Лата Мангешкар

С Википедије, слободне енциклопедије

Лата Мангешкар
Мангесхкар ин 2015
Мангешкар 2015. године
Пуно имеХема Хардикар
Име по рођењуХема Хардикар
Датум рођења28 септембар 1929(1929-09-28)[1]
Место рођењаИндор, држава Индор, Централноиндијска агенција, Британска Индија
(данашњи Мадја Прадеш)
 Индија
Датум смрти6. фебруар 2022.(2022-02-06) (92 год.)
Место смртиМумбај, Махараштра
 Индија
ПребивалиштеИндија
Држављанствоиндијско
Занимањерепродукцијски певач, музички директор, продуцент
Активни период1942–2022
Стил
Потпис

Лата Мангешкар (О овој звучној датотециизговор (помоћ·инфо)) (Индор, 28. септембар 1929 — Мумбај, 6. фебруар 2022) била је индијска репродукцијска певачица и музичка директорка. Она је једна од најпознатијих и најцењенијих певачица у Индији.[9][10] Лата је снимила песме у преко хиљаду хиндуских филмова и певала песме на преко тридесет шест регионалних индијских и страних језика, мада превасходно на маратском, хиндуском и бенгалском.

Награду Дадасахеб Фалке доделила јој је 1989. влада Индије. Године 2001, у знак признања за њен допринос нацији, додељена јој је Барат Ратна, највиша цивилна почаст Индије, и она је тек други вокалиста, после M. С. Субулакшмија, која је добила ту почаст.[11] Француска јој је 2007. године доделила своје највише цивилно признање (Официр Легије части).[12]

Добитница је три Националне филмске награде, 15 награда Удружења филмских новинара у Бенгалу, четири награде за најбољу женску репродукцију, две посебне филмске награде, награде за филмско животно дело и многих других. Године 1974, постала је прва Индијанка која је наступила у Ројал Алберт Холу. Њена последња снимљена песма била је „Саугандх Мујхе Ис Митти ки“ објављена 30. марта 2019. као омаж Индијској армији и нацији.[13]

У једном тренутку се појавила у Гинисовој књизи рекорда, која ју је навела као најзабележенију уметницу у историји између 1948. и 1987. године.[14]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Фотографија Лате Мангешкар из детињства

Лата Мангешкар је рођена 1929. године[15] као најстарија кћерка пандита Динаната Мангешкара, маратског музичара и његове гујаратске супруге Шеванти[16][17][18][19][20] у Индору (у данашњем Мадја Прадешу и у то време престоници кнежевске државе Индоре која је била део Централноиндијске агенције у Британској Индији).[21] Њен отац, пандит Динанат Мангешкар, био је класични певач и позоришни глумац.[19] Деенанатх хад такен тхе сурнаме Мангесхкар, басед он тхе наме оф хис анцестрал виллаге, Мангесхи ин Гоа.[21][18] Њена мајка, Шеванти (касније преименована Шудамати), гујаратска жена из Талнера, Бомбајске президенције (сад северозападне Махараштре), била је Динанатова друга жена;[17][18][19][22] његова прва супруга Нармада, која је умрла, била је Шевантијева старија сестра.[23]

Латин деда с очеве стране, Ганеш Бат Навати Хардикар (Абишеки), био је кархадски брамански свештеник који је вршио богослужења Шиви лингам при Мангуеши храму у Гои,[24] а њена баба с очеве сране, Јесубај Ране, припадала је Гомантак Марата Самај заједници Гое.

Латин деда с мајчине стране је био гујаратски пословни човек Сет Харидас Рамдас Лад, просперитетни бизнисмен и поседник некретнина из Талнера. Мангепкар је научила гујаратске народне песме као што је гарба из Павагада од своје бабе по мајци.[16][23]

Породично презиме је раније било Хардикар. Динанат га је променио у Мангешкар ради идентификовања фамилије са с својим родним градом, Мангешијем у Гои. Лата је добила име „Хема” по рођењу. Њени родитељи су је касније преименовали у Лата по женском лику, Латика, у једном од позоришних комада њеног оца, БавБандан.[25]

Била је најстарије дете у породици. Мина, Аша, Уша и Хридајнат, по реду рођења, су њена браћа и сестре; сви су надарени певачи и музичари..[26] Прву музичку лекцију добила је од оца. Са пет година почела је да ради као глумица у очевим музичким комадима (Сангеет Натак на маратију). Првог дана школе,[25] Мангешкар је напустила јер јој није било дозвољено да са собом поведе своју сестру Ашу.[27]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Лата Мангесхкар wон'т целебрате 87тх биртхдаy, саyс 'јо схахид хуе хаи унки yаад каро курбани' ['ремембер тхе вицтимс анд тхеир сацрифице']”. Тхе Индиан Еxпресс. 28. 9. 2016. Приступљено 28. 9. 2016. 
  2. ^ „Плаyлист Гхазалс – Лата Мангесхкар он Гаана.цом”. Гаана. 
  3. ^ "Лата релеасес фирст Суфи албум, цредитс непхеw" https://www.freepressjournal.in/amp/entertainment/lata-releases-first-sufi-album-credits-nephew
  4. ^ „Плаyлист Бхакти Бy Лата Мангесхкар он Гаана.цом”. Гаана. 
  5. ^ „Плаyлист Бенгали Фолк Сонгс оф Лата он Гаана.цом”. Гаана. 
  6. ^ "Лата Сингс Гурбани Сонгс Доwнлоад: Лата Сингс Гурбани МП3 Пуњаби Сонгс Онлине Фрее он Гаана.цом" https://gaana.com/album/amp/lata-sings-gurbani.html Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2022)
  7. ^ „Lata Mangeshkar: The nightingale's tryst with Rabindra Sangeet”. The Statesman. 28. 9. 2018. Приступљено 4. 12. 2018. 
  8. ^ „Perjalanan Karir Lata Mangeshkar Hingga Peremuannya Dengan Rhoma Irama”. Sonora.id. 8. 2. 2022. Приступљено 8. 7. 2022. 
  9. ^ „Lata Mangeshkar”. The Times of India. 10. 12. 2002. Приступљено 22. 7. 2009. 
  10. ^ Yasmeen, Afshan (21. 9. 2004). „Music show to celebrate birthday of melody queen”. The Hindu. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 03. 11. 2004. г. Приступљено 14. 10. 2019. 
  11. ^ Lata Mangeshkar given Bharat Ratna Архивирано 2010-08-11 на сајту Wayback Machine The Hindu
  12. ^ „Happy Birthday Lata Mangeshkar: 5 Timeless Classics By the Singing Legend”. 
  13. ^ „Lata Mangeshkar sings poem Modi recited after Balakot airstrikes, PM says it's inspirational”. India Today. 30. 3. 2019. Приступљено 2. 4. 2019. 
  14. ^ „Lata Mangeshkar obituary”. The Times (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Приступљено 10. 2. 2022. 
  15. '^ Harish Bhimani (1995). In search of Lata Mangeshkar. Indus. стр. 49. ISBN 978-81-7223-170-5. „I may be a Brahmin by Karma, but by birth I am both a Brahmin and a Maratha", he would say, for his mother Yesubai (Rane) was a 'Maratha” 
  16. ^ а б „Unplugged: Lata Mangeshkar”. The Times of India. 20. 9. 2009. 
  17. ^ а б Cabral e Sá, Mário (1997). Wind of fire: the music and musicians of Goa. Promilla & Co. стр. 166. ISBN 978-81-85002-19-4. 
  18. ^ а б в Lukose, Matthew (28. 9. 2019). „Lata Mangeshkar@90: Tracing the Mangeshkar lineage to the Western Ghats”. 
  19. ^ а б в Harish Bhimani (1995). In search of Lata Mangeshkar. Indus. стр. 214. ISBN 978-81-7223-170-5. „My research ... revealed that, her paternal grandmother Yesubai Rane, who lived near the temple in a house called Chandramouli, and Lata's paternal grandfather Ganeshbhatt Bhikoba (Bhikambhatt) Abhisheki who was the head priest of the same temple were united according to the prevailing tradition of the times.” 
  20. ^ Ganesh, Deepa (12. 2. 2022). „How Lata Mangeshkar drew deeply from classical music”. The Hindu. 
  21. ^ а б Khandekar, Nivedita (6. 2. 2022). „Mangesh, Mangeshi and the Mangeshkars”. IANS. MSN. 
  22. ^ Ganesh, Deepa (12. 2. 2022). „How Lata Mangeshkar drew deeply from classical music”. The Hindu. 
  23. ^ а б Vashi, Ashish (29. 9. 2009). „Meet Lata-ben Mangeshkar!”. The Times of India. Ahmedabad. 
  24. ^ Bharatan, Raju (1. 8. 2016). Asha Bhosle: A Musical Biography (на језику: енглески). Hay House, Inc. стр. 5—7. ISBN 978-93-85827-16-7. 
  25. ^ а б Khubchandani, Lata (2003). Gulzar, Govind Nihalani; Chatterjee, Saibal, ур. Encyclopaedia of Hindi Cinema. Popular Prakashan. стр. 486—487. ISBN 978-81-7991-066-5. 
  26. ^ „Lata, Asha, Usha: Legacy of the sisters”. NP News24 (на језику: енглески). 28. 9. 2019. Архивирано из оригинала 6. 2. 2022. г. Приступљено 6. 2. 2022. 
  27. ^ Tiasa Bhowal (6. 2. 2022). „Lata Mangeshkar and Asha Bhosle: The sibling revelry”. India Today (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2022. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Bichu, Dr. Mandar (2011). Lata — Voice of the Golden Era. Popular Prakashan. ISBN 978-81-7991-625-4. 
  • Bhimani, Harish (1995). In search of Lata Mangeshkar. Indus. ISBN 978-81-7223-170-5. 
  • Bharatan, Raju (1995). Lata Mangeshkar: A Biography. UBS Publishers Distributors. ISBN 978-81-7476-023-4. 
  • Kabir, Nasreen Munni (2009). Lata Mangeshkar: In Her Own Voice. Niyogi Books. ISBN 978-81-89738-41-9. 
  • Lata, Mangeshkar (1995). Sapre, Madhuvanti; Dinkar Gangal, ур. In search of Lata Mangeshkar (на језику: Marathi). Harper Collins/Indus. ISBN 978-81-7223-170-5. 
  • Nerurkar, Vishwas. Lata Mangeshkar Gandhar Swaryatra (1945-1989) (на језику: Hindi). Mumbai: Vasanti P. Nerukar. .
  • Bichhu, Mandar V. (1996). Gaaye Lata, Gaaye Lata (на језику: Hindi). Sharjah: Pallavi Prakashan. ISBN 978-81-7223-170-5. 
  • Verma, Sunanda (2018). Namaste, Lata Mangeshkar! Her voice touches at least a billion hearts. Singapore: The Indologist. ISBN 978-9814782111. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Lata Mangeškar na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lata_Mangeškar&oldid=27676192”