Лин Зонгсу

С Википедије, слободне енциклопедије
Лин Зонгсу
Датум рођења1878.
Место рођењаФуђен
 Кина
Датум смрти1944.
Место смртиКуенминг
 Кина
Занимањеновинарка, активисткиња
Активни период1898 — 1913

Лин Зонгсу (кинески: 林宗素; 1878–1944) била је кинеска суфражеткиња и књижевница. Основала је прву женску организацију у Кини и била је једна од најзапаженијих политичких феминистичких активисткиња у периоду владавине династије Ћинг. Такође је постала једна од првих кинеских жена новинара и уредница новина. Као новинарка, објављивала је чланке о правима жена и водила неколико женских организација све док демократија није била сузбијена 1913. У каснијем животу предавала је у Сингапуру и тамо водила бродско предузеће које је могло да финансира новине њеног брата у Кини. После деценије у југоисточној Азији, она и њен супруг вратили су се у Кину и живели у јужном делу земље где су водили свој приватни посао.

Биографија[уреди | уреди извор]

Лин Зонгсу рођена је 1878. године у Минхоу, провинцији Фуђен у Кини, од Лин књижевнице, и Хуанг Фу-а, учењака и композитора.[1] Њени родитељи су одлучили да јој не вежу стопала и мајка ју је подучавала код куће. Када јој је мајка умрла, Лин је била још прилично млада и живела је са стрицем, похађајући школу. Око 1898. године преселила се у Хангџоу, где се придружила свом старијем брату који је тамо био новинар. Упознала се са револуционарним групама анти-династичке у настајању и упознала Кју Чин, која ће касније постати мученица револуције.[2] Године 1902. започела је студије у Патриотској школи за девојке у Шангају. Школа је радикално одступила од традиционалних кинеских школа, мешајући студије хемије и физике са историјом Француске револуције и руског нихилистичког покрета, као и заговарајући политички ангажман жена. Убрзо је кренула за осталим кинеским студентима у Јапан 1903.[3]

Као и други кинески студенти током овог периода, Лин, која је била у пратњи њеног брата, желела је да може да учи ван система Кине којим доминира влада и стекне савремени сензибилитет. Марширала је у знак протеста против руско-јапанског рата и придружила се јапанском Црвеном крсту да би научила медицинску вештину и могла да помогне рањеним војницима. Такође је основала прво удружење женских студенткиња са осталим кинеским студенткињама, под називом Друштво узајамне љубави које се залагало за женска права и њихово право на образовање. Организација је своје ставове објавила у часопису Јиангсу, а Лин је почела да пише есеје о једнакости. Године 1903. објавила је у часопису предговор за књигу Аларм за жене који је написао Јин Сонгцен, а који је позивао жене да ослободе себе и своју нацију.[4]

После годину дана у Јапану, вратила се у Шангај и отишла да ради у новинама свог брата Кинеске Колоквијалне Вести (кинески: 中国白话报), поставши једна од првих жена новинарки у Кини.[3] Такође је постала сарадница уредника за Дневни аларм. Оба ова рада пружала су анализу и коментаре о демократији, а Лин је написала много чланака заговарајући револуцију, пре него што их је влада присилила да их затвори 1905. године.[5] Одлучила је да се врати у Јапан да би студирала у Токијској вишој нормалној школи. Те јесени, када је Хуан Син основао фабрику муниције у Јокохами, она и други кинески студенти почели су да учествују у анархистичким активностима и постали познати као „Софијине хероине“, позивајући се на активности Софије Перовске.[6] У децембру 1905. године придружила се организацији Тунменхоји са Сун Јатсеном да настави свој активизам и учествовала у многим њиховим антивладиним активностима. Тада је 1906. године јапанско Министарство образовања донело едикт којим се ограничава политичка активност кинеских ученика и студената. Завршила је образовање у вишој нормалној школи и удала се за пријатеља свог брата, Тонг Фуа из Шангаја.

Каријера[уреди | уреди извор]

Династија Ћинг пала је у октобру 1911. године са успехом устанка из Вучанга и Лин се вратила у Кину. Придружила се Кинеској социјалистичкој партији када ју је организовао Хиан Канху. Дана 12. новембра 1911. Лин је у Шангају основала прву организацију у Кини која тражи женско право гласа. Организација је формирана као огранак социјалистичке партије, тако да су жене могле да траже политичке промене.[7] Такође је основала часопис под називом Времена жене за објављивање информација о бирачком праву и организацији. [8]

Лин се састала са Сун Јатсеном у Нанкингу 1912. године и добила је његово обећање да ће жене добити глас када буде основана Национална скупштина.[9] Изјаву је објавила у два часописа стекавши и одобравање и неодобравање. Сун, иако је дао дозволу Лин да штампа његове изјаве, дистанцирао се од контроверзе рекавши да ће о бирачком праву одлучивати већина. Лин је објавила још један чланак у часопису Небеска звона побијајући његову верзију њихове расправе. Ставивши идеју женских гласова у јавни простор, неколико других женских организација формирано је да се залаже за права док су трајале расправе о Привременом уставу Републике Кине и поднеле су формални предлог за једнакост. Када је Устав објављен 11. марта, није садржавао одредбе о женском гласању.[10] Жене су наставиле да врше притисак на привремени сенат и послале пет петиција тражећи да им се легализују права, али је Народна скупштина видела њихове поступке као претеће и одбила је да их саслуша.[11]

Каснији живот[уреди | уреди извор]

Године 1913. Лин и Тонг су се развели и Лин је напустила политичку сцену и преселлила се у Нанкинг. Демократија је сузбијена под режимом Јуан Шикаија и када је Лин позвана да оде у југоисточну Азију, она се сложила. На позив Сингапурске привредне коморе, Лин се преселила и постала наставница. Удала се за трговца из Хангџоуа и водили су успешан бродски посао постајући прилично добростојећи. Лин је приходом помогала брату да финансира његове новине. У марту 1922. године пар се вратио у Пекинг, али се због пословних интереса њеног супруга убрзо преселила у Кајфенг, у провинцији Хенан. Године 1925. једино дете пара умрло је и Лин се након тога придружила свом брату у Пекингу. Након што је убијен следеће године, вратила се на југ. Када је избио Други кинеско-јапански рат, породица се преселила у Кунминг, у провинцији Јунан, где је умрла 1944. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ма, Yуxин (2010). Wомен јоурналистс анд феминисм ин Цхина, 1898-1937. Амхерст, Н.Y.: Цамбриа Пресс. ИСБН 978-1-60497-660-1. 
  2. ^ Биограпхицал дицтионарy оф Цхинесе wомен. Тхе Qинг Период, 1644-1911. Армонк, Н.Y.: M.Е. Схарпе. 1998. ИСБН 978-0-7656-0798-0. 
  3. ^ а б „Гендер, Политицс, анд Демоцрацy: Wомен’с Суффраге ин Цхина” (на језику: енглески). Станфорд Университy Пресс. 2008. Приступљено 12. 2. 2021. 
  4. ^ Ма, Yуxин (2010). Wомен јоурналистс анд феминисм ин Цхина, 1898-1937. Амхерст, Н.Y.: Цамбриа Пресс. стр. 61. ИСБН 978-1-60497-660-1. 
  5. ^ Биограпхицал дицтионарy оф Цхинесе wомен. Тхе Qинг Период, 1644-1911. Армонк, Н.Y.: M.Е. Схарпе. 1998. стр. 348. ИСБН 978-0-7656-0798-0. 
  6. ^ Ма, Yуxин (2010). Wомен јоурналистс анд феминисм ин Цхина, 1898-1937. Амхерст, Н.Y.: Цамбриа Пресс. стр. 74. ИСБН 978-1-60497-660-1. 
  7. ^ Ма, Yуxин (2010). Wомен јоурналистс анд феминисм ин Цхина, 1898-1937. Амхерст, Н.Y.: Цамбриа Пресс. стр. 108—109. ИСБН 978-1-60497-660-1. 
  8. ^ Биограпхицал дицтионарy оф Цхинесе wомен. Тхе Qинг Период, 1644-1911. Армонк, Н.Y.: M.Е. Схарпе. 1998. стр. 349. ИСБН 978-0-7656-0798-0. 
  9. ^ Ма, Yуxин (2010). Wомен јоурналистс анд феминисм ин Цхина, 1898-1937. Амхерст, Н.Y.: Цамбриа Пресс. стр. 108. ИСБН 978-1-60497-660-1. 
  10. ^ Ма, Yуxин (2010). Wомен јоурналистс анд феминисм ин Цхина, 1898-1937. Амхерст, Н.Y.: Цамбриа Пресс. стр. 111. ИСБН 978-1-60497-660-1. 
  11. ^ Ма, Yуxин (2010). Wомен јоурналистс анд феминисм ин Цхина, 1898-1937. Амхерст, Н.Y.: Цамбриа Пресс. стр. 116. ИСБН 978-1-60497-660-1. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lin_Zongsu&oldid=25509580”