Лахта центар

**Lahta centar**
Лахта центр
	Lahta centar; Лахта центр
Rekord za visinu
	Lahta centar je bila najviša zgrada; na svetu od 2012 do 2019.*
Informacije
Lokacija	Sankt Peterburg,; Rusija
Status	završena
Visina
Visina sa antenom	; 462 m
Vlasnik	"Gazprom Neft"
Veb-sajt	lakhta.center
	*Потпуно настањив објекат, потпоран, од главног улаза до структурног или архитектонског врха; погледати списак највиших зграда на свету за друге типове листа.

Лахта Центар (рус. Лахта центр) је јавно-пословни комплекс смештен у Санкт-Петербугру а чији је кључни објекат седиште ПЈСЦ Газпром. Комплекс се састоји од 5 објеката: торањ, вишенаменска зграда, зграда Лука главног улаза КЗГ (комплекс зграда и грађевина) те стилобата. Укупна површина изградње је 570 000 м²^[1].

Прва фаза, укључујући солитер и вишенаменску зграду, пуштена је у рад 16. октобра 2018. Друга фаза, која укључује зграду КЗГ, по плану ће бити завршена на пролеће 2021^[2].

Торањ Лахта Центра (462 м) је најсевернији солитер у свету и највиши у Европи. Према подацима од ЛЕЕД уврштен^[3] је у првих пет еколошких солитера у свету^[4]. Укупна вредност комплекса процењује се за око 120,7 милијарди рубаља (1,77 милијарди долара)^[5]. Дан отварања овог комплекса за посетиоце ће бити одређен по завршетку свих радова и уређења. Према плану изградња приступних путева до Лахта Центра мора да буде завршена до истека 2020. Уређење обале уз терен такође се планира завршити до краја 2020. године^[6]^[7].

Занимљивости[уреди | уреди извор]

1 март 2015. је завршено бетонирање доње плоче кутијастог темеља за торањ Лахта Центра. Овај догађај је уписан у Гинесову књигу рекорда као највеће непрекидно бетонирање на свету – током 49 сати узастопце било је изливано 19 624 м³ бетона^[8].
Од августа 2016. је најсевернији солитер у свету, а од октобра 2017. још и највиша зграда у Европи и Русији.
24 децембра 2018. Лахта Центар је прошао атестовање у складу са међународним еколошкум стандардима ЛЕЕД Платинум. Лахта Центар је једини солитер у Русији који је добио еколошки сертификат највишег нивоа.
31 децембра 2018. на солитеру је била упаљена новогодишња расвета зелене боје тако да се зграда претворила у највишу божићну јелку у Европи.
2018 - Торањ Лахта Центра је уврштен у попис 10 најбољих у свету солитера према подацима архитектонског портала Дезеен.
2018 - Торањ Лахта Центра је уврштен у попис десет најбољих солитера те године према подацима највећег светског архитектонског портала Арцхдаилy.
2019 - Комплекс Лахта Центар је постао лидер као добитник веће количине номинација у награди Аwард оф Еxцелленце, коју додељује Цоунцил он Талл Буилдингс анд Урбан Хабитат.Објекат је постао финлиста у 5 номинација, наиме: Бест Талл Буилдинг 400 метерс анд абове; Цонструцтион Аwард; Струцтурал Енгинееринг Аwард; Геотецхницал Енгинееринг Аwард; Фаçаде Енгинееринг Аwард.

Објекти у комплексу[уреди | уреди извор]

Пословне просторије ће заузети око 300 000 м².
Вишенаменска сала-трансформер капацитета до 494 особа. Систем трансформације на темељу спиралифт-технологије омогућује опцију да се мења простор не само сале него и сцене за 10—20 минута.
Научно-едукативни центар површином од 7000 м².
Планетаријум у облику кугле капацитета до 100 особа. Спољни пречник је 19 метара. Небеска пројекција је формирана уз помоћ звездане машине (јапански пројектор Охира Тецх Мегастар-ИИА), док су већи објекти попут уметничкиих летелица, визуелни ефекти и још много тога дигитални, уз резолуцију од 8К, због чега се користе 10 ласерских 4К пројектора СОНY ГТЗ280. Укупна резолуција је 48 483 533 пиксела.

Особине конструкције[уреди | уреди извор]

Опште[уреди | уреди извор]

Услед близине Финском Заливу те лабавог терена због слабијег тла сви темељи комплекса подупиру стубови. Величина тог стубног поља (1.+2. фазе) је 3480 стубова. Од оних 264 који се налазе испод зграде торња имају пречник од 2 м, још 848 стубова пречника од 1,2 м налазе се испод вишенаменске зграде те лука; 968 стубова пречника од 0,6 м подупиру стилобат те још 1400 комада пречника од 1,2 м су испод зграде КЗГ^[9].
Површина свих фасада комплекса (1.+2. етапе) је више од 242 000 м², укључујући 179000 м² на објектима 1. фазе. Укупна маса стакла на фасади торња је 13000 тона. Око 70% модула на фасади торња варирају се у облику и величини, уз то да је код вишенаменске зграде изведено око 50, а код КЗГ око 15 начина застакљења.Површина унутрашње и спољне фасаде торња је 93 500 м², вишенаменске зграде је 72 000 м², фасада Лука главног улаза је 13 500 м²., КЗГ је 63 300 м².

Торањ[уреди | уреди извор]

Зидина у тлу је заштитна подземна конструкција висока 30 м која служи као ограда темељу торња и штити од подземних вода.
Темељ подупиру 264 стуба на дубини од 82 м.
Кутијасти темељ се састоји од три чврсто армиране плоче преливене бетоном високе чврстоће. Највећа од њих је доња плоча дебљине од 3,6 м.
Основни елеменат одрживости торња је језгро од армираног бетона унутар којег се налазе мреже и инсталације, вертикални транспорт, техничке просторије и сигурносне зоне. Противпожарна заштита језгра је РЕИ240, што значи да оно може да издржи ватру током 4 сата без промене својстава бетона и челика.
У тлоцрту торња је смештено од 10 до 15 композитних стубова. Унутар сваког од њих је челично крижано језгро бетонирано бетоном високе чврстоће.
Хоризонталну одрживост и равнотежу солитеру осигуравају аутригери. Аутригерни односно технички нивои то су парови спратова кроз чији простор од језгра према ободу положене дијагоналне челичне решетке. Њихова функција је прерасподела оптерећења од језгра на стубове приликом земљотреса, удара, урагана, гунитка дела носећих конструкција и др. Торањ има 5 аутригера.
Фасада торња је монтирана, састоји се од 16 505 елемената. Стаклене јединице су израђене од алуминијског профила и хладно савијеног стакла. Величина типичне јединице је 1,5*4, 2 м, тежина сваке је више 700 кг.
Врх торња висине више од 100 м направљен је од носећих челичних цеви округлог пресека, заграда и греда, фасаде су израђене од челичне мреже. Замена стакла на врежу је мера против залеђивања. Осим тога, у фасади на нивоу осматрачнице положен је каел за грејање.

Вишенаменска зграда[уреди | уреди извор]

Вишенаменска зграда је објекат раздвојен у две зграде које умају заједнички темељ и кров. Има променљиву спратност са висинском разликом од 7 до 17 спратова, висина врха је нешто виша од 80 метара. Дужина је око 300 метара. Особина је негативан угао нагиба стражњих фасада.

Структурни нацрт зграде је уоквирен. Приликом изградње овог објекта је искоришћено више од 24000 тона металних конструкција.

Главни носећи елементи су 4 језгра од армираног бетона која примају вертикална и хоризонтална оптерећења и преносе их на темељ који је изведен у облику монолитног ростверка подржаног стубовима.

Између те две зграде у склопу налази се атријум прекривен кровом од полимерних мембрана за заштиту од светлости ЕТФЕ. Унутар атријума пребачени су прелазни мостови. Атријум је пешачка зона из које можете доћи до било којег објекта у згради.

У вишенаменској згради је смештена већина јавних простора комплекса.

Комплекс зграда и грађевина[уреди | уреди извор]

Архитектура КЗГ углавном је истоветна архитектури вишенаменске зграде али уз нешто варијација. Променљива спратност од 2 до 13 спратова, максимална висина је 85 м. Структурна шема укључује 16 укрутних језгара. Намена КЗГ су пословне просторије.

Архитектура и дизајн[уреди | уреди извор]

Архитектонски концепт је 2011. израдило друштво РМЈМ. Даље, концепт и пројекат комплекса су 2011-2017 дорађени су од стране друштва Горпроект.

Концепт дизајна ентеријера је израдио европски биро Еxцлусива Десигн Срл, које је 2014. добило на јавном натечају за пројектовање ентеријера јавних зона код вишенаменских комплекса.