Керамид

С Википедије, слободне енциклопедије
Генерална хемијска структура сфинголипида. Кад је субституент (R) ове структуре H, резултујући молекул је керамид.
Керамид. R у овој структури означава масну киселину.

Керамиди су фамилија липидних молекула. Керамид се састоји од сфингозина и масне киселине. Керамиди су нађени у високим концентрацијама унутар ћелијских мембрана. Они су једна од компонената липида које сачињавају сфингомијелин, једног од главних састојака липидног двослоја.[1] Годинама се сматрало да су керамиди и други сфинголипиди нађени у двослоју ћелијске мембране чисто структурни елементи, али се у међувремену дошло до сазнања да то није тачно. Керамиди могу да делују као сигнални молекули. Најбоље познате функције керамида као ћелијских сигнала су регулација диференцијације, пролиферације, програмиране ћелијске смрти, и апоптозе (Тип I PCD) ћелије.

Пут синтезе керамида[уреди | уреди извор]

Постоје три главна пута генерације керамида. Пут сфингомијелиназе користи ензим кији разлаже сфингомијелин у ћелијској мембрани и ослобађа керамид.[2] Де ново пут креира керамид из мање комплексних молекула.[3] До формирања керамида такође може доћи путем разлагања комплексних сфинголипида који се ултиматно разлажу до сфингозина, који се затим реациркулише чиме се формира керамид. Тај задњи пут се назива селвиџ путем (енгл. Salvage pathway).[4]

Физиолошке улоге керамида[уреди | уреди извор]

Као биоактивни липид, керамид је био имплициран у низ физиолошких функција међу којима су апоптоза, заустављање ћелијског раста, диференцијација, ћелијско старење, ћелијска миграција и адхезија.[3] Сматра се да керамиди и њихови метаболити учествују у бројним патолошким стањима, међу којима су рак, неуродегенерација, дијабетес, микробна патогенеза, гојазност, и инфламација.[5][6]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ Хаимовитз-Фриедман А; Кан CC; Ехлеитер D; et al. (1994). „Ионизинг радиатион ацтс он целлулар мембранес то генерате церамиде анд инитиате апоптосис”. Ј. Еxп. Мед. 180 (2): 525—35. ПМЦ 2191598Слободан приступ. ПМИД 8046331. дои:10.1084/јем.180.2.525. 
  3. ^ а б Ханнун, Y.А. & Обеид, L.M. (2008). „Принциплес оф биоацтиве липид сигналлинг: лессонс фром спхинголипидс”. Натуре Ревиеwс: Молецулар Целл Биологy. 9 (2): 139—150. ПМИД 18216770. дои:10.1038/нрм2329. 
  4. ^ Китатани, К.; Идкоwиак-Балдyс, Ј.; Ханнун, Y.А. (2008). „Тхе спхинголипид салваге патхwаy ин церамиде метаболисм анд сигналинг.”. Целл Сигналинг. 30 (6): 1010—1018. ПМЦ 2422835Слободан приступ. ПМИД 18191382. дои:10.1016/ј.целлсиг.2007.12.006. 
  5. ^ Зеидан, Y.Х. & Ханнун, Y.А. (2007). „Транслатионал аспецтс оф спхинголипид метаболисм.”. Трендс Мол. Мед. 13 (8): 327—336. ПМИД 17588815. дои:10.1016/ј.молмед.2007.06.002. 
  6. ^ Wу D, Рен З, Пае M, Гуо W, Цуи X, Меррилл АХ, Меyдани СН (2007). „Агинг уп-регулатес еxпрессион оф инфламматорy медиаторс ин моусе адипосе тиссуе”. Тхе Јоурнал оф Иммунологy. 179 (7): 4829—39. ПМИД 17878382. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]