Пређи на садржај

Кловн

С Википедије, слободне енциклопедије
Кловн

Кловн или клаун (према енгл. clown — бедак) умјетник је чији је циљ подстакнути гледаоце на размишљање, на чуђење или насмијати их.[1][2][3][4] Кловнови дјелују на сцени, на телевизији или у циркусу. Кловн увесељава нарочито невербалном комуникацијом. Посебност кловна је велика одјећа, перика, шминка и понашање. Носи претјерано велике кловнове ципеле. Стога му је најкарактеристичнији изглед те умјетни црвени гомољасти нос. Кловнови могу дјеловати у паровима, или у тандему с неким животињама (нпр. псом или мајмуном).

Историја

[уреди | уреди извор]

Најстарији кловнови пронађени су у време Пете египатске династије, око 2400. године пре нове ере.[5] За разлику од дворских луда, кловнови су традиционално имали друштвено-религијску и психолошку улогу, а традиционално су улоге свештеника и кловнова обављале исте особе.[5] Питер Бергер пише: „Чини се вероватним да лудост и будале, попут религије и магије, задовољавају неке дубоко укорењене потребе у људском друштву.“[6] Из тог разлога, кловн се често сматра важним делом тренинга као дисциплине физичког учинка, делимично зато што се шкакљивим темама може бавити, али и зато што захтева висок ниво ризика и игре извођача.[7]

У антропологији, термин кловн је проширен на сличне ликове луталице или будале у незападним културама. Друштво у којем такви кловнови имају важну позицију називају се кловновским друштвима, а кловновски лик укључен у религиозну или ритуалну функцију познат је као ритуални кловн.[8][9][10]

Многа домородачка племена имају историју кловнова. Канадска метода кловна коју је развио Ричард Починко и коју је наставила његова бивша ученица, Су Морисон, комбинује технике кловна из Европе и Америке. У овој традицији маске се праве од глине док су очи ствараоца затворене. Маска се прави за сваки правац медицинског кола. Током овог процеса, кловн ствара личну митологију која истражује њихова лична искуства.

„Грималди је био први препознатљиви предак модерног кловна, нека врста Хомо ерецтус еволуције кловнова. Пре њега, кловн је можда носио шминку, али је обично било само мало руменила на образима да би се појачао осећај били су разнородни, смешни пијанци или рустикални сељаци. Грималди је, међутим, одевен у бизарне, шарене костиме, потпуно белу боју лица испрекидану светлоцрвеним мрљама на образима и прекривен плавим ирокезом. Био је мајстор физичке комедије— скакао је у ваздух, стајао на глави, борио се са самим собом у урнебесним борбама песницама које би натерале публику да се котрља по пролазима – као и у сатири која исмејава апсурдну моду дана, комичне утиске и грубе песме.”

—Историја и психологија страшних кловнова, Смитсонијан.[11]

Модерни кловнови су снажно повезани са традицијом циркуских кловнова, која се развила из ранијих комичних улога у позоришту или варијете представама током 19. до средине 20. века. Овај препознатљиви лик има необичне костиме, препознатљиву шминку, шарене перике, претерану обућу и шарену одећу, а стил је генерално дизајниран да забави широку публику.[11]

Прву главну улогу кловна тумачио је Џозеф Грималди (који је такође креирао традиционални дизајн шминке за бело лице). Почетком 1800-их проширио је улогу кловна у арлекинади која је била део британских пантомима, посебно у театру Ројал, Садлерс Велс и Ковент Гарден. Постао је толико доминантан на лондонској стрип сцени да су харлекинадни кловнови постали познати као „Џоји“, а надимак и Грималдијев дизајн шминке за бело лице и даље користе други кловнови.[11]

Комедија коју кловнови изводе обично је у улози будале чије свакодневне радње и задаци постају несвакидашњи — и коме смешно за кратко време постаје обично. Овај стил комедије има дугу историју у многим земљама и културама широм света. Неки писци су тврдили да је због широке употребе такве комедије и њене дуге историје то потреба која је део људског стања.[12]

Порекло

[уреди | уреди извор]
Џозеф Грималди ас „Џој” Клован, око 1810

Енглеска реч цлоwн је први пут забележена око 1560. (као цлоwне, цлоyне) у генеричком значењу сељак, безвласник, паор. Порекло речи је неизвесно, можда од скандинавске речи која је сродна са неспретан.[а] У том смислу се кловн користи као име ликова будала у Шекспировом Отелу и Зимској причи. Осећај кловна као што се односи на професионалну или уобичајену будалу или гестикулатора развио се убрзо после 1600. године, на основу елизабетанских ликова рустичних будала као што су Шекспирове.

Сада већ класичне карактеристике лика кловна развио је раних 1800-их Џозеф Грималди, који је играо кловна у пантомими Чарлса Дибдина из 1800. Питер Вилкинс: или Харлекин у летећем свету у Садлерс Велс театру, где је Грималди уградио лик у централну фигуру арлекинаде.[14][15]

Модерни циркуси

[уреди | уреди извор]

Италијански задржава Паглиаццио, карактер уметничке комедије зани,[б] а изводи из италијанског израза налазе у другим романским језицима, као што су француски Паиллассе, шпански паyасо, каталонски/галски паллассо, португалски палхаçо, грчки παλιάτσος, турски палyаçо немачки Пајасс (преко француског)[16] јидиш פּאַיאַץ (паyатс), руски пая, румунски паиаță.

Северна Америка 20. века

[уреди | уреди извор]

Прелазак лика Огиста или црвеног кловна са његове улоге за белце у циркусу или пантомимским представама на на самостални лик из Бозоа у дечијој забави до 1980-их, такође је довео до лика злог кловна, са привлачењем кловнова за малу децу која се заснивају на њиховој суштински претећој или застрашујућој природи.[17][18][19][20] Страх од кловнова, посебно циркуских кловнова, постао је познат под појмом „кловнофобија”.[21]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ицеландиц клунни, Сwедисх клунс "цлумсy, боорисх персон"; ц.ф. Нортх Фрисиан клöнне анд клунс, алсо меанинг цлумсy персон. Ан алтернативе пропосал деривес цлоwн фром Латин цолонус "цолонист, фармер". Тхе верб то цлоwн "то плаy тхе цлоwн онстаге" ис фром абоут 1600.[13]
  2. ^ Фром паглиа, тхе wорд фор страw (афтер тхе страw цостуме оф тхе рустиц буффоон цхарацтер), ор фром бајаццио "моцкер, сцоффер".

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Рогерс, Пхyллис (1980). „Мy Фаворите Фоодс аре Др Пеппер, Цоллард Греенс, анд Пизза. I'м суре I'лл Бе а Гоод Цлоwн”. СцхоларлyЦоммонс. Студиес ин Висуал Цоммуницатион. Университy оф Пеннсyлваниа. 6 (1): 44—45. дои:10.1111/ј.2326-8492.1980.тб00116.x. Приступљено 1. 1. 2021. 
  2. ^ Бутлер, Лаурел (март 2012). „'Еверyтхинг сеемед неw': Цлоwн ас Ембодиед Цритицал Педагогy”. Тхеатре Топицс. Јохнс Хопкинс Университy Пресс. 22 (1): 63—72. С2ЦИД 191476878. дои:10.1353/тт.2012.0014. Архивирано из оригинала 16. 01. 2022. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  3. ^ Кеисало, Марианна (24. 3. 2017). „'Пицкинг Пеопле то Хате': Реверсибле реверсалс ин станд-уп цомедy”. Суомен Антропологи. 41 (4): 62. Приступљено 22. 3. 2021. 
  4. ^ Доубле, Оливер (2014) [2005]. „Лиценце”. Геттинг тхе Јоке: тхе иннер wоркингс оф станд-уп цомедy. Qуоте бy Стеwарт Лее (2нд изд.). Неw Yорк: Блоомсбурy Метхуен Драма. стр. 264. ИСБН 978-1-4081-7460-9. 
  5. ^ а б Бала, Мицхаел (зима 2010). „Тхе Цлоwн: Ан Арцхетyпал Селф-Јоурнеy”. Јунг Јоурнал: Цултуре & Псyцхе. 4 (1): 50—71. ЈСТОР 10.1525/јунг.2010.4.1.50. С2ЦИД 143703784. дои:10.1525/јунг.2010.4.1.50. 
  6. ^ Бергер 1997, стр. 78
  7. ^ Цаллерy 2001, стр. 64
  8. ^ Поллио, Хоwард (1978-09-14). „Wхат'с со фуннy?”. Неw Сциентист. св. 79 бр. 1120. Унитед Кингдом: Реед Бусинесс Информатион. стр. 774. ИССН 0262-4079. Приступљено 2020-05-16. [мртва веза]
  9. ^ Цхарлес, Луциле Хоерр (1945). „Тхе Цлоwн'с Фунцтион”. Тхе Јоурнал оф Америцан Фолклоре. 58 (227): 25—34. ЈСТОР 535333. дои:10.2307/535333. 
  10. ^ Едwард П. Дозиер (1970). Тхе Пуебло Индианс оф Нортх Америца. Неw Yорк: Холт, Ринехарт анд Wинстон. стр. 202. ИСБН 0030787459. ЛЦЦН 75114696. ОЛ 5218719М. Приступљено 2020-05-16. 
  11. ^ а б в „Тхе Хисторy анд Псyцхологy оф Цлоwнс Беинг Сцарy”. Смитхсониан. Приступљено 2. 3. 2022. 
  12. ^ „Цлоwнс – а Бриеф Лоок Инто тхеир Хисторy анд Мyтхологy”. ТхеатреАртЛифе (на језику: енглески). 2021-09-06. Приступљено 2022-05-02. 
  13. ^ „Етyмологy Дицтионарy”. Приступљено 6. 5. 2020. 
  14. ^ Невилле 1980, стр. 6–7 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФНевилле1980 (хелп)
  15. ^ МцЦоннелл Стотт 2009, стр. 95–100 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФМцЦоннелл_Стотт2009 (хелп)
  16. ^ Диалецтал Бајасс (ин Герман) ин Сцхwеизерисцхес Идиотикон
  17. ^ „Хеалтх | Хоспитал цлоwн имагес 'тоо сцарy'”. ББЦ Неwс. 2008-01-15. Приступљено 2020-05-16. 
  18. ^ Рохрер, Финло (2008-01-16). „Wхy аре цлоwнс сцарy?”. ББЦ Неwс. Приступљено 2020-05-16. 
  19. ^ Дурwин, Јосепх (15. 11. 2004). „Цоулропхобиа анд тхе Трицкстер” (ПДФ). Трицкстер'с Wаy. Сан Антонио: Тринитy Университy. 3 (1). ИССН 1538-9030. Приступљено 2020-05-16. 
  20. ^ Дурwин, Јосепх. „Цоулропхобиа анд тхе Трицкстер”. Тринитy.еду. Архивирано из оригинала 2011-06-24. г. Приступљено 2020-05-16. 
  21. ^ Цроссwелл, Јулиа (2009), Тхе Оxфорд Дицтионарy оф Wорд Оригинс (2нд изд.), Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 978-0-19-954792-0, Приступљено 6. 5. 2020 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Кловн на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klovn&oldid=28294534”