Карл Вилхелм Барт
Карл Вилхелм Барт | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. новембар 1847. |
Место рођења | Кристијанија (Осло), Норвешка |
Датум смрти | 12. јануар 1919. (71 год.) |
Место смрти | Кристијанија (Осло), Норвешка |
Карл Вилхелм Бокман Барт (9. новембар 1847 – 12. јануар 1919) био је норвешки сликар који се специјализовао за поморску уметност.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Родјен је у Кристијанији (данас Осло) као син судије Даниел Николај Барта (1810-1880). Барт је служио норвешку Краљевску морнарицу од 1863. до 1884. године а пензионисао се као поручник.[2]
Студирао је сликарство од 1881. до 1883. године код чувеног Ханс Гуда на Карлсрухе у Берлину. У периоду од 1889. до 1890. године је проводио време у Лондону, као и на студијским путовањима на енглеској обали, нарочито у Доверу. Касније је путовао у Париз 1896-1897. Такодје је боравио и у Италији и Тунису од 1902. до 1903. године, а доста је путовао и по норвешкој обали.[3][4]
Барт је у два наврата, од 1898. до 1895. и од 1898. до 1902. године био директор Удружења уметника у Ослу. Био је члан Националне галерије у Ослу и директор Удружења уметника од 1891. до 1898. године. Три његова дела се налазе у Националној галерији у Ослу.[5]
Награде[уреди | уреди извор]
- Почасни навод, Парис Еxпоситион - 1889
- Ордер оф Ст. Олав – 1895
Галерија[уреди | уреди извор]
-
I Скип I Ром Сјø (ундатед)
-
I Хавбрyнет – Солгангсвеир (ундатед)
-
Сеилскутер ог глитренде сјø (1893)
-
Странд вед Огне, Јæдерен (бефоре 1919)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Царл Wилхелм Бартх (Бломqвист Кунстхандел АС)”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2015. г. Приступљено 11. 08. 2016.
- ^ „Бартх, Царл Wилхелм Бøцкманн”. Сторе норске лексикон. Куннскапсфорлагет. 2007.[мртва веза]
- ^ Царл Wилхелм Бøцкманн Бартх (Фроде Ернст Хаверкамп. Норск биографиск лексикон)
- ^ „Царл Wилхелм Бøцкманн Бартх- тегнер, малер (Осцар Тхуе, форфаттер Норск кунстнерлексикон)”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2016. г. Приступљено 11. 08. 2016.
- ^ „Бартх”. Сторе норске лексикон. Куннскапсфорлагет. 2007.[мртва веза]