Nukleotidno spasavanje
Nukleotidno spasavanje (selvidž put) je put u kome se nukleotidi (purina i pirimidina) sintetišu iz intermedijara degradativnog puta nukleotida. Selvidž put se koristi za očuvanje baza i nukleozida koji se formiraju tokom degradacije RNK i DNK molekula.[1] On je od posebnog značaja za organe u kojima neka tkiva nemaju sposobnost de novo sinteze.[2]
Sačuvane baze i nukleozidi se zatim mogu konvertovati u nukleotide.
Supstrati[уреди | уреди извор]
Reakcijama selvidž puta su potrebni specifični supstrati.
Pirimidini[уреди | уреди извор]
Uridin fosforilaza dodaje ribozu 1-fosfat na slobodnu bazu uracil, formirajući uridin-monofosfat. Uridinska kinaza zatim fosforiliše ovaj nukleozid do njegove difosfatne i trifosfatne forme. Dezoksitimidinska fosforilaza dodaje dezoksiribozu-1-fosfat na timin, formirajući dezoksitimidin monofosfat. Timidinska kinaza može zatim da fosforiliše to jedinjenje do dezoksitimidin difosfata i trifosfata.
Purini[уреди | уреди извор]
Fosforiboziltransferaze dodaju aktiviranu ribozu 5-fosfat (zvanu fosforibozil pirofosfat ili PRPP) na baze, kreirajući nukleotidne monofosfate. Postoje dva tipa fosforiboziltransferaza: adenozin fosforiboziltransferaza (APRT) i hipoksantin-guanin fosforiboziltransferaza (HGPRT). Leš-Nihanov sindrom je posledica nedostataka HGPRT-a.[3]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ A W Murray (1971). „The Biological Significance of Purine Salvage”. Annual Review of Biochemistry. 40: 811—826. doi:10.1146/annurev.bi.40.070171.004115. Архивирано из оригинала 08. 05. 2016. г. Приступљено 17. 09. 2011.
- ^ Peco-Antić Amira; Smoljanić Zeljko; Dimitrijević Nikola; Kostić Mirjana; Marsenić Olivera; Đorđević Miroslav; Kruščić Divna (2001). „Leš-Nijanov (Lesch-Nyhan) sindrom”. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. 129 (9-10): 260—263.