Креозол

С Википедије, слободне енциклопедије
Креозол
Називи
IUPAC назив
2-Metoksi-4-metilfenol
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.002.049
УНИИ
  • Oc1ccc(C)cc1OC
Својства
C8H10O2
Моларна маса 138,16 g/mol
Агрегатно стање Безбојна или жута ароматична течност
Густина 1,092 g/cm3
Тачка топљења 55 °C (131 °F; 328 K)
Тачка кључања 220 °C (428 °F; 493 K)
Меша се у малој мери
Растворљивост у етанол, етар, бензен Меша се са
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Креозол је састојак креозота. У поређењу са фенолом, креозол је мање токсичан дизинфектант.

Извори[уреди | уреди извор]

  • Катран из угља
  • Дрво
  • Редукциони производ ванилина користећи зинков прах у хакој хлороводоничној киселини
  • Јавља се као гликозид у зеленим зрнима ваниле[3]
  • Присутан је у текили.[4]

Реакције[уреди | уреди извор]

Креозол реагује са водоник халидом и производи катехол.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Dignum, Mark J.W.; Van Der Heijden, Rob; Kerler, Josef; Winkel, Chris; Verpoorte, Rob (2004). „Identification of glucosides in green beans of Vanilla planifolia Andrews and kinetics of vanilla β-glucosidase”. Food Chemistry. 85 (2): 199—205. doi:10.1016/S0308-8146(03)00293-0. 
  4. ^ Characterization of volatile compounds from ethnic Agave alcoholic beverages by gas chromatography-mass spectrometry. León-Rodríguez, A. de, Escalante-Minakata, P., Jiménez-García, M. I., Ordoñez-Acevedo, L. G., Flores Flores, J. L. and Barba de la Rosa, A. P., Food Technology and Biotechnology, 2008, Volume 46, Number 4, pages 448-455 (abstract Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2014))

Види још[уреди | уреди извор]