Fibers From Ohalo II”. Current Anthropology (на језику: енглески). 35 (4): 451—458. ISSN 0011-3204. doi:10.1086/204303. 
  10. ^ Hardy, Karen (2008-06-01). „Prehistoric string theory. How twisted fibres helped to shape the world”. Antiquity (на језику: енглески). 82 (316): 273. ISSN 0003-598X. doi:10.1017/S0003598X00096794. 
  11. ^ „40, 000 Years of Rope-making”. q-mag.org. Приступљено 2019-12-31. 
  12. ^ „What Ancient People Did With a Little String and a Lot of Ingenuity”. ThoughtCo (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-31. 
  13. ^ Hardy, B. L.; Moncel, M.-H.; Kerfant, C.; Lebon, M.; Bellot-Gurlet, L.; Mélard, N. (2020). „Direct evidence of Neanderthal fibre technology and its cognitive and behavioral implications”. Scientific Reports (на језику: енглески). 10 (1): 4889. ISSN 2045-2322. doi:10.1038/s41598-020-61839-wСлободан приступ. 
  14. ^ Barber, E. J. W. (1991). Prehistoric textiles : the development of cloth in the Neolithic and Bronze Ages with special reference to the Aegean. Princeton, N.J.: Princeton University Press. стр. 40. ISBN 0-691-03597-0. OCLC 19922311. 
  15. ^ „The Lespugue Venus is a 25 000 years old ivory figurine of a nude female figure”. www.donsmaps.com. Приступљено 2019-12-31. 
  16. ^ Hardy, Karen (2008-06-01). „Prehistoric string theory. How twisted fibres helped to shape the world”. Antiquity (на језику: енглески). 82 (316): 271—280. ISSN 0003-598X. doi:10.1017/S0003598X00096794. 
  17. ^ „What Ancient People Did With a Little String and a Lot of Ingenuity”. ThoughtCo (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-31. 
  18. ^ Adovasio, J. M. (2007). The invisible sex : uncovering the true roles of women in prehistory. Soffer, Olga., Page, Jake. (1st Smithsonian books изд.). New York: Smithsonian Books. стр. 181=82. ISBN 978-0-06-117091-1. OCLC 71126923. 
  19. ^ Adovasio, J. M. (2007). The invisible sex : uncovering the true roles of women in prehistory. Soffer, Olga., Page, Jake. (1st Smithsonian books изд.). New York: Smithsonian Books. стр. 183. ISBN 978-0-06-117091-1. OCLC 71126923. 
  20. ^ Soffer, Olga (2004). „Recovering Perishable Technologies through Use Wear on Tools: Preliminary Evidence for Upper Paleolithic Weaving and Net Making”. Current Anthropology (на језику: енглески). 45 (3): 407—413. ISSN 0011-3204. doi:10.1086/420907. 
  21. ^ Good, Irene (2001). „Archaeological Textiles: A Review of Current Research”. Annual Review of Anthropology. 30: 209—226. ISSN 0084-6570. JSTOR 3069215. doi:10.1146/annurev.anthro.30.1.209. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]