Lin Zongsu

С Википедије, слободне енциклопедије
Lin Zongsu
Datum rođenja1878.
Mesto rođenjaFuđen
 Kina
Datum smrti1944.
Mesto smrtiKuenming
 Kina
Zanimanjenovinarka, aktivistkinja
Aktivni period1898 — 1913

Lin Zongsu (kineski: 林宗素; 1878–1944) bila je kineska sufražetkinja i književnica. Osnovala je prvu žensku organizaciju u Kini i bila je jedna od najzapaženijih političkih feminističkih aktivistkinja u periodu vladavine dinastije Ćing. Takođe je postala jedna od prvih kineskih žena novinara i urednica novina. Kao novinarka, objavljivala je članke o pravima žena i vodila nekoliko ženskih organizacija sve dok demokratija nije bila suzbijena 1913. U kasnijem životu predavala je u Singapuru i tamo vodila brodsko preduzeće koje je moglo da finansira novine njenog brata u Kini. Posle decenije u jugoistočnoj Aziji, ona i njen suprug vratili su se u Kinu i živeli u južnom delu zemlje gde su vodili svoj privatni posao.

Biografija[уреди | уреди извор]

Lin Zongsu rođena je 1878. godine u Minhou, provinciji Fuđen u Kini, od Lin književnice, i Huang Fu-a, učenjaka i kompozitora.[1] Njeni roditelji su odlučili da joj ne vežu stopala i majka ju je podučavala kod kuće. Kada joj je majka umrla, Lin je bila još prilično mlada i živela je sa stricem, pohađajući školu. Oko 1898. godine preselila se u Hangdžou, gde se pridružila svom starijem bratu koji je tamo bio novinar. Upoznala se sa revolucionarnim grupama anti-dinastičke u nastajanju i upoznala Kju Čin, koja će kasnije postati mučenica revolucije.[2] Godine 1902. započela je studije u Patriotskoj školi za devojke u Šangaju. Škola je radikalno odstupila od tradicionalnih kineskih škola, mešajući studije hemije i fizike sa istorijom Francuske revolucije i ruskog nihilističkog pokreta, kao i zagovarajući politički angažman žena. Ubrzo je krenula za ostalim kineskim studentima u Japan 1903.[3]

Kao i drugi kineski studenti tokom ovog perioda, Lin, koja je bila u pratnji njenog brata, želela je da može da uči van sistema Kine kojim dominira vlada i stekne savremeni senzibilitet. Marširala je u znak protesta protiv rusko-japanskog rata i pridružila se japanskom Crvenom krstu da bi naučila medicinsku veštinu i mogla da pomogne ranjenim vojnicima. Takođe je osnovala prvo udruženje ženskih studentkinja sa ostalim kineskim studentkinjama, pod nazivom Društvo uzajamne ljubavi koje se zalagalo za ženska prava i njihovo pravo na obrazovanje. Organizacija je svoje stavove objavila u časopisu Jiangsu, a Lin je počela da piše eseje o jednakosti. Godine 1903. objavila je u časopisu predgovor za knjigu Alarm za žene koji je napisao Jin Songcen, a koji je pozivao žene da oslobode sebe i svoju naciju.[4]

Posle godinu dana u Japanu, vratila se u Šangaj i otišla da radi u novinama svog brata Kineske Kolokvijalne Vesti (kineski: 中国白话报), postavši jedna od prvih žena novinarki u Kini.[3] Takođe je postala saradnica urednika za Dnevni alarm. Oba ova rada pružala su analizu i komentare o demokratiji, a Lin je napisala mnogo članaka zagovarajući revoluciju, pre nego što ih je vlada prisilila da ih zatvori 1905. godine.[5] Odlučila je da se vrati u Japan da bi studirala u Tokijskoj višoj normalnoj školi. Te jeseni, kada je Huan Sin osnovao fabriku municije u Jokohami, ona i drugi kineski studenti počeli su da učestvuju u anarhističkim aktivnostima i postali poznati kao „Sofijine heroine“, pozivajući se na aktivnosti Sofije Perovske.[6] U decembru 1905. godine pridružila se organizaciji Tunmenhoji sa Sun Jatsenom da nastavi svoj aktivizam i učestvovala u mnogim njihovim antivladinim aktivnostima. Tada je 1906. godine japansko Ministarstvo obrazovanja donelo edikt kojim se ograničava politička aktivnost kineskih učenika i studenata. Završila je obrazovanje u višoj normalnoj školi i udala se za prijatelja svog brata, Tong Fua iz Šangaja.

Karijera[уреди | уреди извор]

Dinastija Ćing pala je u oktobru 1911. godine sa uspehom ustanka iz Vučanga i Lin se vratila u Kinu. Pridružila se Kineskoj socijalističkoj partiji kada ju je organizovao Hian Kanhu. Dana 12. novembra 1911. Lin je u Šangaju osnovala prvu organizaciju u Kini koja traži žensko pravo glasa. Organizacija je formirana kao ogranak socijalističke partije, tako da su žene mogle da traže političke promene.[7] Takođe je osnovala časopis pod nazivom Vremena žene za objavljivanje informacija o biračkom pravu i organizaciji. [8]

Lin se sastala sa Sun Jatsenom u Nankingu 1912. godine i dobila je njegovo obećanje da će žene dobiti glas kada bude osnovana Nacionalna skupština.[9] Izjavu je objavila u dva časopisa stekavši i odobravanje i neodobravanje. Sun, iako je dao dozvolu Lin da štampa njegove izjave, distancirao se od kontroverze rekavši da će o biračkom pravu odlučivati većina. Lin je objavila još jedan članak u časopisu Nebeska zvona pobijajući njegovu verziju njihove rasprave. Stavivši ideju ženskih glasova u javni prostor, nekoliko drugih ženskih organizacija formirano je da se zalaže za prava dok su trajale rasprave o Privremenom ustavu Republike Kine i podnele su formalni predlog za jednakost. Kada je Ustav objavljen 11. marta, nije sadržavao odredbe o ženskom glasanju.[10] Žene su nastavile da vrše pritisak na privremeni senat i poslale pet peticija tražeći da im se legalizuju prava, ali je Narodna skupština videla njihove postupke kao preteće i odbila je da ih sasluša.[11]

Kasniji život[уреди | уреди извор]

Godine 1913. Lin i Tong su se razveli i Lin je napustila političku scenu i presellila se u Nanking. Demokratija je suzbijena pod režimom Juan Šikaija i kada je Lin pozvana da ode u jugoistočnu Aziju, ona se složila. Na poziv Singapurske privredne komore, Lin se preselila i postala nastavnica. Udala se za trgovca iz Hangdžoua i vodili su uspešan brodski posao postajući prilično dobrostojeći. Lin je prihodom pomogala bratu da finansira njegove novine. U martu 1922. godine par se vratio u Peking, ali se zbog poslovnih interesa njenog supruga ubrzo preselila u Kajfeng, u provinciji Henan. Godine 1925. jedino dete para umrlo je i Lin se nakon toga pridružila svom bratu u Pekingu. Nakon što je ubijen sledeće godine, vratila se na jug. Kada je izbio Drugi kinesko-japanski rat, porodica se preselila u Kunming, u provinciji Junan, gde je umrla 1944. godine.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ma, Yuxin (2010). Women journalists and feminism in China, 1898-1937. Amherst, N.Y.: Cambria Press. ISBN 978-1-60497-660-1. 
  2. ^ Biographical dictionary of Chinese women. The Qing Period, 1644-1911. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe. 1998. ISBN 978-0-7656-0798-0. 
  3. ^ а б „Gender, Politics, and Democracy: Women’s Suffrage in China” (на језику: енглески). Stanford University Press. 2008. Приступљено 12. 2. 2021. 
  4. ^ Ma, Yuxin (2010). Women journalists and feminism in China, 1898-1937. Amherst, N.Y.: Cambria Press. стр. 61. ISBN 978-1-60497-660-1. 
  5. ^ Biographical dictionary of Chinese women. The Qing Period, 1644-1911. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe. 1998. стр. 348. ISBN 978-0-7656-0798-0. 
  6. ^ Ma, Yuxin (2010). Women journalists and feminism in China, 1898-1937. Amherst, N.Y.: Cambria Press. стр. 74. ISBN 978-1-60497-660-1. 
  7. ^ Ma, Yuxin (2010). Women journalists and feminism in China, 1898-1937. Amherst, N.Y.: Cambria Press. стр. 108—109. ISBN 978-1-60497-660-1. 
  8. ^ Biographical dictionary of Chinese women. The Qing Period, 1644-1911. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe. 1998. стр. 349. ISBN 978-0-7656-0798-0. 
  9. ^ Ma, Yuxin (2010). Women journalists and feminism in China, 1898-1937. Amherst, N.Y.: Cambria Press. стр. 108. ISBN 978-1-60497-660-1. 
  10. ^ Ma, Yuxin (2010). Women journalists and feminism in China, 1898-1937. Amherst, N.Y.: Cambria Press. стр. 111. ISBN 978-1-60497-660-1. 
  11. ^ Ma, Yuxin (2010). Women journalists and feminism in China, 1898-1937. Amherst, N.Y.: Cambria Press. стр. 116. ISBN 978-1-60497-660-1. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lin_Zongsu&oldid=25509580”