Липофобност

С Википедије, слободне енциклопедије

Липофобност, понекад звана и липофобија (грч. λιποφοβία од λίπος - липос = маст + φόβος фобос = страх) је особеност неког хемијског једињеја која означава одбојност према мастима (одбацивање масти), описно страх од масти. Липофобна једињења су нерастворна у липидима или другим неполарним растварачима. С друге тачке гледишта, она не упијају масти.[1][2][3]

Олеофобност (лат. олеум = уље, од грч. ελαιοφοβικό - елеофобико, из έλαιο елео = уље + φόβος - фобос = страх) је ужи облик липофобности, који се односи на физичке особености молекула који су одбојни према нафти.

Најчешћа липофобна супстанца је вода.[4][5][6]

Употреба[уреди | уреди извор]

Липофобни премази се користе за заслоне који су осетљиви на додир код Аплових иПхоне 3ГС,[7] њихових иПадова,[8] Нокијин Н9 и Лумиа апарата, ХТЦ ХД2, Херо и Флајер [9] и многих других телефона да одбијају уља. Они помажу у спречавању и чишћењу отисака прста. Већина "олеофобних" превлака које се користе на мобилним уређајима су флуорополимерне – чврсте материје на бази сличности са тефлоном, који се користио на ХТЦ Херо[10]), а оба су и липофилна и хидрофобна. Поред тога што су липофилни или олеофобни, перфлуорополиетерски премази преносе изузетну умашћеност на додиривање екрана и дају им "осећај глаткости", који олакшава њихово кориштење. [11] Употреба изопропилног алкохола за чишћење екрана може оштетити апарат или уклонити премаз.

Иако постоји неколико производа за обнову или додавање липофобних облога, није пронађено свеобухватно решење.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Воет D., Воет Ј. (1995): Биоцхемистрy, 2нд Ед. Wилеy, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
  2. ^ Лаидлер К. Ј. (1978): Пхyсицал цхемистрy wитх биологицал апплицатионс. Бењамин/Цуммингс, Менло Парк, ISBN 0-8053-5680-0.
  3. ^ Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево, ISBN 9958-9344-1-8.
  4. ^ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. (2000): Биологија 2. Свјетлост, Сарајево, ISBN 9958-10-222-6.
  5. ^ Хунтер Г. К. (2000): Витал Форцес. Тхе дисцоверy оф тхе молецулар басис оф лифе. Ацадемиц Пресс, Лондон 2000, ISBN 0-12-361811-8.
  6. ^ Нелсон D. L., Цоx M. M. (2013): Лехнингер принциплес оф биоцхемистрy. W. Х. Фрееман анд Цо., ISBN 978-1-4641-0962-1.
  7. ^ Nye, Bill (2009-06-24). „Giz Bill Nye Explains: The iPhone 3GS's Oleophobic Screen”. Gizmodo. Приступљено 2014-09-11. 
  8. ^ „Apple iPad Specs Page”. Apple. 2010-01-27. 
  9. ^ Taylor, Alun (2011-06-09). „HTC Flyer 7in Android Tablet review”. The Register. Архивирано из оригинала 30. 08. 2012. г. Приступљено 2014-09-11. 
  10. ^ „HTC Hero Specifications”. GSMArena. Приступљено 2014-09-11. 
  11. ^ „Fluorosilanes”. Cytonix. 2015-01-12. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 21. 12. 2016.